Autor: Goran Jovišić, profesor informatike Karlovačka gimnazija Sremski Karlovci

1. Rezultati istraživanja ’’IKT i izborni predmet informatika i računarstvo u osnovnim školama na teritoriji R.Srbije u školskoj 2009/2010 godini’’ Autor: Goran Jovišić, profesor informatike Karlovačka gimnazija Sremski Karlovci

2. Na teritoriji naše države je uočen nedostatak istraživanja u obrazovanju a u isto vreme kreatori obrazovnih politika se sve više oslanjaju na rezultate međunarodnih istraživanja (npr.PISA, TIMMS). Zahtevi i potrebe za istraživanjima u obrazovanju su sve veći (Vlada, EU, UN, nvo). U podsticanje istraživanja sve više se uključuju Vlada, međunarodne institucije i drugi. Obrazovne politike u državama članicama EU zasnovane su na rezultatima istraživanja. Da li se rezultati istraživanja koje se realizuju u našoj državi odražavaju na kreiranje obrazovnih politika?

3. Udruženje profesora informatike Srbije u okviru svojih programskih ciljeva, između ostalog ima sledeće ciljeve: • Da se afirmiše upotrebu novih informacionih i drugih tehnologija u funkcijipodizanja kvaliteta obrazovanja, promocija i informisanja prosvetne i opšte javnosti odostignućima u oblasti IT i primene istih u nastavi, • Organizovanje samostalno, ili u zajednici sa drugim organizacijama istraživanja oupotrebi IKT u nastavi, o realizaciji nastave, evaluacija kurikuluma, evaluacija nastavnika I sl.. Rezultati dobijeni istraživanjima mogu biti od velike koristi Udruženju i prosvetnoj javnosti. Rezultati istraživanja, takođe, mogu biti od velikepomoći kao argument za dalju edukaciju nastavnika, osavremenjivanje nastave, bolju opremljenost škola savremenim nastavnim sredstvima i dr..

4. Uprethodne dve godine UPIS je sproveo nekoliko istraživanja: • IKT u nastavi škola na teritoriji R.Srbije, pregled stanja i perspektive razvoja (maj 2009, Resurs Centar Ministarstva prosvete Oktobar 2010.) Učestvovala 121 osnovna, srednja stručna škola i gimnazija. • Stavovi prosvetnih radnika o osposobljenosti za korišćenje računara i interneta u nastavi (februar-maj 2009.) Učestvovalo 5900 prosvetnih radnika svih profila • Upotreba licencnog softverau obrazovanju (januar-maj 2010.) Učestvovalo 7500 prosvetnih radnika • Uporedna analiza planova i programa u srednjim školama sa ECDL ispitima (decembar 2009.) • Položaj informatičkog obrazovanja u Srbiji u odnosu na region Balkana (jun 2010. Sofija)

5. Istraživanje ’’IKT i izborni predmet informatika i računarstvo u osnovnim školama na teritoriji R.Srbije u školskoj 2009/2010 godini’’ Cilj prvog dela istraživanja je istraživanja je da se utvrdi da li su osnovne škole dobro opremljene kako bi realizovale nastavu informatike i druge oblike vaspitno obrazovnog rada primenom informacionih tehnologija. Ispitivali smo opremljenost škola računarima, štampačima, skenerima i dr. i trenutno stanje, prikaz i način internet priključaka u školama. Anketni listić je imao 20 pitanja. Drugi deo istraživanja je imao za cilj da utvrdi u koliko osnovnih škola se izvodi izborni predmet Informatika, da se utvrdi tačan broj učenika u školama, broj učenika od petog do osmog razreda oš, broj učenika koji slušaju ovaj izborni predmet. Dobili smo i kvalifikacionu strukturu nastavnika koji izvode ovu nastavu. Anketni listić je imao 10 pitanja U saradnji sa Školskim Upravama Ministarstva prosvete poslate su ankete u oko 200 škola. Vraćene su popunjene ankete iz 173 škole, od ovog broja 8 škola je poslalo nepotpune podatke. Konačno je obrađeno 165 škola.

6. U istraživanju je učestvovalo 165 škola Anketirane škole (105 škola) imaju izdvojena odeljenja u 253 mesta ili u matičnom mestu. Učestvovale su škole su iz 24 administrativna okruga, iz 63 opštine (grad Beograd jedna opština, grad Niš jedna opština).

7. Broj učenika u svim školama od I do VIII razreda je 83015 • Broj učenika od V do VIII razreda je 39569 • U anketiranim školama je zaposleno (u nastavi) 7040 nastavnika. 1.istraživanje o opremljenosti škola informacionim tehnologijama • Ukupan broj računara u svim školama koji se koriste u nastavi je 4376 • Škole u proseku za potrebe izvođenja nastave imaju 28 računara. • Jedan računar koristi 19 učenika • U nastavi informatike se koristi 2358 računara (54%) • U nastavi ostalih predmeta se koristi 2018 računara (46%) • Za pripremanje nastave u zbornici (nastavničkoj kancelariji)se koristi 189 računara

8. Broj računarskih učionica je 240, zaključak je da da se u računarskoj učionici - kabinetu informatike nalazi u proseku 10 računara. • U područnim odeljenjima ima ukupno 336 računara ili svega 8% od svih računara koji se koriste u nastavi. Modeli računara koji se koriste u nastavi

9. Najčešće se javljaju kombinacije modela računara • 13 škola ima samo starije modele PENTIUM računara (7,87%) • 9 škola ima samo PENTIUM IV računare (5,54%) • 106 škola ima kombinovano starije modele i novije modele PENTIUM IV računara (64,24%) • 57 škola ima starije, novije PENTIUM IV i lap top računare (34,54%) • 12 škola je navelo da ima ’’ostale’’ računare (7,27%)

10. Da li škola ima prateće uređaje i koliko?

11. Da li škola ima elektronski dnevnik? 21 škola ima elektronski dnevnik ili 17% 137 škola nema elektrionski dnevnik ili 83% Da li škola ima pristup internetu? Sve anketirane škole imaju pristup internetu, na jedan od načina priključaka ili u kombinaciji više načina priključka.

12. Da li škola ima računarsku mrežu i kako je organizovana?

13. 2. istraživanje o trenutnom stanju, načinu priključka i broju škola u Srbiji koje su priključene na internetVrsta internet priključka Većina škola ima kombinaciju dva ili više načina priključaka.

14. Broj računara priključenih na internet je 2321 ili 53% od svih računara koji se koriste u nastavi, od toga: • U nastavi 1689 ili 73% • Van nastave 632 ili 27% (u administraciji, biblioteci...) Internet prezentaciju ima 70 škola ili 43% od ukupnog broja škola.

15. 3. istraživanje o broju učenika koji su obuhvaćeni izbornom nastavom informatike u osnovnoj školi, • Broj učenika u svim školama od I do VIII razreda je 83015 • Broj učenika od V do VIII razreda je 39569

17. 27440 ucenika od V do VIII razreda ima informatiku i računarstvo kao izborni predmet ili 68% učenika. U odnosu na sve učenike u osnovnoj školi ovo iznosi 33% ukupnog broja učenika. • 17 škola ili 10,30% nema uopšte izbornu nastavu informatike i računarstva • 30 škola ili 19% ima izbornu nastavu ali ne u svim razredima samo u V, VI ili u kombinaciji V i VII razreda i sl.

18. 4. Utvrđivanje strukture kadrova-nastavnika koji predaju informatiku u osnovnim školama 246 nastavnika realizuje nastavu informatike 59 nastavnika su profesori informatike, informatičari matematičari, prof. tehnike i informatike Oko 70 nastavnika imaju višu stručnu spremu, uglavnom nastavnici tehničkog obrazovanja. Ostali nastavnici nemaju odgovarajuću stručnu spremu. Navedena su neka od zvanja koja predaju informatiku: • nastavnik fizičkog vaspitanja, profesor geografije, profesor fizičkog vaspitanja • strukovni poslovni informatičar za poslovnu informatiku i E biznis • dipl. inž. Menadžmenta, • lice koje nije strucno (nije navedena struka) u 6 slučajeva, • diplomirani mašinski inženjer, bibliotekar (u 4 slučaja) • diplomirani inženjer proizvodnog menadžmenta • elektroinženjer viša šk, nastavnik biologije, nastavnik fizike 5slučajeva, • lice koje je završilo policijsku akademiju

19. Otežavajuće okolnosti prilikom istraživanja 17 škola koje uopšte nemaju izbornu nastavu su popunile i poslale samo anketu o IKT bez podataka o broju učenika. Pojedine škole koje nemaju izbornu nastavu u npr. VI ili VII razredu takođe nisu poslali podatke o ukupnom br. učenika u ovim razredima. Ovi podaci su uticali da broj tj. procenat učenika koji imaju izbornu nastavu bude ovako visok. Zaključak • Iz istraživanja se može uočiti da da je mali broj učenika od V do VIII razreda u osnovnim školama obuhvaćen nastavom informatike. • Osnovne škole imaju dovoljan broj računara, internet, umrežene su ali nemaju kvalitetan stručni kadar za izvođenje nastave informatike. • Na osnovu navedenog može se zaključiti da srednju školu upisuju učenici koji nisu imali elementarno informatičko obrazovanje tokom prethodnog školovanja što može da predstavlja veliku prepreku u daljem školovanju. Goran Jovišić jovisici@hotmail.com