1 / 56

BILANSIRANJE POZICIJA PASIVE

BILANSIRANJE POZICIJA PASIVE. Pasiva sadrži kapital sa kojim preduzeće posluje. raščlanjavanje pasive prema pravnom gledištu (dominirajući kriterijum raščlanjavanja): sopstveni kapital – vremenski neograničena raspoloživost

micah
Download Presentation

BILANSIRANJE POZICIJA PASIVE

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. BILANSIRANJE POZICIJA PASIVE

  2. Pasiva sadrži kapital sa kojim preduzeće posluje. • raščlanjavanje pasive prema pravnom gledištu (dominirajući kriterijum raščlanjavanja): • sopstveni kapital – vremenski neograničena raspoloživost • pozajmljeni (tuđi) kapital – vremenski ograničena raspoloživost (dospeva za plaćanje)

  3. 80. Bilansiranje sopstvenog kapitala – pojam, sadržina i raščlanjavanje • Sopstveni kapital obuhvata ukupnu vrednost sredstava koju su vlasnici stavili preduzeću na raspolaganje, bez vremenskog ograničenja, unoseći ih spolja (spoljno sopstveno finansiranje) ili odričući se dela dobitka (unutrašnje sopstveno finansiranje). • Dat je na neograničeno vreme i po redosledu dospeća dolazi na poslednje mesto.

  4. Način prikazivanja sopstvenog kapitala u bilansu uslovljen je pravnom formom preduzeća. • raščlanjavanje: • fiksni (nepromenljivi) • varijabilni (promenljivi)

  5. fiksni ili nepromenljivi sopstveni kapital: • u svim preduzećima koja imaju pravnu formu društva kapitala • funkcija garantne supstance • različiti nazivi: "Osnovni kapital", "Osnovna glavnica", "Nominalni kapital" • nepromenjen u svom iznosu, sve dok skupština akcionara ili ortaka ne odluči da promeni njegovu visinu

  6. Sva povećanja ili smanjenja sopstvenog kapitala preduzeća sa formom društva kapitala koja potiču iz dobitka ili gubitka moraju se odvojeno prikazati u bilansu (rezerve, neraspodeljeni dobitak, gubitak). Taj deo kapitala ima karakter varijabilnog kapitala.

  7. računski sopstveni kapital = nominalni (osnovni) kapital + ukupni varijabilni kapital • efektivni sopstveni kapital = računski sopstveni kapital + latentne rezerve • bilansni sopstveni kapital = računski sopstveni kapital – (sopstvene akcije + upisane a neuplaćene akcije ili udeli)

  8. U društvima lica i inokosnim preduzećima varijabilan je ceo sopstveni kapital. • bilansiranje sopstvenog kapitala: po nominalnoj vrednosti • Bilansna vrednost sopstvenog kapitala odražava razliku između vrednosti imovine (sredstava) i vrednosti pozajmljenog kapitala (obaveza). • Za bilansiranje sopstvenog kapitala ne važi princip najviše vrednosti.

  9. 81. BILANSIRANJE NEPROMENLJIVOG SOPSTVENOG KAPITALA • Pojavljuje se samo u društvima kapitala. • funkcija: da štiti od eventualne isplate ili umanjenja zbog gubitka minimum neto imovine, koja ima karakter garantnog kapitala ili garantne supstance

  10. Pravila za bilansiranje: • Zakonom je propisana minimalna visina uloga, kao i minimalni iznos jedne akcije. • Ističe se na prvom mestu u okviru sopstvenog kapitala. • Zakonom je propisana minimalna visina kapitala koji mora biti uplaćen prilikom osnivanja (obično 25%). • Iznos upisanog a neuplaćenog kapitala se iskazuje kao posebna pozicija u bilansu.

  11. Uplate ulagača (vlasnika) koje prelaze iznose srazmernog udela u upisanom kapitalu se iskazuju kao kapitalne rezerve. • Otkupljene sopstvene akcije se iskazuju u bilansu kao posebna pozicija. • Neizvršena odluka skupštine akcionara ili ortaka o promeni visine osnovnog kapitala se unosi u napomene uz finansijske izveštaje. • Prema obimu prava, razlikuju se obične i povlašćene akcije.

  12. povećanje osnovnog kapitala akcionarskog društva: • privlačenje dopunskog kapitala spolja • promena oblika postojećeg kapitala

  13. privlačenje dopunskog kapitala spolja: • redovni postupak • uslovljeno povećanje: (a) davanje prava vlasnicima obveznica da izvrše konverziju u akcije, (b) pripremanje fuzije i (c) davanje akcija zaposlenima po osnovu učešća u dobitku • odobreno povećanje

  14. promena oblika postojećeg kapitala: uključivanje rezervi u osnovni kapital • Sa povećanjem osnovnog kapitala, raste i nominalna vrednost pojedinačnih uloga. • Promena visine uloga pojedinačnih akcionara se ostvaruje: • zamenom akcija ili • davanjem besplatnih akcija.

  15. uzroci smanjenja osnovnog kapitala: • potreba eliminisanja viška likvidnih sredstava • potreba eliminisanja gubitka, koji ne može da bude pokriven rezervama

  16. BILANSIRANJE PROMENLJIVOG SOPSTVENOG KAPITALA • društva kapitala – rezerve (kapitalne rezerve i rezerve iz dobitka) i preneti dobici • društva lica i inokosna preduzeća – ceo sopstveni kapital

  17. 82. BILANSIRANJE KAPITALNIH REZERVI • deo uloga akcionara ili ortaka koji prelazi upisani (nominalni) kapital • potiču spolja (spoljno samofinansiranje)

  18. osnovi za nastajanje: • kursne razlike na prodaji akcija • zamena obveznica u akcije • doplata ortaka u cilju sticanja povlastice • ostale ortačke doplate u korist sopstvenog kapitala

  19. upotreba kapitalnih rezervi: • u društvima sa ograničenom odgovornošću: nije zakonski regulisana, već se reguliše statutom (povraćaj udela ortacima, pokriće gubitka, povećanje osnovnog kapitala) • u akcionarskim društvima: zakonski regulisana i prilikom odlučivanja o upotrebi (pokriće gubitka, povećanje osnovnog kapitala), one se posmatraju zajedno sa zakonskim rezervama

  20. redosled u pokriću gubitka: • preneti dobitak ranijih godina • ostale rezerve • zakonske i kapitalne rezerve

  21. 83. BILANSIRANJE REZERVI IZ DOBITKA u društvima kapitala neraspodeljeni (zadržani) dobitak internom snagom formirani sopstveni kapital • javne rezerve (kao i kapitalne rezerve) – za razliku od latentnih rezervi, prikazane su u bilansu • izvor unutrašnjeg samofinansiranja

  22. funkcije rezervi iz dobitka: • jačanje osnovnog kapitala • finansiranje novih investicija • popravljanje finansijske strukture i poboljšanje položaja likvidnosti vrste rezervi iz dobitka: • zakonske rezerve • slobodne rezerve

  23. zakonske rezerve: • obavezne (obrazovanje, promena oblika i upotreba se uređuju zakonom) • formiranje: iz dobitka posle oporezivanja • visina: određuje se u odnosu na osnovni kapital (npr. 10%) • upotreba: na isti način kao i kapitalne rezerve

  24. slobodne rezerve: • rezerve preko zakonskog minimuma • njihovo formiranje je ograničeno nastojanjem zakonodavca da pomiri zahteve akcionara (isplata dividendi) i preduzeća (formiranje rezervi)

  25. vrste slobodnih rezervi: a) statutarne b) rezerve za sopstvene akcije c) ostale rezerve: (a) sa specijalnom namenom (rezerve za ujednačavanje dividendi i rezerve za obnavljanje preduzeća) i (b) bez specijalne namene

  26. 84. BILANSIRANJE POKRIĆA (REZERVISANJA) definicije pokrića u literaturi: • računovodstvena konstatacija smanjenja imovine preduzeća, koje se procenjuje da je ireverzibilno (nepovratno) • pasivne pozicije kojima se, kao rashodi obračunskog perioda, dodeljuju takva smanjenja vrednosti koja su uslovljena budućim radnjama (plaćanjima, uslugama, prenosima svojine na stvarima i sl.)

  27. definicije pokrića u literaturi: • obračunske pozicije rashoda koje utiču na rezultat, ali od njega ne zavise definicija pokrića prema IFRS: • obaveze sa neizvesnim rokom dospeća ili iznosom

  28. U momentu sastavljanja bilansa, visina i dospelost pokrića nisu potpuno, ali su ipak dovoljno sigurni. Za njihovo bilansiranje odlučujuća je osnovanost u momentu bilansiranja.

  29. neopravdano mešanje pokrića sa: • rezervama • pozicijama ispravki vrednosti Rezerve su deo sopstvenog kapitala, a pokrića pripadaju obavezama. Pokrića ne služe za korekturu bilansnih iznosa određenih imovinskih predmeta, dok pozicije ispravki vrednosti uvek ispravljaju na pravu vrednost konkretnu bilansnu poziciju.

  30. razlozi za obrazovanje pokrića: • korektno prikazivanje čiste imovine preduzeća (statički cilj) – pokrićaza rizike • utvrđivanje tačnih periodičnih rezultata (dinamička interpretacija pokrića) –pokrića za troškove

  31. pokrića za rizike: • nesigurne obaveze čije bi neuzimanje u obzir dovelo do precenjivanja neto imovine • načelo opreznosti – princip impariteta • vrste: pokrića za sporove (sudski i advokatski troškovi, kazne, naknade štete), pokrića za date garancije kupcima, pokrića za preteći gubitak na nezavršenim poslovima (viseći poslovi), pokrića za godišnje odmore (ako se odmor koristi u sledećoj godini), pokrića za provizije zastupnika, pokrića za poreze i pokrića za penzije

  32. pokrića za rizike: • visina: treba da odgovara verovatnom (očekivanom) riziku • Pošto sigurnih mera za rizike nema, odmeravanje visine ovih pokrića zasniva se na prosuđivanju.

  33. pokrića za troškove: • osnova za obrazovanje: zahtev za utvrđivanje tačnih periodičnih rezultata • pokrića sa karakterom razgraničenja troškova • zadatak: obuhvatanje svih rashodakoji će tek u nekom budućem obračunskom periodu prouzrokovati izdavanja • obaveze preduzeća prema samom sebi, tj. obaveze protekle godine prema budućim godinama • načelo opreznosti – princip realizacije

  34. pokrića za troškove: • vrste: pokrića za održavanje kapaciteta, pokrića za reparature (velike opravke), pokrića za otkrivanje jalovine u rudnicima i sl. • odmeravanje visine: prema procenjenim troškovima za aktivnosti konkretnih projekata

  35. 85. BILANSIRANJE OBAVEZA – RAŠČLANJAVANJE I OPŠTA PRAVILA PROCENJIVANJA • razlozi nastanka obaveza: • poslovna, a posebno finansijska politika preduzeća • način obavljanja robnog prometa

  36. Obaveze su izraz opšte poslovne, a posebno finansijske politike preduzeća, usmerene na: • maksimiziranje ukamaćenja sopstvenog kapitala, • pribavljanje potrebnog dodatnog kapitala (pozajmljeni kapital kao dopuna sopstvenom) i • usklađivanje finansijske strukture sa potrebama za finansiranjem aktive.

  37. raščlanjavanje obaveza: • prema načinu sticanja: • obaveze uslovljene poslovanjem • obaveze iz finansijskih aranžmana • prema dospelosti za plaćanje: • dugoročne • srednjoročne • kratkoročne • prema sigurnosti: • osigurane • neosigurane

  38. prema grupama poverilaca (direktiva EU): • obligacioni zajmovi • obaveze prema kreditnim institucijama • avansi primljeni od kupaca • obaveze prema dobavljačima • zajmovi po osnovu trgovačkih hartija od vrednosti • obaveze prema povezanim preduzećima • obaveze prema preduzećima sa kojima je društvo povezano putem participacije • ostale obaveze • PVR

  39. opšte pravilo procenjivanja obaveza: u visini nominalnih iznosa – iznosi koji proizilaze iz poslovnih transakcija i koji će biti isplaćeni da bi obaveze bile likvidirane • Eventualno povećanje iznosa obaveza se uzima u obzir (princip impariteta). • Eventualno smanjenje iznosa obaveza koje nisu izmirene se ne uzima u obzir (princip realizacije). • princip najviše vrednosti– zahtev da se iznosi koji potiču iz poslovnih transakcija povećaju do iznosa koji će biti isplaćeni

  40. osnove za povećanje obaveza: zatezne kamate, penali, troškovi sudskih sporova, itd. • Povećani iznosi obaveza se: • pasiviraju u sastavu odgovarajućih pozicija obaveza ili • iskazuju kao pokrića (npr. povećanje obaveza po osnovu inostranih zajmova usled promena valutnih kurseva).

  41. 86. BILANSIRANJE DUGOROČNIH OBAVEZA • zajmovi pokriveni hartijama od vrednosti • krediti dobijeni po osnovu zalaganja • krediti dobijeni po osnovu procene boniteta preduzeća(lični zajmovi)

  42. zajmovi pokriveni hartijama od vrednosti (obveznicama) • data pismena obaveza na osnovu koje su držaoci obveznica stekli pravo potraživanja • ukamaćenje fiksnom kamatom • obveznice kao predmet ponude na javnom tržištu kapitala • posebno prikazivanje obveznica sa pravom zamene za akcije • nepodobnost za bilansiranje neprodatih obveznica (potencijalna imovina i obaveze) • procenjivanje: u iznosu očekivane isplate – nominalna vrednost obveznica

  43. zajmovi pokriveni hartijama od vrednosti (obveznicama) • Prodajni kurs obveznica može da bude: • jednak nominalnoj vrednosti • manji od nominalne vrednosti (sa disažijom) – (1) rashodovanje disažije u godini prodaje ili (2) knjiženje disažije na račun AVR, sa koga se otpisuje u godišnjim ratama u skladu sa dinamikom dospeća zajma • veći od nominalne vrednosti (sa ažijom) – unošenje ažije u PVR i likvidiranje sa prihvatanjem obveznica dospelih za isplatu (princip realizacije)

  44. zajmovi dobijeni po osnovu zalaganja (hipotekarni zajmovi) • zajmovi dobijeni po osnovu prava na zaplenu nekretnina • procenjivanje: u visini iznosa za vraćanje – nominalna vrednost • obaveza isticanja da je određena nekretnina pod hipotekom (u napomenama uz finansijske izveštaje) • Troškovi dobijanja zajma (provizija posrednika, advokatski troškovi, troškovi upisivanja hipoteke) se aktiviraju (AVR) i raspoređuju na čitav period korišćenja zajma.

  45. lični krediti • zajmovi dobijeni od kreditnih institucija po osnovu procenjenog boniteta preduzeća • osiguranje: računi preko kojih preduzeće obavlja platni promet, menice • procenjivanje: u visini iznosa za vraćanje (saldo nevraćenih kredita) • uzimanje u obzir povećanja obaveza ali ne i njihovog smanjenja

  46. 87. BILANSIRANJE KRATKOROČNIH OBAVEZA • pozicije: • obaveze iz isporuka i usluga • obaveze po osnovu menica • primljeni avansi • obaveze prema kreditnim institucijama • obaveze prema povezanim preduzećima • ostale obaveze • opšte pravilo procenjivanja: u iznosu očekivane isplate, uz uzimanje u obzir principa najviše vrednosti

  47. obaveze iz isporuka i usluga (obaveze prema dobavljačima) • kredit dobijen od dobavljača • Rok dospeća zavisi od: obima isporuka i usluga, stepena zavisnosti preduzeća od dobavljača, finansijskog položaja preduzeća i politike nabavke. • povećanje obaveza u slučaju neblagovremenog plaćanja

  48. menične obaveze • uključuju kamatu od dana izdavanja do dana dospeća • Kamata se rashoduje. • Ako rok dospeća menice prelazi dan bilansa, deo kamate koji se odnosi na naredni period se aktivira (AVR). obaveze prema dobavljačima menične obaveze 

  49. primljeni avansi od kupaca • unapred izvršena plaćanja od strane poslovnih partnera • način izmirenja obaveze: isporukom robe ili vršenjem usluga • princip jasnosti – bruto princip: nema prebijanja avansa sa potraživanjima od istih partnera po osnovu drugih aranžmana

  50. obaveze prema kreditnim institucijama (kratkoročni krediti) • rešavanje problema likvidnosti (premošćavanje povećanih potreba za gotovinom u kraćim periodima) • razlozi: priroda poslovnog procesa, sezonske oscilacije • procenjivanje: kao i dugoročni krediti od kreditnih institucija

More Related