170 likes | 381 Views
KINE ZIOLOŠKI ASPEKTI STRESA. Akijoši Kitaoka , slika ‚‚rotirajuće zmije‚‚. Fiziološke osnove stresa Stres se definiše kao sveukupnost stereotipnih filogenetski programiranih nespecifičnih reakcija organizma, koje ga pripremaju za fizičku aktivnost - za borbu ili bežanje.
E N D
Fiziološke osnove stresa Stres se definiše kao sveukupnoststereotipnih filogenetski programiranih nespecifičnih reakcija organizma, koje ga pripremaju za fizičku aktivnost - za borbu ili bežanje. • Postoji više definicija stresa • opšti adaptacioni sindrom • svako fizičko ili drugo opterećenje, neočekivana promena situacije, koja zahteva brzo prestrojavanje, preispitivanje, brzo reagovanje i delovanje; • kompleks svojevrsnih promena u organizmu, kao odgovor na nadražaje i prekomerna stresna opterećenja; • sistem naprezanja koji prati svaku celishodnu aktivnost ličnostiodnosno svaka aktivnost aktivira mehanizam stresa u cilju adaptacije; • prirodna i neophodna komponenta svake aktivnosti, koja se javlja kao rezultat uzajamnog delovanja motiva aktivnosti, s jedne i uslova i sredstava za realizaciju aktivnosti sa druge strane; • pozitivan faktor, generator povećane aktivnosti; • prva karika, koja pokreće složeni mehanizam procesa adaptacije na teškoće i opterećenja koja predstavlja stresor.
Fiziološki i psihičko-emocionalni stres Fiziološki stres je izazvan realinim stresorima - koji predstavljaju odgovarajuće opterećenje za organizam.Psihički - emocionalni stres je reakcija kada se predstojeća situacija, na osnovu individualnog znanja i iskustva, ocenjuje kao opasna i teška. Takva ocena izaziva emocije i prestrojavanje organizma kao i drugi realni stresor. Ova podela je samo uslovna. Reakcija organizma je uvek jedinstvena, obuhvata mnoge njegove sisteme i funkcije i zato definicija stresa precizira: celovita psihofiziološka reakcija, u kojoj fiziološke i psihološke komponente mogu biti različito zastupljene.Fiziološki stres uvek sadrži i psihički i obrnuto.
Svaka stresna situacija izaziva kompleksne • fiziološke, • biohemijske, • psihološke reakcije. Bez obzira da li je stresno razdraženje fizičke ili emocionalne prirode , dolazi do lučenja hormona: adrenalina i noradrenalina i hranljivih materija: glukoze i holesterola.
Opšti mehanizam stresa priprema organizam za intenzivnu fizičku aktivnost: hormoni sužavaju krvne sudove u organima za varenje, šire krvne sudove mozga, srca, mišića, nadražuju nervni sistem, izoštravaju vid i sluh.
Adrenalin i noradrenalin: ubrzavaju frekvencija srca; povećavaju arterijski krvni pritisak; šire vensku arteriju srca (propuštajući 2-3 puta više krvi); ubrzavaju koagulaciju krvi (time i sklonost ka formiranju tromba); povećavaju protok krvi aktivne mišiće, smanjuju protok kroz organe koji nisu potrebni za brzo delovanje; povećavaju koncentraciju glukoze u krvi; proširuju bronhije: poboljšavaju disanje, razmenu gasova i oksidativne procese; poboljšavaju procese oporavka i snižavaju zamor; povećavaju radnu sposobnost skeletne muskulature; povećavaju tonus centralnog nervnog sistema i dr.
Stresadovodi do - mobilizacija energetskih i fizioloških potencijala organizma - priprema za odbranu, napad, bežanje; Dobar odgovor na stres je fizička aktivnost - kada se troše u krvi ubačeni hormoni, glukoza, masti.
Faze stresa fazaalarma— šoka — kadaseorganizamsuočavasaštetnimfaktorom fazarezistencije- kadaorganizampružaotporštetnomfaktorupokušavajućidauspostaviravnotežu fazaiscrpljenosti- kadaorganizamiscrpljujesvojesnageuodbraniodštetnogfaktorai „prepušta“ muse. adaptacione bolesti jedna od može biti i HIPERTENZIJA
Odgovarajuća motorička aktivnost zamenjuje borbu i bežanje, obezbeđuje odvijanje druge faze stresa - trošenje hormona (adrenalina, noradrenalina), energetskih materija (glukoze i triglicerida), i tako sprečava nanošenje štete organizmu. Kineziološki programi su, u toku stresa ili neposredno posle stresogene situacije, najbolja i efikasna zaštita od pojave distresa.
Hronični stres dovodi do mnogobrojnih promene na nivou organa i organskih sistemima.
Hronični stres dovodi do mnogobrojnih promene na nivou organa i organskih sistemima.
Distres se često ne mainifestuje u konkretnom oboljenju. Hroničan stres dovodi do lošeg raspoloženja, opadanja radne sposobnosti, pasivnosti, tromosti, nesanice, plitkog i nemirnog sna, pojačanog znojenja, lupanja srca i sl. To su karaktristična "prelazna stanja" od zdravlja ka bolesti. Vremenom ona poprimaju znakove ozbiljnih oboljenja: srčane slabosti, čestih glavobolja, nesanice, osećaja iscrpljenosti, osobito ujutro, posle buđenja i dr. ODGOVOR NA STRES vežbe