Škola bez nasilja

1. Škola bez nasilja

2. Nasilništvo se opisuje kao ” fizičko,verbalno ili emocionalno zlostavljanje pojedinca od strane jedne osobe ili više njih. U novije vreme se spisku nasilničkog ponašanja dodaje još i seksualno uznemiravanje.

3. Istraživanje je pokazalo da je najčešći tip nasilništva u školi: • na prvom mestu zadirkivanje (i kod dečaka i kod devojčica) • na drugom mestu se nalazi fizičko zlostavljanje ( kod dečaka ) • na trećem mestu je proterivanje iz društva (kod devojčica)

4. Ko su nasilnici: Nasilnici su deca koja imaju potrebu da se osećaju moćno i koja su shvatila da nasilništvo donosi rezultate.Ono što ih razlikuje od dece koja samo povremeno zadirkuju jeste obrazac ponovljenog fizičkog ili mentalnog zastrašivanja.

5. Da li se neko rađa kao nasilnik ili to postaje: • Ovo ponašanje je naučeno, a budući da je naučeno može se i “odučiti” ; • Obrazac nasilničkog ponašanja može započeti već na dvogodišnjem uzrastu; • Što je dete starije teže se menja; • Deca – nasilnici rano stiču krivični dosije i zato je rana intervencija od presudnog značaja;

6. Razlozi zašto dete postaje nasilnik: • Agresivno ponašanje kod kuće • Stroge fizičke kazne ( napadaju manju, slabiju decu po uzoru na ono što sami preživljavaju u kući) • Očekivanje neprijateljstva (slede filozofiju da je “napad najbolja odbrana”) • Vršnjaci koji zlostavljaju ( ružnim ponašanjem privlače pažnju ili dokazuju svoju pripadnost grupi) • Isplati se ( kada roditelji ili druge odrasle osobe popuštaju nepodnošljivom ili agresivnom detetu pa ono nauči da se služi nasilništvom da bi postiglo ono što želi) • Nasilnici doživljavaju svet više kao negativan, te svojim ponašanjem i sebi i drugima to potvrđuju • Nedostatak nadzora u adolescenciji

7. Ko su žrtve nasilnika? Žrtva nasilnika može biti bilo ko. • “ Neuklapanje “ je najčešći razlog maltretiranja ( zbog fizičkog izgleda, nekog manira ili jednostavno zato što se neko ne uklapa u grupu jer je iz nekog razloga različit). • Deca sa smetnjama u razvoju. • Deca koja pate od nekih hroničnih bolesti. • Deca koju roditelji previše štite pa se ne snalaze u grupi vršnjaka. • Deca čiji roditelji se ponašaju preterano zapovednički. • Pametna, talentovana deca koju nastavnici vole,deca koju drugi doživljavaju kao miljenike nastavnika.

8. Žrtve nasilnika se mogu podeliti u dve grupe: • Pasivne ( anksiozne, nesigurne...) • Provokativne ( plahovite,nemirne,bučne...) Ova deca se brane od siledžija tako što im daju svoj novac, briznu u plač ili izvršavaju njihova naređenja samo da ih ne maltretiraju. Mogu da razviju negativan stav prema samom sebi kao nekom ko je bezvredan i podčinjen ( to se često oseti i popuštanjem u učenju). Mogu da prihvate ulogu žrtve i da se kroz ceo život ponašaju na taj način.

9. Kada se neko smatra žrtvom nasilništva? Osoba se smatra žrtvom nasilništva tj. zlostavljana je ukoliko je neke osobe izlažu maltretiranju više puta u toku izvesnog vremenskog perioda. Skloni smo da verujemo da je osoba žrtva ukoliko je samo fizički maltretirana, ali patnja koju žrtva doživljava umnogome je emocionalne i socijalne prirode, pa je ne primećujemo na način na koji primećujemo posekotine ili modrice. Neko može da oseća snažan bol i bez vidljivih ozleda. I reči mogu da bole, a verbalno zlostavljanje vrlo lako vodi do fizičkog zlostavljanja.

10. Razgovarajmo o nasilništvu • Ko može da mi kaže šta je to nasilništvo? ( pokušajte da na nivou odeljenja date jednu definiciju) • Šta se dešava onima koje neko maltretira? Šta mislite kako se oni osećaju? • Šta mislite, kako se osećaju nasilnici? • Šta se dešava osobama koje se nalaze u blizini nasilnika i žrtava?Kako je to kad vidite da nekoga maltretiraju? Kako se zbog toga vi osećate? • Da li neko misli da je nasilništvo problem u našoj školi? Zašto to mislite? • Da li neko misli da je nasilništvo problem u našoj učionici? Zašto to mislite? • Šta treba da uradimo da naša učionica bude učionica bez nasilništva? Ko ima neku ideju o tome?