Holivud dvadestih godina

1. Holivud dvadestih godina • Grifitovi filmovi očito da su bili u službi realizma i epske naracije te ga slobodno možemo priključiti književnoj tradiciji 19. veka. • Nasuprot njemu, Mek Senet je sve Grifitove pronalaske iskoristo kao eksploziju “iluzije stvarnosti. Film je usmerio protiv literarne tradicije i bio je filmski stvaralac koji pripada 20. veku

2. Mek Senet (1880 – 1960) • Kanađanin, irskog porekla, nastupao je kao pevač, igrač i klovn a od 1908. angažuje ga “Bajograf” gde počinje raditi kao glumac, asistent režije i vrlo brzo kao reditelj. Grifit ne samo da mu je bio predpostavljeni nego mu je bio i učitelj, a kako on sam piše »moja škola, moja nastava, moj univerzitet«. • 1912. postaje direktor firme »Kiston« u kome počinje istorija slepstik komedije i američke burleske. Zaključno sa 1913. Senet je kreirao novi žanr i stil i postigao veliki komercijalni uspeh. 1915. integriše Kiston i Grifit integrišu se zajedno sa renomiranim rediteljem i producentom Tomasom Insom i formiraju”Trijangl” koji je 1917. prerastao u “Paramaunt.”

3. Mek Senet (1880 – 1960) • Od 1912.-1917. bile su najplodnije godine u Senetovoj karijeri. U filmovima nastupa kao glumac i reditelj, a kasnije je snimanje prepustio drugima, koji su po njegovim uputstvima snimali drugi glumci i reditelji. • Taj stil dao je specifične rezultate u komedijama, posebno u slepstik, gde se radnja ne utvrđuje strogo unapred već se inprovizuje uz poštovanje određenog osnovnog uzora. Izbor tema često je prepušten slučaju. Senet je najčešće održavao stalnu vezu sa lokalnim vatrogascima i za vreme stvarne paljevine on je improvizovao opasno-groteskne avanture. Takođe su mu automobilske trke bile izazov. Senet je proizveo armiju komičara iz kojih je regrutovao najbolje za pojedine filmove. Najčešće je komika nekog lika zasnivana na jednostavnom preterivanju njegovih fizičkih osobina kao na primer komične brade, kicoški brkovi, užasno razroke oči, lepršava retka kosa... • U »Kistonskim policajcima« Senet je dokazao da i nastup grupe može biti komičan kao i u filmu »Kupačice lepotice«.

4. Mek Senet (1880 – 1960) • Kiston-komedije postižu najneočekivanije efekte: automobili i lokomotive naprosto jure. Pirotehnički naboji eksplodiraju u najnezgodnijem momentu, stepenice idu u suprotnom pravcu... Tehnička dostignuća novog veka oslobađaju se ljudskog gospodarenja i dižu se protiv svojih pronalazača. U bici sa tortama i velikoj hajci na kraju haos kulminira. Razaranje ne sadrži ništa mračno, gledalac se poziva da uzme učešće u razaranju civilizacije. Jedan engleski pisac naziva stil »slepstik-komedije« »nadrealizam bez suza«. Tako je slepstik-komedija navijala veselo pet godina. • Senet je koristio Melijesove efekte i trikove ali ih je obrnuo u suprotnom smeru. Stvaralačke mogućnosti montaže zapazio je i koristio pre Kulješova i Dizge Vertova. Bio je u stanju da od restlova napravi kompletan film. Nikada nije dozvolio da ga ponesu sopstveni gegovi jer ih je kontrolisao montažom sigurno, ritmično i iznijansirano

5. Mek Senet (1880 – 1960) • Njegovo vreme je prošlo kada su drugi reditelji a pogotovu njegov bivši učenik Čaplin počeo da snima dugometražne filmove. I on je pokušao da se ogleda u dramskoj filmskoj komediji ali njegova snaga je ležala u skeču. Sa svojim kratkim filmovima za dopunu programa koje je i dalje proizvodio do 1925. a prodorom crtanog filma oko 1930. biva komercijalno potisnut. U privrednoj krizi propada mu stečena imovina te sve do svoje smrti nije imao uticaja na filmsku produkciju. Međutim, njegova škola dvadesetih godina prepoznaće se u njegovim učenicima Čaplinu, Kitonu koji su snimili svoje najbolje filmove.

6. Mek Senet (1880 – 1960)filmografija • 1908 THE BLACK VIPER performer • 1909 THE CURTAIN POLE performer • 1912 THE WATER NYMPH producer, director,performer • 1914 A FILM JOHNNIEdirector • 1914 MABEL AT THE WHEEL director • 1914 MABEL'S STRANGE PREDICAMENTdirector • 1914 TANGO TANGLES director • 1914 TILLIE'S PUNCTURED ROMANCE director • 1921 HOME TALENT producer, director • 1921 MOLLY O' story • 1921 A SMALL TOWN IDOL screenwriter • 1922 THE CROSSROADS OF NEW YORK screenwriter, story • 1922 OH, MABEL BEHAVE director, performer • 1923 THE EXTRA GIRL story • 1923 THE SHRIEK OF ARABY producer, story • 1923 SUZANNAscreenwriter

7. Baster Kiton (1895-1966)

8. Čarli Čaplin (1889 – 1977) • Kao član putujuće družine, sin engleskog glumca iz varijetea došao je 1910. u Ameriku. Posle duge turneje 1914. dolazi u kompaniju Kiston Mek Seneta u kojoj nastupa preko trideset puta u kratkim filmovima. U početku je bio glumac, kasnije je davao ideje, zatim kao reditelj, a u poslednjm je bio i pisac ideja i glumac i reditelj. Za godinu dana od nepoznatog je postao zvezda. • Sva dela stvorena kod Seneta bila su period eksperimentisanja. Sam je sebi oblikovao masku i kostim koji su ga nekoliko decenija karakterisali: »Čaplinov kostim oličava otrcanu otmenost propalog aristokratu koji gleda siromaštvu pravo u oči. Štap je pokušaj sticanja dostoanstva a drski brk ukazuje na sujetu« kaže Teodor Haf.

9. Čarli Čaplin (1889 – 1977)

10. Čarli Čaplin (1889 – 1977) • Od 1915.-1916. za Eseneja Čaplin je snimio 14 kratkih komedija (»Večernji izlazak«, »Šampion«, »Lutalica«, »Prisilno ukrcan«, »Karmen«). U svima se vide jasne crte Čarlijevog karaktera: tvrdoglavi sukob sa neprijatnostima sveta Čarli pretvara u individualnost (Lutalica). U “šampionu” ismejava podvodne sportove a u filmu banka društvene slojeve a u Karmenu operu. Pod uticajem Seneta posvećuje se obradi grotesnih situacija i gegova (»Prisilno ukrcani«). Čaplin se nikada nije razvijao linaerno već u svim pravcima naizmenično. Mit o njemu o kojem je prvi govorio Pjer Leproon je ironija i burleska koji su u filmovima u početku razdvojeni a kasnije se prepliću u većini od 12 filmova koje je Čaplin režirao za Mjučuel 1916. i 1917. među kojima su njegova prva remek – dela (»Nadzornik u trgovini«, »Skitnica«, »U jedan sat po ponoći«, »Staza za koturaljke«, »Tiha ulica«, »Lečenje« itd.).

11. Čarli Čaplin (1889 – 1977) • Rani Čarli završava svoje prvo obrazovanje u volji za samopotvrđianjem i slobodom. One je potpuni egoista a Čarlijeva slika o svetu je egocentrična. On zapaža ono samo čega se tiče. Njemu je sve suprotstavljeno: skromni izgled, policajci, pokretne tepenice, punjene životinje. Ponižavanje kojem se izlaže liči na društveno tlačenje. U filmu »Tiha ulica« podsećamo se na njegovu mladost u siromašnim četvrtima Londona a u filmu useljenik metode njujorške vlasti za useljenike. Čaplinova ironija tih godina odnosi se na društvene prilike. Njegov svet je odraz društvene stvarnosti gde Čarli još nije deklarisan. Jednom je skitnica, zatim fićfiirić (»Jedan sat po ponoći«) ili banjski posetilac (»Lečenje«). Društvena beda pojavljuje se kao oblik ponižavanja a ne kao njegov izvor.

12. Čarli Čaplin (1889 – 1977) • Čarli je izazivač čija je krutost stalno provocirala svet. Njegova ljubav prema slobodi najčistije je izražena u igračkom gestu. Ples je kao neposredni izraz slobode i trijumf čiste savesti koji ismejavaju one kojima je sve teško. • 1918. Čaplin je snimio »Pasiji život« i »Pušku o rame« u kojima se naziru počeci diferenciranja Čarlijeve figure u kojima on ispoljava osećanje, bol i gde počinje da voli. Dramaturgija skeča, komika likova, potiskivali su Čaplina u smeru epskog pripovedanja i psihološke diferencijacije i tragikomike.

13. Čarli Čaplin (1889 – 1977) • U “Pasijem životu” Čaplinu je prvi put dato za partnera jedno živo biće – pas Skreps. Čarli dokazuje solidarnost sa svojim sapatnikom i raduje se dokazima njegove privrženosti. Komika ovde prelazi skalu nijansi, kao i ironiju o malograđanskoj predstavi o sopstvenoj kući i sreći. • U drugom filmu »Pušku o rame«, koji je bio zamišljen kao doprinos ratnim naporima Amerike u prvom svetskom ratu, ali je Čarlijev individualizam potisnuo rodoljubivu propagandu. Radnja se događa u logoru u kome instruktori pokušavaju da Čarlijeve pokrete potčine pravilniku. To je istovremena snažna satira na vojničko doterivanje kojem je ovde očigledno cilj da slomi individualnost regruta a istovremeno potvrda upornosti apsolutnih individalnosti. Na kraju filma Čarli zarobljava nemačkog Kajzera što je utopijski trijumf slabog nad silom. On služi svaku silu samo pod pritiskom, a u suštni ne pripada nijednoj državi.

14. Čarli Čaplin (1889 – 1977)filmografija • 1914 BETWEEN SHOWERS • 1914 A BUSY DAY • 1914 CAUGHT IN A CABARET • 1914 CAUGHT IN THE RAIN • 1914 CRUEL, CRUEL LOVE • 1914 DOUGH AND DYNAMITE • 1914 THE FACE ON THE BARROOM FLOOR • 1914 THE FATAL MALLET • 1914 A FILM JOHNNIE • 1914 GENTLEMEN OF NERVE • 1914 GETTING ACQUAINTED • 1914 HER FRIEND THE BANDIT • 1914 HIS FAVORITE PASTIME • 1914 HIS MUSICAL CAREER • 1914 HIS NEW PROFESSION • 1914 HIS PREHISTORIC PAST • 1914 HIS TRYSTING PLACE • 1914 KID AUTO RACES AT VENICE • 1914 THE KNOCKOUT • 1914 LAUGHING GAS • 1914 MABEL AT THE WHEEL • 1914 MABEL'S BUSY DAY • 1914 MABEL'S MARRIED LIFE • 1914 MABEL'S STRANGE PREDICAMENT • 1914 MAKING A LIVING • 1914 THE MASQUERADER • 1914 THE NEW JANITOR • 1914 THE PROPERTY MAN • 1914 RECREATION • 1914 THE ROUNDERS • 1914 THE STAR BOARDER • 1914 TANGO TANGLES • 1914 THOSE LOVE PANGS • 1914 TILLIE'S PUNCTURED ROMANCE • 1914 TWENTY MINUTES OF LOVE

15. Čarli Čaplin (1889 – 1977)filmografija • 1915 THE BANK • 1915 BY THE SEA • 1915 THE CHAMPION • 1915 HIS NEW JOB • 1915 HIS REGENERATION • 1915 IN THE PARK • 1915 A JITNEY ELOPEMENT • 1915 A NIGHT IN THE SHOW • 1915 A NIGHT OUT • 1915 SHANGHAIED • 1915 THE TRAMP • 1915 A WOMAN • 1915 WORK • 1916 BEHIND THE SCREEN • 1916 CHARLIE CHAPLIN'S BURLESQUE ON CARMEN • 1916 THE COUNT • 1916 THE FIREMAN • 1916 THE FLOORWALKER • 1916 ONE A.M. • 1916 THE PAWNSHOP • 1916 POLICE! • 1916 THE RINK • 1916 THE VAGABOND • 1917 THE ADVENTURER • 1917 THE CURE • 1917 EASY STREET • 1917 THE IMMIGRANT • 1918 THE BOND • 1918 A DOG'S LIFE • 1918 SHOULDER ARMS • 1919 A DAY'S PLEASURE • 1919 SUNNYSIDE • 1921 THE IDLE CLASS • 1921 THE KID • 1921 THE NUT • 1922 NICE AND FRIENDLY • 1922 PAY DAY • 1923 THE PILGRIM • 1923 SOULS FOR SALE performer • 1923 A WOMAN OF PARIS • 1925 THE GOLD RUSH