MEĐUBANKARSKI OBRAČUN

1. MEĐUBANKARSKI OBRAČUN Osnovni zadatak ovog sistema je da vrši međubankarski kliring i obračun, kao i novčane transfere sredstava između banaka, za njihov račun i za račun klijenata banaka.

2. MEĐUBANKARSKI OBRAČUN • Primljene naloge za plaćanje, koji se vodi prema datumu dospeća, redosledu prijema i propisanim redosledu, obračunavaju se kombinacijom bruto i neto obračuna.

3. MEĐUBANKARSKI OBRAČUN • Suština međubankarskog obračuna sastoji se od obračuna dugovanja jedne banke prema drugoj banci u “prebijenom iznosu”, na osnovu individualnih naloga za plaćanje, koji se doznačavaju na račune koji se vode kod drugih banaka.

4. Klirinško obračunski sistem u sebi integriše sledeće podsisteme: • sistem računa banaka • sistem za bruto obračun u realnom vremenu • sistem za neto obračun • komunikacioni podsistem

5. NETO OBRAČUN • Sistem za neto obračun vrši procesiranje malih plaćanja i omogućava grupisanje, sortiranje i izračunavanje neto pozicije svake banke. • Proces se odvija na principu multilateralnog i bilateralnog saldiranja i povezan je sa sistemom za bruto poravnanje.

6. Sistem za neto obračun omogućava centralnoj banci: • kontrolnu funkciju, • postavljanje limita na računima banke, • praćenje stanja na računima banaka, • pregled redova čekanja i • preduzimanje odgovarajućih akcija za realizaciju plaćanja iz redova čekanja.

7. NETO OBRAČUN • Karakteristika neto-obračuna je izvesno vremensko kašnjenje obračuna u odnosu na prijem naloga. • U neto obračunu evidentira se samo saldo koji se dobija nakon prebijanja zaduženja banke sa njenim odobrenjem.

8. Neto obračun se deli prema vrsti plaćanja na: • neto obračun virmanskih naloga • neto obračun čekova • neto obračun hartija od vrednosti

9. U cilju minimiziranja rizika koriste se različite tehnike nadzora: • utvrđivanje kriterijuma pristupa • analiza plaćanja u realnom vremenu • uvođenje bilateralnih i multilateralnih limita na neto poziciju učesnika • strategija za obračun kada jedan od učesnika nije sposoban da izvrši svoje obaveze.

10. NETO OBRAČUN • Ovakvi sistemi mogu biti organizovani na principima bilateralnog i multilateralnog obračuna. • Bilateralni i multilateralni limiti automatski ograničavaju preuzimanje međubankarskih obračuna, jer se nalozi učesnika koji ne raspolažu limitima zadržavaju, kao u sistemima bruto obračuna.

11. NETO OBRAČUN • Postupak obračuna u situaciji kada jedan od učesnika nije sposoban da ispuni svoje obaveze predstavlja ključni element zaštite od sistemskog rizika. • Bitna karakteristika obe varijante obračuna je da učesnici u sistemu nisu dužni da raspolažu stalno dnevnim pokrićem za izvršenje pojedinačnih naloga.

12. MULTILATERALNO SALDIRANJE • U multilateralnom saldiranju izračunavaju se neto pozicije banaka. • Neto pozicija banke je razlika između ukupnih potencijalnih dugovanja i potraživanja za određeni ciklus obračuna. • Ukoliko za negativne neto pozicije nema pokrića, pristupa se bilateralnom saldiranju.

14. BILATERALNO SALDIRANJE Bilateralno saldiranje se vrši između parova banaka na manji iznos dugovanja odnosno potraživanja.

15. BRUTO OBRAČUN • Sistem za bruto obračun je dizajniran da procesira individualna plaćanja velikih vrednosti u realnom vremenu koja mogu da izazovu velike sistemske rizike. • Za razliku od neto sistema potrebno je da postoji dovoljno pokrića na računu banke tokom celog dana, jer pritisak likvidnosti ima intradnevni karakter.

16. BRUTO OBRAČUN • Inicirano plaćanje prosleđuje se elektronski od banke do obračunskog centra, gde se odmah proverava pokriće na obračunskom računu banke.

17. MODELI BRUTO OBRAČUNA • model sa mogućnošću korišćenja prekoračenja, • model bez dnevnog prekoračenja, • model redova čekanja.

18. MODEL SA MOGUĆNOŠĆU KORIŠĆENJA PREKORAČENJA • podrazumeva dozvolu centralne banke komercijalnim bankama da ulaze u minusna stanja tokom dana na računima koji se vode kod centralne banke.

19. MODEL BEZ DNEVNOG PREKORAČENJA • podrazumeva neizvršavanje naloga za koje ne postoji pokriće; • potrebno je da banka raspolaže znatno višim iznosima rezervi likvidnosti.

20. MODEL REDOVA ČEKANJA • smatra se prelaznim rešenjem, jer se nedozvoljava bankama da ulaze u minusna stanja, ali se i ne odbija izvršenje naloga bez pokrića; • nepokrivena plaćanja formiraju redove čekanja i s njima se ažuriraju potencijalna stanja obračunskih računa. • red čekanja se formira za svaku banku po prioritetu i vremenu prijema naloga.

21. MODEL REDOVA ČEKANJA • Ukoliko učesnici nisu u nogućnosti da obezbede potrebna sredstva iz sopstvenih priliva ili kredita, njihove obaveze se akumuliraju tokom dana, što dovodi do odlaganja izvršavanja transakcija.

22. SISTEMSKI RIZIK • Ako centralna banka obezbeđuje dodatnu likvidnost za potrebe funkcionisanja sistema bruto obračuna u realnom vremenu, sistemski rizik se prenosi na centralnu banku.

23. OSNOVNA OBELEŽJA OBAVLJANJA PLATNOG PROMETA U REPUBLICI SRBIJI

24. DOMAĆI PLATNI PROMET • Reforma domaćeg platnog prometa, kojom je omogućeno da poslovne banke vode domaći platni promet i u potpunosti upravljaju svojom likvidnošću, rezultirala je donošenjem Zakona o platnom prometu. • Zakon o platnom prometu je stupio na snagu 26.01.2002. godine, a primenjuje se od 01.01.2003. godine.

25. Osnovna obeležja • računi pravnih lica i fizičkih lica koja obavljaju delatnost otvaraju se u bankama; • plaćanje sa računa do visine pokrića na računu uz mogućnost ugovaranja prekoračenja na računu;

26. Osnovna obeležja • likvidnost učesnika u platnom prometu u zavisnosti je od likvidnosti institucije koja obavlja platni promet a kod koje taj učesnik ima račun (“dvostruko pokriće”), čime se izbegava izloženost kreditnom i sistemskom riziku u platnom prometu za vreme konačnog dnevnog saldiranja;

27. Osnovna obeležja • izvršavanje naloga za plaćanje sa računa vlasnika primenom principa "dvostrukog pokrića" prema kombinovanom modelu bruto obračuna u realnom vremenu i neto obračuna u prethodno određenim intervalima u toku dana;

28. Osnovna obeležja • primena jedinstvenih međunarodno priznatih standarda u plaćanjima, sa orijentacijom na standarde koji se primenjuju u elektronskoj razmeni podataka;

29. Osnovna obeležja • obavljanje platnog prometa korišćenjem jedinstvene bezbedne računarske mreže za prijem, procesiranje, obračun i razmenu podataka, sa mogućnošću za povezivanje sa mrežama drugih institucija koje obavljaju platni promet i učesnicima u platnom prometu;

30. Osnovna obeležja • primena jedinstvenih instrumenata platnog prometa sa ugrađenim mehanizmima za zaštitu; • efikasnije sprovođenje regulativne i kontrolne funkcije Narodne banke Srbije u sistemu plaćanja i platnom prometu;

31. INFORMACIONI SISTEM PLATNOG PROMETA • Moderan informacioni sistem platnog prometa, bazira se na prometu platnih transakcija u SWIFT formatu i obuhvata RTGS i kliring sistema za obradu plaćanja preko domaće privatne mreže ili SWIFT mreže.

32. INFORMACIONI SISTEM PLATNOG PROMETA • Kompanija Hewlett Packard (SAD-Srbija iCrna Gora) i CMA (Švedska) razvile su hardversku i softversku podršku za RTGS i kliring sistem. • Firma HP obezbeđuje integraciju, podršku i hardversko rešenje, dok CMA obezbeđuje paket softvera za RTGS i kliring sistem, kao i paket klijentskog softvera.

33. Platni sistem u uključuje tri glavna procesa: • iniciranje plaćanja putem ispostavljanja naloga banci da prenese sredstva; • prenos i razmene naloga za plaćanje između banaka (transfer novčanih sredstava); • međubankarsko poravnanje (preko računa kod treće institucije - Centar za kliring ili Centralna banka).

34. Pravila za obračun u realnom vremenu po bruto principu- RTGS • Obračun u realnom vremenu po bruto principu (Real Time Gross Settlement) obavlja NBS za učesnike u RTGS-u. • Učesnici u RTGS sistemu su NBS, banke, UJP, Poreska uprava.

35. RTGS • Za obračun u RTGS sistemu koriste se sredstva učesnika sa obračunskog računa, odnosno žiro računa. • Međusobna komunikacija učesnika obavlja se elektronskim porukama.

36. Poruka u RTGS-u smatra se validnom ako je: • formirana u SWIFT formatu u skladu sa uputstvom kojim se uređuje format i namena poruka za razmenu podataka; • da je poslata i primljena na način i po pravilima utvrđenim Odlukom o elektronskom načinu obavljanja platnog prometa; • da je poslata i primljena u skladu sa dnevnim terminskim planom RTGS sistema.

37. TRANSAKCIJE KOJE SE OBAVEZNO IZVRŠAVAJU U RTGS-U • transakcije koje su na iznos veći od 250.000 dinara; • transakcije kojima učesnici podižu gotovinu iz trezora NBJ; • transakcije banka-banka.

38. PRIORITETI TRANSAKCIJA U RTGS-U • Izvršavaju se sa prioritetima od 1 do 99, pri čemu je 1 najviši, a 99 najniži prioritet. Prioriteti od 1 do 10 rezervisani su za transakcije NBS. • Transakcije sa prioritetima od 11 do 49 za čije izvršenje nema dovoljno pokrića na obračunskom računu stavljaju se u red za čekanje, da bi se nakon obezbeđenja sredstava izvršile prema prioritetu i vremenu slanja do kraja obračunskog dana.

39. PRIORITETI TRANSAKCIJA U RTGS-U • Transakcije sa prioritetima od 50 do 99 za čije izvršenje nema dovoljno pokrića na obračunskom računu vraćaju se pošiljaocu. • Pošiljaoc može opozvati poruku za plaćanje koja se nalazi u redu za čekanje ili promeniti njen prioritet do kraja obračunskog dana.

40. DNEVNI TERMINSKI PLAN RADA RTGS SISTEMA

41. DNEVNI TERMINSKI PLAN RADA RTGS SISTEMA ZA SUBOTU

42. PRAVILA ZA KLIRING(NETO OBRAČUN) • Pre početka prvog ciklusa i u toku dana pre svakog klirinškog ciklusa NBS odobrava limit svakom učesniku za negativnu neto poziciju iz multilateralnog obračuna u kliringu i rezerviše odgovarajući iznos na teret sredstava učesnika u RTGS sistemu.

43. PRAVILA ZA KLIRING(NETO OBRAČUN) • Negativna neto pozicija nijednog trenutka ne sme biti veća od odobrenog limita. • Učesnik u skladu sa svojim potrebama može zahtevati povećanje ili smanjenje limita. • Na kraju poslednjeg klirinškog ciklusa, neiskorišćena sredstva rezervisana po osnovu odobrenog limita slobodna su za korišćenje u RTGS sistemu.

44. PRAVILA ZA KLIRING(NETO OBRAČUN) • Komunikacija između učesnika ostvaruje se porukama, koje se mogu dostavljati pojedinačno za svako plaćanje ili za grupu plaćanja.

45. Poruka u kliringu smatra se validnom ako je: • formirana u SWIFT formatu; • poslata i primljena na način i po pravilima utvrđenim odlukom o elektronskom načinu obavljanja platnog prometa; • poslata je i primljena u skladu sa dnevnim terminskim planom za kliring.

46. PRAVILA ZA KLIRING(NETO OBRAČUN) • Poslate poruke za učešće u kliringu evidentiraju se na obračunskom računu za kliring samo ako negativna neto pozicija ne prelazi odobreni limit. • Ako negativna neto pozicija prelazi odobeni limit, poruke se stavljaju u red za čekanje da bi se nakon priliva sredstava izvršile prema redosledu prispeća naloga do kraja dana.

47. PRAVILA ZA KLIRING(NETO OBRAČUN) • Posle izvršenog obračuna i utvrđenog neto stanja obračunskih računa učesnika, NBS daje naloge za izvršenje multilateralnih neto pozicija u RTGS sistemu koje mogu biti pozitivne ili negativne. • Ako je negativna neto pozicija učesnika zadužuje se račun učesnika u RTGS sistemu i istovremeno odobrava obračunski račun kliringa u RTGS sistemu. • Ako je pozitivna neto pozicija zadužuje se obračunski račun kliringa i istovremeno odobrava obračunski račun učesnika RTGS sistemu.

48. DNEVNI TERMINSKI PLAN RADA KLIRINGA

49. DNEVNI TERMINSKI PLAN RADA KLIRINGA ZA SUBOTU

50. ELEKTRONSKE PORUKE • NBS utvrđuje format i namenu poruka za razmenu podataka elektronskim putem i pruža usluge elektronskog platnog prometa. • U elektronskom platnom prometu transakcija je okončana kad krajnji subjekt primi elektronsku poruku ili kada pošiljalac primi potvrdu o prijemu poruke.