DA LI DA SE IZRA ŽAVAMO GLAGOLIMA ILI GLAGOLSKIM IMENICAMA ?

1. DA LI DA SE IZRAŽAVAMO GLAGOLIMA ILI GLAGOLSKIM IMENICAMA?

2. Martina: Kako si uradio pismeni iz srpskog? Nikola: Ma nisam uradio loše, nego mi je nastavnica nešto podvukla, a ne znam zašto mi je podvukla. I još je stavila znak uzvika! Martina: A što to? Nikola: “Bilo je prisutno mnogo smejanja i došaptavanja”. Martina: Mislim da je to zbog toga što si upotrebio glagolske imenice. I taj izraz prisutno je...I onda ti rad zvuči, hm ...nekako uštogljeno.

3. Nikola: A kako bi trebalo? Martina: Glagolom. Na primer, “Svi su se smejali i došaptavali”. Sad zvuči prirodno. Nikola: Uopšte nisam primetio da tu ima nešto loše. Tako svi govore. U stvari, ne govore, nego pišu. Martina: Pa jeste, to ima dobrih strana. Na primer, glagolska imenica je nekad kraća nego rečenica. Na primer, evo odlomka iz jedne knjige o elektricitetu:

4. Svakodnevno ste u prilici da se naelektišete! Kada provlačite plastični češalj kroz suvu kosu, vlasi kose se uz slabo pucketanje podižu u pravcu kretanja češlja. Kad ono što je podvučeno zameniš rečenicom, dobiješ ovo: ...vlasi kose se podižu u pravcu kretanja češlja i pri tom slabo pucketaju. Nikola: Da, to je svakako duže. I ne samo to: ispada kao da smo naglasili da vlasi pucketaju, a u stvari je najvažnije da se vlasi podižu u pravcu češlja. Dakle, 1:0 za mene:glagolske imenice ponekad istu sadržinu iskazuju kraće nego predikatske rečenice.

5. Martina: E, jeste. Ali, gledaj sad. Kad kažeš: Pri trenju staklene šipke svilenom tkaninom staklo otpušta elektrone, I kad kažeš to isto, samo sa glagolom: Kad staklenu šipku tareš svilenom tkaninom, staklo otpušta elektrone, Šta lakše možeš da zamisliš? Glagol stvara sliku pred očima, a glagolska imencia kao da tu sliku zamućuje. Drugim rečima, sa glagolskim imenicama tekst je manje slikovit nego sa glagolima. Nerešeno, 1:1.

6. Nikola: Hm. Ali vidi ovako: ako kažeš ON LEČI ŽIVOTINJE i ON SE BAVI LEČENJEM ŽIVOTINJA,glagolska imenica – doduše, zajedno sa ovim bavi se – govori nam da on to radi profesionalno, da je to njegov posao. A ON LEČI ŽIVOTINJE je suviše neodređeno. Dakle: glagolske imenice čine nekad iskaz preciznijim. 2:1 za mene. Martina: Pa dobro, ali takvih slučajeva ipak ima manje nego onih kad glagol i glagolska imenica imaju isto značenje. A kad imaju, onda se rečenica sa glagolom lakše razume. Na primer, rečenicu

7. Prilikom udara munje u neku zgradu ili predmet na površini zemlje, razaranju je podložniji slab provodnik elektriciteta. teže je razumeti nego rečenicu: Kad munja udari u neku zgradu ili predmet na površini zemlje, lakše će razoriti slab provodnik elektriciteta. Nerešeno, 2:2. Nikola: I šta ćemo onda? Martina: Pa znaš šta kaže nastavnica: glagolske imenice su nekad neophodne, ali kad nisu, onda je bolji glagol. Nikola: Znači, svaki put moram da razmišljam. To je komplikovano.

8. Martina: Da, svaki put moraš da primeniš razmišljanje, jer upotrebu glagola i glagolskih imenica karakteriše komplikovanost. A ja ću sada izvršiti ulaženje u autobus, jer je upravo obavio stizanje na stanicu.