1 / 30

S V E S T

S V E S T. Svest je najviša, integrativna psihička fukcija. Obezbedjuje jedinstvo funkcionisanja ostalih psihičkih funkcija i registruje odvijanje čovekovog psihičkog života u celini ( integrativna uloga ) Svest se može odrediti kao celina trenutnog duševnog života.

mimir
Download Presentation

S V E S T

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. S V E S T • Svest je najviša, integrativna psihička fukcija. • Obezbedjuje jedinstvo funkcionisanja ostalih psihičkih funkcija i registruje odvijanje čovekovog psihičkog života u celini ( integrativna uloga ) • Svest se može odrediti kao celina trenutnog duševnog života. • Svest ima 2 konstitutivna elementa: - budnost i - aktuelni sadržaj svesti.

  2. Svest uključuje 3 momenta (Jaspers): • Realna prisnost doživljavanja (nasuprot spoljašnjih zbivanja) • Rascep, razdvajanje subjekt – objekt (subjekt je misaono usmeren na predmete koje opaža, pedstavlja, zamišlja) – intencionalnost • Svest o samom sebi (samosvest)

  3. SVEST O SAMOM SEBI • svesnost sopstvene aktivnosti • svest o sopstvenoj jedinstvenosti (to sam ja, jedan jedini) • svest o sopstvenoj identičnosti (to sam ja koji sam i bio i biću-projekcija u budućnost, podrazumeva biografski kontinuitet) • svest o samom sebi nasuprot drugim – granice sopstvene ličnosti

  4. POLJE SVESTI je područje koje zahvata svesni doživljaj. • ŽARIŠTE SVESTI je područje u kome je svesni doživljaj najizoštreniji (i bledi ka periferiji polja svesti) • Širina polja svesti kao i izoštrenost svesnog dogadjaja nije konstantna i promenljiva je u zavisnosti od različitih psihičkih zbivanja iz voljne, nagonske, emocionalne sfere kao i fizioloških zbivanja – stanje umora u bitnoj meri kompromituje širinu svesti i izoštrenost svesnog dogadjaja. • Spavanje predstavlja fiziološko ciklično snižavanje nivoa budnosti (cirkadijalni ritam).

  5. U kliničkoj praksi sužava se definicija pojma svesti. • Svest je sposobnost davanja tačnih podataka o sebi, o drugim ljudima u okruženju, o vremenu i prostoru. • U tom smislu procenjuje se: • Orijentacija osobe prema samoj sebi (autopsihička orijentacija) • Orijentacija prema drugima (alopsihička orijentacija) • Orijentacija u vremenu ( temporalna orijentcija) • Orijentacija u prostoru (spacijalna orijentacija)

  6. Retikularna formacija • Retikularna formacija ostvaruje difuzno aktivirajuće dejstvo na koru hemisfera velikog mozga. • To je uzlazni aktivirajući retikularni sistem koji reguliše tonus hemisfera i na taj način obezbedjuje stanje BUDNOSTI. • Aktivirajući retikularni sistem odgovoran je za proces budjenja, održavanje budnosti, aktiviranje pažnje, opažanje, asocijacije. • Retikularna formacija smatra se delom alarmnog sistema mozga.

  7. Noradrenalin (noradrenergična ushodna vlakna) odgovorna su za održavanje stanja budnosti. • Dopamin igra ulogu u procesu budjenja. • Postoji i inhibitorni retikularni sistem koji difuznom inhibicijom kore hemisfera dovodi do sniženja nivoa budnosti i spavanja.

  8. PAŽNJA • Pažnja je sposobnost usmeravanja psihičke aktivnosti (uglavnom opažanja, mišljenja, sećanja) na odredjeno područje kao i mogućnost da se ta usredsredjenost održi u odredjenom vremenu. • Pažnja ima 2 elementa: • TENACITET – sposobnost usredsredjivanja na objekt • VIGILNOST – sposobnost prenošenja pažnje sa jednog na drugi objekt (odredjeni sadržaj)

  9. AKTIVNA (SELEKTIVNA) PAŽNJA – podrazumeva voljno usmeravanje i usredsredjivanje pažnje na odredjeni sadržaj, aktivnost. • PASIVNA (SPONTANA) PAŽNJA – vezivanje pažnje za slučajna spoljašnja dešavanja i sadržaje, remeti aktivnu pažnju. • Vigilnost i tenacitet obično su u obrnutoj srazmeri (što je viši stepen tenaciteta niža je vigilnost i obrnuto). • KONCENTRACIJA – usredsredjenost pažnje na odredjeni sadržaj.

  10. OPAŽANJE • Opažanje je psihička funkcija kojom se postiže prepoznavanje informacija, prepoznavanje predmeta uključujući i njihovo značenje. • Opažanje je čulno saznanje. • Uslovi normalnog opažanja: • Dotok informacija – iz okolnog sveta, iz sopstvene psihičke aktivnosti i iz sopstvene telesnosti, iz socijalnog ambijenta • Anatomska očuvanost čulnog aparata • Odsustvo mentalnih poremećaja • Očuvanost engrama

  11. FIZIOLOGIJA OPAŽANJA ANALIZATOR - prijem i obrada informacija RECEPTOR – periferni deo analizatora – posebno diferencirane ćelije osetjive za prijem odredjenih draži. Pojedini receptori smešteni su u odredjene čulne organe, pojedini u “receptivna polja”, a neki receptori su nejednako rasporedjeni po odredjeim organima i tkivima. Eksteroreceptori – reaguju na promene u spoljašnjoj sredini. Mogu biti distantni (draž deluje sa distance, svetlo, zvuk) i kontaktni (direktan kontakt sa receptorom – ukus, dodir) Interoreceptori – smešteni su u unutrašnjim organima.

  12. Receptori imaju sposobnost da odredjeni oblik energije (zvuk, svetlost, termička draž, mehanička draž) transformišu u bioelektrični receptorni potencijal – generatorski potencijal. • Receptori imaju izrazito visoku osetljivost za odredjene (adekvatne) draži. • Receptori imaju sposobnost adaptacije na draž koja se ispoljava u smanjenju njihove osetljivosti na odredjenu draž u uslovima njenog produženog delovanja – smanjuje se generatorski potencijal i više je izražena kod eksteroreceptora.

  13. AFERENTNI NERVI – su drugi deo analizatora • Generatorski potencijal nastao u receptorima u aferentnim nervima izaziva akcioni potencijal. • Akcioni potencijal preko odredjenih subkortikalnih anatomskih struktura (relejne strukture – talamus skoro za sve modalitete) dospeva do CENTARA u kori velikog mozga u kojima se formira osećaj – elementarni doživljaj kao posledica dejstva draži. • U primarnim senzornim zonama formira se elementarni osećaj.

  14. Asocijativne, sekundarne senzorne zone su delovi hemisfera velikog mozga koje se nalaze u neposrednoj okolini odgovarajućih primarnih zona. • Ove zone obezbedjuju potpuno prepoznavanje primljenih informacija. Oštećenje ovih zona omogućava primarni osećaj uz nemogućnost interpretacije istog. • Tercijarne asocijativne zone kore hemisfera velikog mozga višestruko složeno obradjuju informacije iz različitih analizatora. Od tih zona zavise najsloženije psihičke funkcije – mišljenje, govor. • Asocijativni korteks rasporedjen je u frontalnom, parijetookcipitalnom i temporalnom regionu korteksa.

  15. Leva hemisfera – odgovorna za verbalne, lingvističke, aritmetičke i analitičke funkcije. • Desna (nedominatna) hemisfera – za prepoznavanje predmeta i procenu njihove prostorne dimenzije kao uključujući i dimenzije sopsvenog tela. • Ranija koncepcija o cerebralnoj dominaciji zamenjena je koncepcijom o komplementarnoj specijalizaciji hemisfera – jedne hemisfere za govorne funkcije (kategorička hemisfera), a druga za vizuelno-prostorne odnose (reprezentativna hemisfera). • Percepcija i pamćenje vezani su za funkcije obe hemisfere.

  16. Osnovne dimenzije opažajnog procesa su: Prostor, vreme, objekti, pokreti i postoje u opažajnom svetu svih ljudi. INDIVIDUALNE varijacije uslovljene su brojnim faktorima: • Uzrast • Iskustvo • Fiziološki činioci (umor, hormonalni status – preosetljivost na mirise u trudnoći) • Motivacija i stanje nagona • Emocije • Socijalni i profesionalni staus • Kultura i običajnost sredine

  17. Formiranje opažajnog polja je prvi akt percepcije • Projekcija informacije u odgovarajuću opažajnu ravan (spoljašnja, unutražnja – čovekom telesni i mentalni prostor, socijalni ambijent) • Projekcija svesti značenja i ogovarajuće prateće emocionalne komponente u opaženo – čin personalizacije. • PERCEPCIJA kao opažanje nečega je apersonalna sve do shvatanja opaženog (APERCEPCIJA).

  18. PAMĆENJE Pamćenje je složen proces koji se sastoji od • prijema i obrade, • skladištenja i • prizivanja informacija (ekforisanje).

  19. RADNA MEMORIJA • Pojam je zasnovan je na tezi o egzekutivnom kontrolnom sistemu koji vrši privremeno održavanje i obradu tekućih informacija. • Centralnom egzekutivnom kontrolnom mehanizmu podredjena je fonološka petlja za privremeno skladištenje jezičkih informacija i vizuospacijalna "kontura" (vizuospacijalne informacije) koje su medjusobno odvojene u funkcionalnom i anatomskom smislu – kod moždanih oštećenja ispoljava se oštećenje samo jednog od modaliteta. • Anatomski osnov ovog sistema su dorzolateralni delovi prefrontalnog korteksa. • U vremenskom intervalu kraćem od 0,5 sek. radna memorija je skoro autonomna u odnosu na dugoročno pamćenje. Zbog toga, sistem radne memorije ostaje intaktan kod bolesnika sa diencefaličnim i hipokampusnim amnestičkim sindromom.

  20. KRATKOROČNO PAMĆENJE • Prvu etapu čini početni zapis u obliku tzv. "senzorne memorije". U vizuelnom (ikoničkom) modelu informacija se zadržava oko 250 msec, a u akustičkom (ehoičkom) oko 2 sec. Naziva se još ultrakratkoročno pamćenje. • U kratkoročnom (primarnom, neposrednom) pamćenju podaci se zadržavaju oko 0,5 min., a fiziološki kapacitet je 7 (+/- 2) informacije. U ovoj fazi započinje analiza, ponavljanje i prizivanje informacija u cilju dugoročnog pamćenja. • Anatomski osnov ovog pamćenja su neokorteks hemisfera velikog mozga pri čemu je leva hemisfera odgovorna za pamćenje verbalnih, a desna vizuelnih informacija.

  21. DUGOROČNO PAMĆENJE Dugoročno pamćenje – podrazumeva kodiranje, konsolidaciju, skladištenje i prizivanje informacija i započinje nakon 0,5 sec od pristizanja informacije u okvir pažnje. Deli se na: • skorašnje (zadržavanje informacije do nekoliko minuta) i • davnašnje pamćenje (obuhvata znanja i iskustva stečena tokom života)

  22. Osnovne vrste kognitivnih operacija u okviru mnestičkih aktivnosti: • stvaranje zapisa (engrami) uključuju pažnju i svesni napor • konsolidacija tragova pamćenja obezbedjuje njihovo prolazno ili trajno deponovanje u sistemu kratkoročnog ili dugoročnog pamćenja. • S e m a n t i č k o kodiranje informacija, tj. uspostavljanje asocijativnih veza medju informacijama je suština ovog procesa. • prizivanje (ekforisanje) je završna kognitivna operacija – putem prepoznavanja (rekognicije) i putem slobodnog prisećanja.

  23. U okviru dugoročnog pamćenja postoje • konceptualni sadržaji kao uobličeno znanje iz različitih oblasti (matematičko, leksičko, istorijsko) • podaci o životnim dogadjajima (epizodičko, autobiogafsko pamćenje) U okviru dugoročnog pamćenja ustanovljena su još dva funkcionalno i anatomski odvojena sistema: • Eksplicitno (deklarativno) pamćenje – sadržaji su eksplicitnog karaktera i mogu se deklarisati u verbalnom obliku (odnosi se i na konceptualne i na epizodičke sadržaje) • Implicitno (nedeklarativno) pamćenje odnosi se na usvajanje motornih veština i kognitivnih rutina tokom uvežbavanja odredjene motorne aktivnosti.

  24. Anatomske strukture koje imaju ključnu ulogu: • medijalne strukture temporalnih režnjeva (nosilac je eksplicitnog pamćenja) • diencefalon – uloga je manje jasna u odnosu na prethodne strukture, ali je takodje odgovoran za eksplicitno pamćenje • bazalni telencefalon ("basal forebrain") – izmedju diencefalona i moždanih hemisfera • pokazana je i uloga Pepezovog kruga i frontalnih režnjeva

  25. Mehanizmi memorije postoje 2 grupe teorija: • Funkcionalne ( dinamičke ) i • Strukturalne ( statičke )

  26. MEHANIZMI MEMORIJE • Prema FUNKCIONALNIM uskladištenje novih infomacija zavisi od promene u aktivnosti tj. dinamičkom stanju neurona, pri čemu ne dolazi do strukturnih promena. Reverberantni krugovi (oscilatorne veze) su primer, ali se njima može objasniti samo kratkoročno pamćenje, tj. nekonsolidovana memorija. • STRUKTURALNE – polaze od činjenice o izrazitoj stabilnosti konsolidovane memorije što implicira tezu da učenje dovodi do modifikacije u nekim moždanim strukturama koje mogu biti ekstraneuronalne, intraneuronalne i interneuronalne.

  27. B i o h e m i j s k e (molekularne) teorije memorije – neuronska aktivnost tokom učenja uslovljava sintezu RNK i kodiranih proteina (osnova engrama). • Teorija o "drugom glasniku" – sinaptička aktivnost izaziva promene u sintezi na taj način neurotransmiteri ili hormoni aktiviraju deo receptora na postsinaptičkoj membrani koji sadrži adenil-ciklazu koji je enzim katalizator prevodjenja ATP u ciklični cAMP, a cAMP u ćeliji dovodi do fosforilacije proteina i sinteze RNK. • S t r u k t u r a l n e promene – eksperimentalno je pokazano da boravak u sredini obogaćen senzorijalnim sadržajima dovodi do povećavanja dendritskog grananja, povećava brojnost neuroglije i gustinu sinaptičkih veza, posebno u neokorteksu.

  28. UČENJE je posebna forma pamćenja koja se sastoji u voljnom i aktivnom ponavljanju informacija sa ciljem da se one trajno zadrže. Uslovi produktivnog učenja: • inteligencija • motivacija (želja da se zna što i drugi znaju, želja za takmičenjem, za profesionalnom afirmacijom i društvenim uspehom, želja za nagradom, zadovoljavanje radoznalosti, kompenzacija nekog nedostatka)

  29. pravilan vremenski raspored učenja (sagledati informaciju u celini, a zatim pristupiti elaboraciji po delovima; hijerarhija ili piramida – najopštiji delovi na vrhu piramide; pre učenja novog gradiva ponoviti prethodno, učiti više dana po manji broj sati) • svesno postavljanje cilja • adekvatan odabir metoda učenja sa psihofiziološkom dispozicijom (auditivni, vizuelni tipovi) • retroaktivna inhibicija (ako se nakon odredjene materije uči sličan sadržaj, tada je zaboravljanje izraženije, manja je efikasnost)

  30. preslišavanje (lakše se postiže da je naučeni sadržaj je nivou reprodukcije, a ne samo prepoznavanja) • mišićni tonus (mišićni tonus od 1/8 maksimalnog tonusa predstavlja optimalni uslov za mentalnu efikasnost – sedenje na stolici bez naslona; ako se uči nezanimljiv sadržaj za osobu potreban je veći mišićni tonus)

More Related