74. BILANSIRANJE ZALIHA – POJAM I OSNOVA BILANSIRANJA

1. 74. BILANSIRANJE ZALIHA – POJAM I OSNOVA BILANSIRANJA kratkoročne buduće ekonomske koristi (koristi koje se iscrpljuju u jednom poslovnom ciklusu) tekuća ili obrtna sredstva (imovina)

2. definicija zaliha u računovodstvenoj teoriji:ukupnost stavki opipljive pokretne imovine: • koje se drže za prodaju u uobičajenom toku poslovanja, • koje su u procesu proizvodnje za takvu prodaju ili • koje treba da budu tekuće potrošene u proizvodnji roba i usluga raspoloživih za prodaju

3. osnovni elementi koji konstituišu zalihe: • materijal • poluproizvodi • gotovi proizvodi • trgovačka roba

4. bilansiranje zaliha – u skladu sa pravilomniže vrednosti: istorijski trošak ili tržišna vrednost, u zavisnosti od toga šta je niže • istorijski trošak: • nabavni trošak – merodavanza bilansiranje materijala i trgovačke robe • cena koštanja–merodavna za bilansiranje poluproizvoda i gotovih proizvoda

5. nabavni trošak materijala i robe: fakturna (kupovna) cena umanjena za eventualne popuste (rabate, skonta) i uvećana za sve dodatne (zavisne) troškove koji se mogu direktno pripisati nabavci (uvozne carine, troškovi transporta, osiguranja i sl.) • cena koštanja poluproizvoda i gotovih proizvoda: direktan materijal, direktan rad i opšti troškovi proizvodnje

6. Proces bilansiranja zaliha istovremeno podrazumevautvrđivanje: • krajnjih zaliha (stanje zaliha na kraju godine) i • troškova disponiranih, tj. povučenih (utrošenih ili prodatih) zaliha. • Postupci za utvrđivanje iznosa krajnjih zaliha su, takođe, sredstvo za utvrđivanje troškova prodate robe.

8. primarna svrha alokacije troškova zaliha između bilansa stanja i bilansa uspeha: ispravno određivanje dobitka putem sučeljavanja troškova prodate robe (rashoda) i prihoda generiranih prodajom Obračunavanje troškova prodate robe se veoma često vezuje za prethodno identifikovanje krajnjih zaliha – sistemperiodičnog (fizičkog) inventara. troškovi zaliha raspoloživih za prodaju – krajnje zalihe = troškovi prodate robe

9. Svaka greška u krajnjim zalihama imaza posledicu pogrešan iznos troškova prodate robe, a time i netačan iznos neto dobitka tekuće godine. • Pošto krajnje zalihe tekuće godine automatski postaju početne zalihe sledeće godine, neto dobitak sledeće godine biće takođe netačan za puni iznos prvobitne greške.

10. posledice grešaka u zalihama na neto dobitak: • potcenjenekrajnje zalihe → potcenjen neto dobitak perioda • precenjenekrajnje zalihe→ precenjenneto dobitak perioda • potcenjenepočetne zalihe→ precenjenneto dobitak perioda • precenjenepočetne zalihe→ potcenjenneto dobitak perioda

11. 75. PRETPOSTAVKE TOKA TROŠKOVA (METODE BILANSIRANJA) ZALIHA neophodnost izbora pretpostavke toka troškova (metode bilansiranja) zaliha:u uslovima nestabilnih cena, tj.kada nabavni troškovi po jedinici istovrsnih zaliha fluktuiraju tokom poslovne godine

12. glavni problem procenjivanja zaliha: Da li za utvrđivanje iznosa krajnjih zaliha koristiti najnovije jedinične troškove (troškove poslednjih nabavki), najstarije troškove (troškove prvih nabavki) ili prosečan trošak? Što se veći iznos troškova dodeljuje krajnjim zalihama, niži mora biti iznos koji se dodeljuje troškovima prodate robe i obrnuto. početne zalihe (poznate) + nabavke (poznate) = troškovi prodate robe (nepoznati) + krajnje zalihe (nepoznate)

13. Pretpostavka toka troškova odnosi se strogo na tok troškova kroz računovodstveni sistem (račune glavne knjige) i ne odražava uvek stvarni fizički tok robe, koji je uobičajeno hronološki. opšti zahtev: da metoda bude sistematska i racionalna najčešće korišćene pretpostavke toka troškova (metode procenjivanja) zaliha: FIFO metoda LIFO metoda metoda prosečnih troškova

14. različitost efekata svake od tri pretpostavke toka troškova u uslovima fluktuirajućih jediničnih troškova – različiti iznosi troškova krajnjih zaliha (bilans stanja) i troškova prodate robe (bilans uspeha) Metode ne odstupaju od istorijskog troška kao primarne osnove procenjivanja zaliha.

15. FIFO metoda • pretpostavka toka troškova: prvi unutra, prvi napolje (First-in, first-out) • pretpostavka da je tok troškova kroz poslovanje hronološki • dodeljivanje najstarijih jediničnih troškova (troškova prvih nabavki) troškovima prodate robe, a najnovijih jediničnih troškova (troškova poslednjih nabavki) krajnjim zalihama • odražava u većini slučajeva stvarni fizički tok robe • paralelna deskripcija za krajnje zalihe: last-in, still-here (LISH) – poslednjiunutra, ostaje ovde

16. LIFO metoda • pretpostavka toka troškova: poslednji unutra, prvi napolje (Last-in, first-out) • dodeljivanje najnovijih jediničnih troškova (troškova poslednjih nabavki) troškovima prodate robe, a najstarijih jediničnih troškova (troškova prvih nabavki) krajnjim zalihama • u većini slučajeva nije u skladu sa stvarnim fizičkim tokom robe

17. LIFO metoda • argument u podršci metodi: u periodima inflacije obezbeđuje bolje sučeljavanje troškova i prihoda nego druge pretpostavke toka troškova, jer sučeljava tekuće troškove sa tekućim prihodima i dovodi do iskazivanja manjeg periodičnog rezultata i plaćanja manjeg tekućeg poreza na dobitak nego FIFO ili metoda prosečnih troškova • paralelna deskripcija za krajnje zalihe: first-in, still-here (FISH) – prviunutra, ostaje ovde (na zalihama)

18. metoda prosečnih troškova • veoma rasprostranjena metoda • korišćenje prosečnog jediničnog troška za utvrđivanje troškova prodate robe i krajnjih zaliha • utvrđivanjee prosečnog troška po jedinici: deljenjem ukupnih troškova zaliha raspoloživih za prodaju (početno stanje + sve nabavke) sa brojem jedinica raspoloživih za prodaju

19. Nijedna metoda procenjivanja zaliha bazirana na istorijskom trošku ne obezbeđuje aktuelne (tekuće) informacije o pozicijama zaliha (krajnjim zalihama i troškovima prodate robe) i u bilansu stanja i bilansu uspeha.

20. FIFO metoda: • tekući iznoskrajnjih zaliha (zalihe obračunate po približno tekućim cenama) • zastareli troškovi prodate robe (troškovi obračunati po ranijim, starim cenama) • LIFO metoda: • tekući troškovi prodate robe (troškovi obračunati po najnovijim, približno tekućim cenama) • zastarele krajnje zalihe (zalihe obračunate po najstarijim cenama)

22. FIFO metoda dovodi do iskazivanja najvećeg neto dobitka u uslovima povećanja cena, a najmanjeg u uslovima sniženja cena od svih pretpostavki toka troškova, dok su posledice LIFO metode suprotne. • Po svojim efektima na bilans uspeha i bilans stanja, metoda prosečnih troškova se nalazi između FIFO i LIFO. • generalna konstatacija: Nijedna od metoda procenjivanja zaliha ne može biti posmatrana kao korektna ili najbolja metoda.

23. 76. PRAVILO NIŽE VREDNOSTI U BILANSIRANJU ZALIHA primarna osnova za procenjivanje zaliha:istorijski trošak (nabavni trošak ili trošak proizvodnje) Ali, svaki put kada je tržišna vrednost na dan bilansa niža od troška, zalihe se bilansiraju po tržišnoj vrednosti, a ne po trošku – praviloniže vrednosti: trošak (istorijski) ili tržišna vrednost.

24. Pravilo niže vrednosti je sračunato na eliminisanje odlaganja nenadoknadivih troškova i priznavanje smanjenja vrednosti zaliha kada se ono dogodi. • Pravilo niže vrednosti odražava opreznu računovodstvenu politiku, jer: • priznaje gubitke od smanjenja tržišne vrednosti pre nego što preduzeće proda robu, ali ne registruje dobitke od povećanja tržišne vrednosti pre prodaje; i • iznosi zaliha u bilansu stanja nikada ne mogu biti veći, već samo manji, od nabavnog troška.

25. Gubici od držanjase tekuće pojavljuju u finansijskim izveštajima, a dobici od držanja se ne pojavljuju dok preduzeće ne proda robu.

26. 77. BILANSIRANJE KRATKOROČNIH POTRAŽIVANJA tekuća (obrtna) sredstva u bilansu stanja definicija: potraživanja koja se očekuju da budu naplaćena u toku sledećeg poslovnog ciklusa ili poslovne godine pozicija kratkoročnih likvidnih sredstava preduzeća (uz gotovinu i kratkoročne hartije od vrednosti)

27. najznačajnija vrsta kratkoročnih potraživanja: potraživanja koja nastaju po osnovu prodaje robe i vršenja usluga (potraživanja od kupaca), kao posledica prodaje robe i vršenja usluga na kredit Rezultiraju iz obavljanja redovnih poslovnih aktivnosti preduzeća, pa se nazivaju i potraživanjima iz poslovanja. načelo pojedinačnog procenjivanja bilansiranje: po nominalnom iznosu proisteklom iz konkretne poslovne transakcije

28. nenaplativa potraživanja:iznosi koji verovatno neće biti naplaćeni u budućnosti • svođenje nominalnog iznosa potraživanja na procenjeni iznos koji se očekuje da bude naplaćen, putemotpisivanja nenaplativih potraživanja – praviloniže vrednosti u bilansiranjupotraživanja • metode otpisivanja potraživanja: • metoda direktnog otpisivanja • metoda indirektnog otpisivanja

29. metoda direktnog otpisivanja • operiše sa stvarnim iznosom nenaplativih potraživanja • priznavanje gubitka na ime nenaplativih potraživanja u periodu u kome je njihova nenaplativost postala konačna • praktična realizacija: direktno smanjenje nominalnog iznosa potraživanja za stvarni iznos gubitka, koji ima karakter rashoda perioda njegovog konačnog identifikovanja

30. metoda direktnog otpisivanja • U većini slučajeva, otpisivanje nenaplativih potraživanja i priznavanje rashoda po tom osnovu ne vrši se u periodu prodaje i priznavanja prihoda, već u sledećem periodu. • negativne posledice: • precenjen dobitak u periodu prodaje • potcenjendobitak u periodu otpisivanja • precenjena potraživanja na kraju perioda prodaje

31. metoda indirektnog otpisivanja • Ne operiše sa stvarnim, već sa procenjenim iznosom nenaplativih potraživanja, koji se utvrđuje na kraju perioda prodaje. • praktična realizacija: unošenjeu aktivu bilansa punog nominalnog iznosa potraživanja, dok se procenjeni iznos nenaplativih potraživanja, koji ima karakter rashoda perioda otpisivanja, unosi na konto ispravke vrednosti, koji predstavlja odbitnu poziciju potraživanja u aktivi

32. metoda indirektnog otpisivanja • priznavanje rashoda po osnovu otpisa nenaplativih potraživanja u periodu prodajei priznavanja prihoda • poželjna metoda za svrhe redovnog finansijskog izveštavanja, naročito u slučajevima kada je moguće sa razumnom preciznošću proceniti iznos nenaplativih potraživanja

33. 78. BILANSIRANJE HARTIJA OD VREDNOSTI OBRTNE IMOVINE tekuća (obrtna) sredstva u bilansu stanja sve vrste hartija od vrednosti koje po svojoj nameni, a ne po ročnosti, ne spadaju u dugoročna finansijska ulaganja

34. hartije od vrednosti u širem smislu: sopstvene i ostale akcije, menice, čekovi, obveznice javnih zajmova, hipotekarne obveznice, industrijske obligacije, poreski bonovi, blagajnički zapisi, itd. hartije od vrednosti u užem smislu: kada se iz šire identifikovanog sastava istrgnu vrednosni papiri koji se uobičajeno iskazuju kao samostalne pozicije (sopstvene akcije, menice i čekovi) – kratkoročni plasmani koji se ukamaćuju

35. pravilo niže vrednosti: nabavni trošak ili tržišna vrednost • nabavni trošak: kupovna cena (berzanski kurs) + svi dodatni (zavisni) troškovi nabavke (provizija zastupnika, provizija berze, berzanski porez na promet, itd.) • tržišna vrednost: • berzanski kurs hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi • neto realiziva vrednost hartija od vrednosti koje se ne kotiraju na berzi

36. Ako je tržišna vrednost niža od nabavnog troška, za bilansiranje se uzima tržišna vrednost, a ne trošak. • Za iznos smanjenja tržišne vrednosti ispod nabavnog troška priznaje se nerealizovani gubitak (načelo impariteta).

37. 79. BILANSIRANJE AKTIVNIH VREMENSKIH RAZGRANIČENJA primarna svrha razgraničenja (aktivnih i pasivnih): ispravna vremenska alokacija prihoda i rashoda (alokacija prihoda i rashoda na obračunske periode), u cilju ispravnog utvrđivanja periodičnog rezultata

38. Vremenska razgraničenja obuhvataju sve događaje plaćanja, kao i sve obračunate prihode i rashode koji nemaju mesta u bilansu uspeha, jer nisu prihodi i rashodi tekućeg perioda, ali ne predstavljaju konkretna potraživanja ili obaveze.

39. alternativno prikazivanje AVR prema direktivi EU: • izdvojena (samostalna) pozicija ili • pozicija obrtnih sredstava • sadržina AVR: • tranzitorne pozicije • anticipativne pozicije

40. tranzitorne pozicije aktive • unapred plaćeni rashodi (izdaci koji ne predstavljaju rashode tekućeg, već budućeg ili niza budućih perioda) • primeri: unapred plaćeno osiguranje, unapred plaćeni troškovi kirije i zakupnine, doprinosi udruženjima, honorari, kamate, itd.

41. anticipativne pozicije aktive • nenaplaćeni prihodi (prihodi tekućeg perioda koji još nisu primanja, već će to postati u budućnosti) • primeri: nenaplaćene zakupnine (zakupnine koje dospevaju za plaćanje u sledećem periodu), zahtevi upućeni dobavljačima za odobrenje bonifikacija, količinskog rabata, kao i ostali popusti i premije