Arhitektura i protokoli VoIP mre že

1. Arhitektura i protokoli VoIP mreže

2. VoIP – Voice Over Internet Protocol • VoIP je tehnologija koja omogućava prenos glasa preko računarske mreže. • VoIP omogućava obavljanje telefonskog razgovora upotrebom već postojeće Internet veze, kao zamenu za standardnu telefoniju, kako u lokalnom i međugradskom saobraćaju, tako i u međunarodnom. • Velika prednost je mogućnost pozivanja mobilnih i fiksnih pretplatnika i ostvarivanje međunarodnih poziva po izuzetno povoljnim cenama.

3. VoIP stek protokol

4. IP Internet protocol • Protokol trećeg sloja OSI referentnog modela • Sadrži informacije o adresiranju i kontrolne informacije • Osnovne funkcije: • Adresiranje • Rutiranje • Fragmentacija i ponovno sastavljanje paketa • IP paket se sastoji od zaglavlja i tekstualnog dela • Trenutno u upotrebi verzija 4 i verzija 6 • Bezklasno i klasno adresiranje IP adresa

5. Zaglavlje IPv4 paketa

6. Zaglavlje IPv4 paketa • Polje Verzija označava verziju IP protokola koji se koristi • U polju IHL se označava dužinu zaglavlja u 32-bitnim rečima. Vrednost tog polja se kreće od 5 do 15. • Polje Vrsta usluga je namenjeno razgraničavanju različitih klasa usluga. U tom pogledu, moguće su različite kombinacije pouzdanosti i brzine isporuke. • Polje Ukupna dužina obuhvata sve što se nalazi u datagramu – i zaglavlje i podatke. Maksimalna dužina je 65.535 bajtova. • Iz polja Identifikacija odredišni računar utvrđuje kom datagramu pripada pristigli fragment. Svi fragmenti istog datagrama imaju istu Identifikaciju. • Polje DF znači Ne Fragmentiraj. To je naredba usmerivačima da ne fragmentiraju datagram jer odredište ne može da od njih ponovo sklopi datagram.

7. Zaglavlje IPv4 paketa • Polje MF znači još fragmenata. Svi fragmenti datagrama, osim poslednjeg imaju postavljen taj bit. On je potreban da bi se znalo kada je datagram kompletiran. • Polje Redni broj fragmenta pokazuje gde spada fragment unutar datagrama. • Polje Životni vek je brojač koji ograničava trajanje paketa na mreži. Predviđen je da vreme meri sekundama, pa je najveći životni vek paketa 255 sekundi. • Kontrolnim zbirom zaglavlja (engl. Header checksum) proverava se, prirodno, samo zaglavlje. • Polja Izvorišna i odredišna adresa.

8. Zaglavlje IPv6 paketa

9. Zaglavlje IPv6 paketa • Polje Verzija označava verziju IP protokola koji se koristi • Polje Klasa saobraćaja koristi se za prepoznavanje paketa sa različitim zahtevima u pogledu isporuke u realnom vremenu. • I polje Oznaka toka (engl. Flow label) još uvek je eksperimentalno, ali će se koristiti za uspostavljanje pseudoveze između izvorišta i odredišta za koju se mogu definisati određena svojstva i zahtevi • Polje Dužina korisničkih podataka govori koliko bajtova sledi iza 40-bajtnog zaglavlja • Polje Sledeće zaglavlje saopštava koje od (za sada) šest dodatnih (opcionih) zaglavlja sledi iza aktuelnog zaglavlja, ukoliko je uopšte i upotrebljeno. • Polje Najveći broj skokova (engl. Hop limit) onemogućava večni život paketa. To polje ima istu funkciju kao polje Životni vek u protokolu IPv4

10. UDP – User Datagram Protocol • Protokol bez uspostavljanja veze • nepouzdan protokol–nema mehanizme za garanciju prijema • ne troši vremena uspostavljanje i raskidanje veze • koristi se za prenos kratkih porukakada se očekuje brz prenos • koristi za prenos real-timesaobraćaja • U VoIP-u–UDP se koristi za prenos govora • UDP nije namenjen za prenos govora, ali je bolji od TCP-a

11. TCP – Transmission Control Protocol • servis sa uspostavljanjem veze • garantuje isporuku podataka • Podatkekoje primi od aplikacionog nivoa deli na manje paketei dodaje TCP zaglavlje i tako nastaju TCP segmenti • osnovna funkcija TCP-a je da svi paketi na odredište moraju stići u početnom redosledu, bez gubitaka i bez grešaka • uvodi se mehanizam potvrde i retransmisije paketa

12. RTP – Real-time Transport Protocol • koristi se za prenos korisničkih podataka (audio, video i multimedijalnih) • Posebna RTP sesija za audio i posebna za video podatke • učesnik može da bira koje podatke će da prima • radi iznad UDP-a, dodaje neke informacije paketu • podatak o rednom broju sekvence(omogućava detekciju gubitka) • vreme kada je paket odabiranna izvoru (omogućava sinhronizaciju, merenje kašnjenja i džitera) • RTP se koristi i u slučajevima komunikacije više učesnika

13. SIP – Session Initiation Protocol • Protokol za uspostavljanje, modifikaciju i raskidanje sesija • Prvi SIP dokument RFC 2543 (1999) • Danas je važeći RFC 3261 • Sesije: govor, slika, video i tekst • Za opis sesije se koristi SDP (Session Description Protocol) protokol • Opis sesije: • identifikacija sesije • adrese i portovi • opis medije

14. Elementi SIP mreže • Klijenti i serveri • klijent – aplikacija koja zahteva uslugu • server – aplikacija koja odgovara na zahteve • Postoje četiri tipa mrežnih elemenata • Korisnički agent (UA – User Agent) • Proksi server • Redirekcioni server • Registar server • Location server

15. SIP adrese • Logička identifikacija korisnika • Format: user@host; parametars • Primeri: John@iptel.org Pera@pc1.ns.ac.yu Mika@192.168.14.10

16. SIP poruke • dele se na: • zahteve (requests) • odgovore (responses) • Format SIP poruke: • Startna linija • Zaglavlje • Telo poruke

17. SIP zahtevi • REGISTER • OPTIONS • INVITE • ACK • CANCEL • BYE

18. SIP odgovori • 1XX – informacioni • 100 traying • 180 ringing • 2XX – pozitivni • 200 OK • 3XX – preusmeravanje • 302 moved temporary • 4XX – greška u zahtevu • 400 bad request • 5XX – greška servera • 500 server internal error • 505 SIP version not supported • 6XX – globalna greška • 600 busy everywhere

19. SIP ekstenzije • INFO metoda • SUBSCRIBE i NOTIFY metode • MESSAGE metoda • REFER metoda • PRACK metoda

20. Primer registracije korisnika

21. Primer uspostavljanja i raskidanja veze

22. Primer pozivanja uz preusmeravanje

23. Pozivanje sa preusmeravanjem