This project is funded by the European Union Projekat finansira Evropska Unija

1. This project is funded by the European Union Projekat finansira Evropska Unija IDENTIFIKACIJA OPASNOSTI: PRINCIPI, METODOLOGIJA, POSTOJEĆI PRISTUPIDr Antony Thanosinženjer tehnologijeantony.thanos@gmail.com Project implemented by Human Dynamics Consortium Projekat realizuje Human Dynamics Konzorcijum

2. Opasnosti • Stanje, radnja ili fizičko hemijske osobine koje mogu da uzrokuju oštećenje opreme, ljudskog zdravlja ili životne sredine. • Primeri: • Rad na visini – Opasnost od pada • Postupanje sa toksičnim materijama (npr. oslobađanje NH3) – Opasnost od oslobađanja toksičnih materija i od posledica njihovog dejstva na ljude usled širenja i udisanja tih materija.

3. Primeri izvora opasnosti: • Otkazivanje kotrolnih sistema, npr. kvar na instrumentima, kvar na konrolnom sistemu, kvar kontrolnog ventila • Mehanička oštećenja, npr. korozija, greške u zavarivanju, ljudska greška u projektovanju • Greške operatera • Spoljni uticaji, npr. zemljotresi, krhotine iz udesa na drugoj opremi • Greške u upravljanju, kao što je izostajanje procedura za upravljanje/ održavanje

4. Udes: Događaj koji dovodi do nanošenja štete ljudima, životnoj sredini ili opremi • Verovatnoća udesa: Verovatnoća razvoja opasne situacije u udes • Opasnost: oprema za prirodni gas (npr. ventil) • Udes: curenje gasa i paljenje • Verovatnoća udesa: 10-4godišnje

5. Posledica: Rezultat (posledice) udesa • Primeri: • Povreda od pada sa visine • Oštećenje pluća usled udisanja oslobođenog NH3 • Opekotine od termičke radijacijeiz požara u rezervoaru benzina

6. Identifikacija opasnosti: Upotreba tehnika za identifikaciju opasnosti, uzroka udesa i posledica • Tehnike ne otkrivaju opasnosti automatski, ali olakšavaju sistematsko ispitivanje opasnosti, koristeći postojeća znanja iz već ispitanih sistema • “Mali broj udesa se događa usled nedostatka znanja projektnog tima; Najviše grešaka se javlja pri projektovanju, zato što projektni tim ne primeni svoje znanje”, Trevor Kletz

7. Nije garantovano pronalaženje svih opasnosti ili uzroka/posledica • Rezultati kvaliteta se snažno oslanjaju na iskustvo zaposlenih • Pažljiva primena Tehnika za identifikaciju opasnostimože da identifikuje bitne udese, njihove uzroke i posledice

8. Pregled bezbednosnih mera/revizija/provere • Najjednostavnija tehnika • Nije striktno formirana tehnika • Vrednovanje podataka sakupljenih na osnovu: • Poseta radnim mestima • Pregleda crteža, operativnih procedura • Razgovora sa zaposlenima • Evidencije o događajima

9. Ček liste • Spisak pitanja (obično traži DA/NE odgovore). • Nivo navedenih detalja u velikoj meri zavisi od isustva autora • Stepen može biti: • Minimalan. Previše generički, ali se lako primenjuje u različitim procesima unutar kompanije • Vrlo detaljan, sa fokusom samo na određen proces

10. Ček liste (nast.) • Primeri: • Da li postoje dostupni i važeći sertifikati ispitivanja za svaki sigurnosni ventil? • Da li je sva oprema uzemljena? • Da li su pumpe zaštićene od rada na suvo ? • Da li pritisak pri isključivanju pumpe može da bude veći od projektovanog pritiska u cevima u nastavku sistema?

11. Ček liste (nast.) • Prednosti • Veoma korisne za proveru usaglašenosti sa standardima, zakonskim propisimaitd. • Može da ih koristi osoblje bez iskustva • Prilagodljive za dublju analizu prema potrebi • Nedostatak: Ne mogu se identifikovati opasnosti koje nisu predviđene pitanjima

12. Preliminarna analiza opasnosti • Primenjuje se obično prilikom prvog projektovanja • Ispituje osnovne osobine: • Sirovina, repromaterijala/finalne proizvode, otpada • Opreme: sistemi visokog pritiska, reaktori • Faktora koji izazivaju udese i sigurnosne opreme • Procedura za rad, kontrole, održavanja

13. Preliminarna analiza opasnosti (nast.) • Opasnost se rangira na sledeći način: • I, neznatna • II, ograničena • III, kritična • IV, katastrofalna

14. Preliminarna analiza opasnosti (nast.) • Prednost: Primenljiva čak i u ranoj fazi projektovanja, sa prilično ograničenim informacijama, dozvoljava intervencije u oblasti kontrole rizika uz minimalne troškove, npr. identifikaciju poluproizvoda sa posebnim opasnostima (udes iz Bopala), dozvoljava ispitivanje različitih proizvodnih procesa • Mana:Tehnika nije strogo definisana. Informacije prikupljene u razgovorima bez sistematske strukture.

15. Preliminarna analiza opasnosti (nast.) • Rezultati obično prikazani na papiru Primer rezultata za cisterne za TNG OpasnostUzrokPosledice Kat. Ublažavanja/Mere sprečavanja Oslobađanje 1.Pucanje crevaNekontrolisano, III a.Procedure zahtevaju zapaljivih usled pomeranjacurenje, mogućeaktivaciju ručne kočnice materijacisterneposledice izvan lokacije za vreme punjenja

16. Odnosno rangiranje • Proračun kvalitativnog ili kvantitativnog indeksa opasnosti, zasnovanog na karakteristikama opasnih procesa • Primeri: DOW F&EI (Indeks požara i eksplozije), MOND Indeks toksičnosti F&EI= MF*(1+GPH)*(1+SPH) • MF: Materijalni faktor, baziran na NFPA rangiranju zapaljivosti i reaktivnosti, ili proračunat na osnovu fizičko-hemijskih svojstava • GPH: Opšti proces opasnosti • SPH: Poseban proces opasnosti • GPH/SPH: Proračunat kao suma penala delimičnih vrednosti dostupnih u tabelama

17. Odnosno rangiranje (nast.) • MF vrednosti iz tabele se prilagođavaju, ako je potrebno i u zavisnosti od uslova procesa (npr. materijal koji se koristi na temperaturi iznad tačke paljenja) • Primer za GPH: Izuzetno osetljive egzotermne reakcije: GPH=1.25 (nitracija) • Primeri za SPH : • Količina zapaljivih materija, grafički prikaz zasnovan na mogućem oslobađanju toplote • Temperaturno opterećenje ciklusa, SPH=0.3

18. Odnosno rangiranje (nast.) • F&EI vrednosti: • 1-60, slabo • 61-96, umereno • 97-127, srednje • 128-158, teško • 159, ozbiljno

19. Odnosno rangiranje (nast.) • Prednosti: • Strogo definisano • Lako za sprovođenje, zbog prilično ograničenog broja potrebnih podataka • Primenjuje se na nivou instalacije ili celokupne lokacije • Vrlo korisno u vrednovanju alternativnih procesa, poređenju različitih lokacija, rangiranju opasnih zona u okviru lokacije

20. Odnosno rangiranje (nast.) • Nedostaci: • Velika zavisnost od rezultata primenjenih penala/jednačina i pretpostavki

21. Šta-ako • Postavljanje pitanja: “Šta će se desiti ako…?” za ispitivanje razvoja nepoželjnih događaja na samom početku (odstupanje od projekta, normalan rad) • Primeri pitanja: • Šta će se dogoditi ako priključni ventil za gasnu fazu ostane zatvoren tokom punjenja rezervoara? • Šta će se desiti ako je nivo tečnosti u rezervoaru vrlo visok?

22. Šta - ako (nast.) Primer: Stanica za punjenje cisterne tečnim naftnim gasom

23. Šta-ako (nast.) • Prednosti: • Jednostavan • Povezuje opasnosti, uzroke i mere zaštite • Opšta pitanja se mogu primeniti u svakom procesu: npr. “Šta će se dogoditi ako otkaže instrumet za pokazivanje napajanja vazduhom?” • Delotvorno primenljiv u kombinaciji sa ček listama

24. Šta-ako (nast.) • Nedostaci: • Nije strogo određen • Uspeh znatno zavisi od iskustva radnog tima i postavljenih pitanja • Opasnost se lako može prevideti • Nema procene uzroka odstupanja (npr. zašto je nivo u rezervoaru veoma nizak, zašto se rezervoar pomerio?)

25. FMEA (Analiza oblika i efekata otkaza) • Fokus na događaje izazvane kvarovima na komponentama, a ne odstupanjima od radnih parametara • Pristup odozdo prema gore • Razvoj FMEA: • Identifikacija opreme/komponenti • Definisanje tipa kvara na opremi (uzrok kvara bi takođe mogao da se definiše) • Definisanje ishoda usled kvara (pod pretpostavkom da mere zaštite nisu u funkciji) • Identifikacija mera predostrožnosti (mere zaštite) • Predlozi

26. FI LIT • FMEA (nast.) • Primeri kvara: • ventili: ventil je jednom položaju, pojava curenja iz vrata ventila • mešalica: nenamerno zaustavljanje rada • rashladna mreža: prekid dovoda vode za procesno hlađenje • Primer: Regulacioni ventil (otvorena petlja) na ulazu u reaktor

27. FMEA (nast.) • Primer: Ventil za napajanje reaktora

28. FMEA (nast.) • Prednosti: • Direktno povezivanje opasnosti i uzroka • Lako se primenjuje u sistemima sa manjim kvarovima u serijama: • Nedostaci: • Naglasak samo na kvarove na komponentama, ne i na odstupanja izazvana kvarovima u drugim procesima • Nije fokusirana na ponašanje u sistemu/procesu • Teško ju je sprovesti gde se opasnosti javljaju kao ishod kombinacija kvarova • Vremenski zahtevna

29. Prikaz sekvence kvara • Kreće se od izražavanja opasnosti (udes) pa do identifikacije mogućih uzroka (pristup odozgo na dole) • Primena Bulove algearske strukture (I, ILI) za definisanje rasporeda za kvarove i propuste (uklj. ljudske) koji doprinose udesu • Rezultati prikazani u formi logičkog dijagrama

30. PUNJENJA INDIKATOR NIVOA (LI) OTKAZ OPERATER ODSUTAN TOKOM PUNJENJA OPER.NE IDENTIFIKUJE LI OTKAZ • Prikaz sekvence kvara (nast.) • Primer: Prepunjavanje cisterne za NH3 OSLOBAĐANJE TOKSIČNIH MATERIJA IZ SIGURNOSNOG VENTILA 4x10-4godišnje I PREPUNJAVANJE 200 godišnje ILI 2x10-6godišnje I 1x10-6godišnje 10-6godišnje 10-3godišnje 10-3godišnje

31. Prikaz sekvence kvara (nast.) • Prednosti: • Povezivanje opasnosti i uzroka • Mogu se identifikovati kombanacije ljudskog faktora i kvarova na opremi • Mogući proračuni verovatnoće udesa, ako je baza podataka o kvarovima / propustima dostupna • Nedostaci: • Snažna zavisnost od konačnih udesa (krajnji događaj) izabranih za prikaz sekvence • Traži se veliko iskustvo i odgovarajući softver • Vremenski zahtevno

32. HAZOP (Opasnost i operativnost) studija • Opasnosti i kvarovi su izraženi kroz odstupanje od radnih parametaraod normalnih vrednosti, ili usled ljudskog faktora, otkazivanja opreme • Uobičajeni parametri koje treba ispitati su : • Pritisak • Temperatura • Protok • Nivo

33. HAZOP (nast.) • Ključne reči za uobičajeno odstupanje: Ομάδα HAZOP

34. HAZOP (nast.) • Ključne reči za uobičajeno odstupanje (nast.) : Ομάδα HAZOP

35. HAZOP (nast.) • Ključne reči uobičajenog odstupanja (nast.) : Ομάδα HAZOP

36. COMMENTS / PROPOSALS Nr CONSEQUENCES DEVIATION CAUSES SAFEGUARDS P-1 P-2 • HAZOP (nast.) • Pregled HAZOP ispitivanja Korak 1 Razumevanje projekta Korak 2 Sistematsko ispitivanje odstupanja Korak 3 Komentari, predlozi Ključna reč Parametar • NE• NIZAK• VISOK• KAO I • Protok•Pritisak•Temperatura HAZOP Tabela HAZOP Tim Ομάδα HAZOP

37. Odeljak po jedinicama (P&ID) Sledeći odeljak Razumevanje projekta Sledeći parametar Primena ključnih reči Identifikacija uzroka odstupanja Identifikacija posledica Diskusija, komentari, predlozi • HAZOP (nast.) • HAZOP koraci Ομάδα HAZOP

38. HAZOP (nast.) • Identifikacija Jedinice/Odeljaka (čvorovi) na osnovu glavnih aktivnosti. Definisanje granica Odeljkai crteža u vezi s tim • Primeri identifikacije odeljaka: • Naftovod od luke do rezervoara • Rezervoar • Pumpna stanica za punjenje cisterni • Stanica za punjenje cisterne Ομάδα HAZOP

39. HAZOP (nast.) • Definisanje glavne opreme po Odeljku • Primer opreme za stanicu za punjenje cisterni: • Cevovod za tečnu fazu od pumpne stanice • Povratni cevovod za gasnu fazu u cisterni • Creva/utovarne grane • Cisterna Ομάδα HAZOP

40. HAZOP (nast.) • Pre svakog ispitivanja, vođa definiše koji odeljak treba ispitati • Treba prikazati pregled rada za odeljak, tako da svi članovi gruperazumeju osnovne elmente ispitivanog procesa Ομάδα HAZOP

41. FI LIT • HAZOP (nast.) • Primer: Atmosferski reaktor Ομάδα HAZOP

42. HAZOP (nast.) • HAZOP primer tabele : STUDIJA OPASNOSTI I OPERATIVNOSTI   Kompanija:ABC S.A. Crtež: S-9871 (31/12/03) Lokacija:XYZ Site HAZOP Datum:01/10/13 Jedinica: U-1234 Radna grupa: Pogledajte listu pris. Odeljak: Reaktor tok napajanja Rev.: 5 Ομάδα HAZOP

43. HAZOP (nast.) • HAZOP primer tabele (nast.): HAZARD AND OPERABILITY STUDY   Kompanija:ABC S.A. Crtež: S-9871 (31/12/03) Lokacija:XYZ Site HAZOPdatum:04/10/13 Jedinica: U-1234 Radna grupa: See attendance list Odeljak: Reactor vesselRev.: 5 Ομάδα HAZOP

44. Formiranje tima P&IDs studija Ispitivanja • HAZOP (nast.) • HAZOP Studija organizacije • HAZOP struktura tima • Vođa/fasilitator • Evidentičar (Zapisničar) • Članovi (projekat, operater, održavanje, H&S, I&C, inspekcija) Ομάδα HAZOP

45. HAZOP (nast.) • HAZOP Tim. Obično 4-12 članova (malim grupama nedostaje osnovna disciplina, veoma velike grupe rade veoma sporo i imaju ograničene razgovore između članova) • HAZOP organizacija sastanaka: • Unapred definisan sadržaj • Provera prisustva učesnika • Učesnici ne napuštaju sastanak za veme njegovog trajanja (posvećeno vreme) Ομάδα HAZOP

46. HAZOP (nast.) • HAZOP sastanci: • Obično traju od 2-3 sata do 4-6 sati • Duži sastanci zapravo dovode do sporijeg napretka i lošeg kvaliteta rezultata zbog umora grupe • Sastanci se ne smeju prekidati • Uzastopne dane treba izbegavati ako je moguće Ομάδα HAZOP

47. HAZOP (nast.) • Potreban dodatni materijal za početak sastanka: • Ažuriran P&IDs • “Izvođenje HAZOP-a na netačnom linijskom dijagramu je najbeskorisniji posao na svetu”,Trevor Kletz • Prikaz lokacije • Zapisi o protoku • Operativni priručnici, kontrolna dokumentacija Ομάδα HAZOP

48. HAZOP (nast.) • Potreban dodatni materijal za početak sastanka: • ESD procedure • Specifikacije opreme • SDS • Izveštaji o udesu • Dodatan materijal na raspolaganju HAZOP timu najmanje nedelju dana pre sastanka Ομάδα HAZOP

49. HAZOP (nast.) • HAZOP prostorija za održavanje sastanka: • Dovoljno prostora, izolovana od ostalih aktivnosti • Veliki sto na raspolaganju • Laptop za popunjavanje HAZOP tabeletokom trajanja sastanka • Zidni/podni stalak za crteže • Projektor za prezentaciju objašnjenja (ako je potrebno, posebno u velikim grupama) Ομάδα HAZOP

50. HAZOP (nast.) • Prednosti: • Široko primenjena i priznata • Sistematska i sveobuhvatna-ipak kreativna-tehnika • Usmerena na sistem (proces) • Pokriva i uzroke i posledica opasnosti, zajedno sa merama predostrožnosti, u robusnom formatu • Ljudski faktor i kvarovi na komponentama opreme se mogu identifikovati