SOCIOLOGIJA Društvena stratifikacija

1. SOCIOLOGIJADruštvena stratifikacija Vladimir Džamić vdzamic@singidunum.ac.rs

2. Koncept • Pojam društvene stratifikacije; • Sistemi društvene stratifikacije; • Teorije o klasi i stratifikaciji; • Mapiranje stratifikacije: klasne šeme; • Pojam srednje klase; • Rod, rodna ravnopravnost i stratifikacija

3. Pojam društvene stratifikacije • Društvena stratifikacija (raslojavanje) proističe iz nejednakosti među pojedincima i društvenim grupama; • Često se govori o stratifikaciji na osnovu imovine (vlasništva); • Pored imovine, reper stratifikacije mogu biti: pol, starost, verska pripadnost, profesionalna sposobnost; • Stratumi (slojevi) koji su hijerarhijski poređani u jednom društvu: neki su privilegovani, neki nisu (vrh i dno lestvice društvene stratifikacije).

4. Sistemi društvene stratifikacije • ropstvo; • kasta; • stalež; • klasa.

5. ROPSTVO • ekstremni oblik nejednakosti u kome postoji vlasništvo jednih ljudi nad drugima (robovlasnici i robovi); • ljudi kao roba koja se može prodati (trgovina robljem); • politička, ekonomska, pravna i društvena nejednakosti; • danas gotovo da ne postoji, a nekad: Egipat, Persija, Grčka, Rim, Sjedinjene Države (do administracije predsednika Abrahama Linkolna).

6. Kasta • vezuje se za indijski potkontinent i verovanje o reinkarnaciji (ponovnom rađanju); • kastinski sistem se zasniva na ideji da će oni koji se ne pridržavaju rituala kaste, u narednom životu biti u podređenom položaju; • u kastama je strogo zabranjen kontakt sa pripadnicima različitih kasti (ranga).

7. Staleži • deo mnogih ranijih civilizacija, uključujući i evropski feudalizam; • U Evropi su postojala tri staleža: • aristokratija i plemstvo; • sveštenstvo (kler); • “običan svet” – zanatlije, trgovci, kmetovi (tzv. treći stalež).

8. Klasni sistem • Klasa – široko grupisanje ljudi koji dele ekonomske resurse; • Klasne razlike nastaju na osnovu razlika u bogatstvu i zanimanju; • Razlike u odnosu na prethodne sisteme raslojavanja: 1) klase se ne uspostavljaju putem religijskih ili pravnih normi, niti na nasleđenoj poziciji, zakonu ili običajnim pravilima (mnogo su elastičnije od drugih sistema raslojavanja, nema formalnih ograničenja brakova među pripadnicima različitih klasa i nema jasnih granica između klasa)

9. Razlike klase i drugih sistema raslojavanja 2) pripadnost klasi se ne dobija rođenjem, nego se stiče vremenom; • društvena pokretljivost – uzlazno ili silazno kretanje u klasnoj strukturi (mnogo je veća nego kod ostalih sistema, npr. kasti); 3) klase zavise od ekonomskih razlika, dok u drugim sistemima ta zavisnost jeste najpre neekonomska (npr. religijska);

10. Razlike klasa i drugih sistema raslojavanja 4) kod ostalih tipova stratifikacije nejednakost se najpre izražava kroz lični odnos dužnosti i obaveza između feudalca i kmeta, roba i gospodara, više i niže kaste; kod klase veze su bezlične (npr. nejednaki uslovi rada i sl.)

11. Teorije o klasi i stratifikaciji • Tri su najznačajnije teorije o društvenoj stratifikaciji; • Karl Marks, • Maks Veber, • Erik Olin Rajt.

12. Marksova teorija stratifikacije • Posebno se bavio proučavanjem klase; • Klasa je grupa ljudi koja ima istovetan odnos prema sredstvima za proizvodnju; • Dve glavne klase u modernim društvima su: kapitalisti i radnička klasa (proletarijat); • Negativan stav prema kapitalizmu – radnici rade više nego što je proizvođačima potrebno (tzv. višak vrednosti); • Pauperizacija – siromašenje radničke klase; • Besklasno društvo kao ideal (komunizam).

13. Veberova teorija stratifikacije • Društvena stratifikacija nije samo pitanje klase već je i pitanje statusa i partije; • Status – razlike među društvenim grupama u pogledu prestiža ili poštovanja koje im daju drugi; • Status ne zavisi od klasne podeljenosti društva i menja se nezavisno od nje; • Partija je grupa pojedinaca koji rade zajedno na osnovu zajedničkog porekla, interesa ili ciljeva i predstavljaju značajan aspekt moći.

14. Teorija stratifikacije Erika O. Rajta • klase se definišu na osnovu tri vida kontrole nad ekonomskim resursima; • “klasne lokacije” – položaj klase u društvu • kontrola nad investicijama; • kontrola nad fizičkim sredstvima za proizvodnju (zemljište, fabrike i sl.); • kontrola nad radnom snagom; • kapitalisti i radnička klasa na suprotstavljenim klasnim lokacijama.

15. Goldtorpova klasna šema • Klasne šeme: opisne, teorijske, relacione (služe za objašnjenje klasne strukture društva); • službenička klasa (profesionalci višeg i nižeg ranga); • međuklasa (službenici, sitne zanatlije, vlasnici, farmeri i sl.); • radnička klasa (KV radnici, NKV radnici, najamni radnici u poljoprivredi).

16. Pojam “srednje klase” • Šta je srednja klasa? • Aristotel – “Politika”; • Nastaje usled porasta broja “belih” u odnosu na “plave okovratnike”; • Porast kancelarijskih službenika, profesionalaca u odnosu na radnike koji obavljaju tzv. manuelne (ručne) poslove; • Zašto je za društvo važno postojanje srednje klase?

17. Burdijeova teorija kulturnog i ekonomskog kapitala • pojedinci se sve više razlikuju ne na osnovu svog ekonomskog stanja ili profesionalnog statusa, već po kulturnim ukusima i načinu (stilu) života; • Ko utiče na formiranje stila života? • Reklame, modni kreatori, stilisti, lični treneri, terapeuti i slično.

18. Rod i stratifikacija • Kakva je klasna pozicija žena? • Goldtorp: položaj žena zavisi od položaja njihovih muževa; • Sve više protivnika Goldtorpovog shvatanja, koje je tradicionalističko i konvencionalno;

19. Pojam i vrste društvene pokretljivosti • Kretanje pojedinaca i grupa među različitim pozicijama u društvu; • Vertikalna pokretljivost – uzlazna ili silazna mobilnost; • Horizontalna pokretljivost – geografska mobilnost; • često se javljaju uporedo jedna sa drugom.

20. Meritokratija • Meritokratija je vođstvo zasnovano na zaslugama, talentu, veštini, inteligenciji i sposobnosti, pre nego na nasledstvu, bogatstvu ili volji većine.

21. HVALA NA PAŽNJI! vdzamic@singidunum.ac.rs konsultacije četvrtkom od 16 do 17h