Ceklic Tamara

1. Ceklic Tamara

2. Konkurencija na slobodnom trzistu pruza najsire poslovne mogucnosti za sve ucesnike I obezbedjuje najbolju alokaciju resursa,time poboljsava efikasnost upotrebe faktora proizvodnje. • Znacaj – istaknut Programom jedinstvenog trzista 1992.godine. • Politika konkurencije - spoj dva suprotna podsticaja (koncentracija poslovanja I borba protiv trustova) Vlada-ravnotezu

3. 1) Konkurentnost troskova 2) Cenovna konkurentnost 3) Relativna rentabilnost(diskriminacija cena) Merenje konkurentnosti: a) Indeks specijalizacije trgovine (IST) b) Indeks specijalizacije proizvodnje (ISP) Konkurencija u robi – globalnog karaktera-cenovna komponenta Konkurencija u uslugama – lokalnog karaktera- necenovna dimenzija(reputacija)

4. Primer: u situaciji kada ne postoji razmena, monopol u zemlji A proizvodi dobro X zemlja B - postoji slobodna konkurencija za to isto dobro => cene za dobro X nize u zemlji B => Ako je dozvoljena slobodna trgovina ,zemlja B ce izvoziti dobro X u zemlju A. Ovaj primer je pokazao da razlike u strukturi trzista mogu da opravdaju razmenu cak I kada zemlje imaju edenticne tehnologije proizvodnje I raspodelu faktora

5. Politike konkurencije mogu se klasifikovati prema: paradigmi struktura-ponasanje-ucinak Uticaj ove paradigme je takav da ucinak na odredjenom trzistu zavisi od interakcije izmedju strukture trzista I ponasanja kupaca i prodavaca na njemu. • Struktura - se odnosi na organizaciju proizvodnje I distribucije • Ponasanje -utvrdjuje kako se preduzece ponasa u svom poslovanju • Ucinak - se odnosi na ciljeve ekonomske organizacije

6. Pokazatelji strukture trzista: Racio koncentracije- za odredjen br.preduzeca pokazuje intenzitet pritiska konkurencije na privredne ucesnike.Ako je ovaj odnos relativno visok onda on pokazuje da je trzisna moc koncentrisana u prilicno malom broju preduzeca Hirsman-herfindalov indeks(HHI)-za sva preduzeca na trz. alternativno I potpunije merilo, sve se vise koristi u borbi protiv oligopola. Njegov iznos je negde izmedju 0 I 100 (100-monopol)

7. donosi smanjenje neophodne kollicine faktora za proizvodnju robe ili usluge => kao sto na grafikonu pokazuje srelica. To autput cini jeftinijim I konkurentnijim. Konkurencija=> pozitivan uticaj na inovaciju dugorocni efekti? Ako inovacijadecentralizaciju I ako povecava konkurenciju onda Konkurencija >Inovacija Ako konkurencija centralizaciju –sirenje trz imapozitivan efekat na inovaciju samo na kratak rok

8. Uticaj konkurencije: • osim uticaja na cene I troskove • Potstice tehnicki napredak • prosiruje potrosacev izbor • poboljsava kvalitet robe I usluga I • racionalizuje organizaciju preduzeca. Konkurentnost robe I usluga jedne zemlje moze se povecati: obezvredjivanjem domace valute I/ili smanjenjem zarada. Ipak najzdraviji nacin - povecanje produktivnosti.

9. Grupa zemalja koja generise najveci deo inovacija relativno je mala I stabilna tokom vremena: Britanija,Nemacka,SAD,Francuska,Svajcarska, Svedska,Japan. • Zasto neke zemlje inoviraju a neke ne? razlike u obimu lokalnog trzista ,konkurencija I ponuda vestina,istrazivanje I razvoj

10. Patenti  zamena za inovacije SAD je privreda sa najvecim br.inovacija na svetu.Preostali broj patenata koncentrisan je u Japanu,Nemackoj,Francuskoj,Britaniji,Kanadi,Tajvanu,Svajcarskoj, Italiji, Svedskoj, Holandiji I Junoj Koreji. • Nemackaproizvodnji hemikalija I u oblasti visoko kvalitetne tehnike • Britanija pop muzika i izdavastvo • Ialija moda I dizajn • SAD proizvodnja racunara I softvera I filmska industrija

11. Intraindustrijska trgovina =trgovina diferenciranim proizvodima • nastaje kada jedna zemlja istovremeno izvozi I uvozi proizvode koji za potrosace predstavljaju bliske supstitute. • diferencijacija nastaje kada se dodaju razlicite karakteristike osnovnom dobru ili komponenti • koristi od trgovine diferenciranom robom ostvaruju kroz potrosacev izbor. • Mogucnosti za intraindustrijsku trgovinu povecavaju se sa stepenom ekonomskog razvoja,slicnostima u ukusima,otvorenosti za trgovinu I geografskoj blizini,sto smanjuje troskove transportai servisiranja posle prodaje. • Znacaja deo trgovine medju razvijenim zemljama

12. Odgovornost komisija Evropske unije • Osnovna pravila EU o politici konkurencijeUgovoru iz Rima I odlukama Evropskog suda pravde • Najveci rezultat Programa iz 1992 uklanjanje necarinskih barijera na unutrasnju trgovinu u EU • Glavne koristi od Programa dugorocne dinamicke dobiti(a nesamo smanjenje troskova unutrasnje trgovine u EU,koja je nastala kao rezultat ukljanjanja necarinskih barijera

13. Prednosti I pretnje za nove drzave clanice: • PREDNOSTI: • pristup novom trzistu • porast potraznje • stabilnije poslovno okruzenje • efikasnije donosenje zakona • laksi izvoz I uvoz • bolji pristup kapitalu • bolje finansijske usluge • novi kupci I dobavljaci • pristup fondovima EU

14. NEDOSTACI: • Iskusna I kapitalom opremljena konkurencija • Rast troskova proizvodnje • Novi zakoni • Strategijki uslovi(lokacija,distribucija) • Jezicki uslovi • Odliv intelektualaca

15. dvarazlogazaspoljasnjeotvaranje EU u ciljujacanjakonkurencije : • unutrasnjatrgovina EU uglavnomintraindustrijska • potreban je konkurentskipritisakizvan EU daublazioligopolistickustrukturu I povecakonkurentnost. EU imasopstvenapravilazaponasanjenatrzistu.Ona se odnosena : • ogranicenjekonkurencije • zloupotrebudominantnogpolozajai • drzavnupomoc

16. Ugovor iz Rima zabranjuje sve tajne dogovore izmedju preduzeca koji mogu imati negativan uticaj na unutrasnju trgovinu EU Privatne prakse koje ogranicavaju konkurenciju ukljucuju: • direktno ili indirektno odredjivanje cena I ostalih uslova razmene • ogranicenje ili kontrolu proizvodnje,trzista,tehnickog razvoja • deljenje trzista • primenu nejednakih uslova u jednakim transakcijama sa razlicitim klijentima

17. Ipakpostojeizuzeci. Dogovorilipraksamogubitiproglasenisaglasnimsazajednickimtrzistemakopreduzecedokazedasu : • prednostikojeproizilazeIzdogovoraveceodefekatakojisustetnipokonkurenciju, • akodoprinosepoboljsanjuproizvodnjeilidistribucije robe, • promovisanjuekonomskog I tehnickognapretka • omogucavajucipotrosacimaferudeo u dobitikojasledi Komisijatakodjemozeodobritigrupnoizuzimanjeopasnostnedostataktransparentnosti.

18. Sve industrije u EU koristile su merdzere I akvizicije. • Pre konacne primene Programa 1992. preduzeca su prilagodila svoju poslovnu strukturu I poslovanje-aktivnosti vezane za koncentraciju beleze stalno usporavanje • McKinsey • nisu svi merdzeri I akvizicije preduzeca bili poslovni promasaji ali se tvrdnje o uspesnosti fuzionisanog preduzeca moraju uzeti sa oprezom. • EU 1990. uvela pravni instrument za ex ante kontrolu merdzera

19. dominantan polozaj uticaj na konkurenciju. • Dominantna pozicija moze se obezbediti na sledeci nacin: • Preduzeca mogu posedovati vestine inoviranja ne samo za proizvode vec I za oblast rukovodjenja I planiranja • Putem merdzera I akvizicija preduzeca • Kroz prakse anti-konkurentnog poslovanja • Kroz konkurentu I riskantnu politiku utvdjivanja cena(na osnovu niskih ocekivanih troskova proizvodnje u buducnosi) • Ukoliko im drzava dodeli takvu licencu(komunalne usluge-snabdevanje vodom,gasom..)

20. Ugovor iz Rima ne zabranjuje dominantan polozaj ex ante vec njegovu zloupotrebu expost efekat • Komisija proverava 3 faktora: • postojanje dominantnog polozaja • njegovu zloupotrebu • negativan uticaj na razmenu izmedju zemalja clanica Potreba za izvesnim stepenom koncentracije u nekom industrijama je neophodna

21. sistemi trgovinske zastite I subvencije • carinska I necarinska zastita obezbedjuje subvencijju koja se isplacuje direktno na relaciji potrosaci – proizvodjaci. • subvencije idu domacim proizvodjacima ali ne direktno od potrosaca vec od poreskih obveznikaka vladi aonda proizvodjacima. • isti cilj ali se razlikuju u transparentnosti I nacinu dostavljanja sredstava. • Pomoc koja se moze smatrati saglasnom sa Ugovorom

22. SpoljnotrgovinskibilansSrbije • spoljnotrgovinskim deficit  u 2005. godinidostigaočetvrtinuvrednostibrutodomaćegproizvoda. • On predstavljaglavničinilacivisokognivoadeficitatekućihtransakcija, što je jedanodglavnihproblemasrpskeprivrede, ičijavrednost je poraslasanivoaod 3,3%. • dvapokazateljakreću u istomsmeru.deficittekućihtransakcija je znatnonižiodspoljnotrgovinskogdeficita, zahvaljujući tome što se konstantnoostvarujesuficitbilansanerobnihtekućihtransakcija.

23. nerobne tekuće transakcije najvažniji su tekući transferi.Prihod po osnovu tekućih transfera u najvećoj meri čine doznake radnika zaposlenih u inostranstvu i otkup deviza. • Među nerobnim transakcijama značajni su i suficit na strani usluga i priliv donacija iz inostranstva. • Suficit usluga je velikim delom rezultat priliva po osnovu tradicionalnih usluga kao što su saobraćaj i građevinarstvo,a poslednjih godina u njemu sve veći značajima i turizam • Na strani kapitalnih transakcija najvažnije stavke koje omogućavaju finansiranje deficita tekućih transakcija su strane direktne investicije i zaduživanje uinostranstvu

24. srpska privreda zavisi od uvoza sirovina i energenata nije realno očekivati smanjenje robnog uvoza Srbije. • može očekivati je smanjenje, možda čak i eliminisanje deficitatekućih transakcija  kroz brži rast izvoza robe, suficit na strani usluga i porast priliva izvozno orijentisanih stranih direktnih investicija.

25. koje grupe proizvoda ostvaruju suficit u razmeni ? • postoji samo jedna grupa proizvoda iz trocifrene SMTK kod koje je učešće suficita u vrednosti BDP veće od 1%, a to su neplatirani valjani čelični proizvodi. • dve grupe imaju učešće spoljnotrgovinskogsuficita u BDP -u veće od 5‰ (šećer, i voće i voćni proizvodi bez sokova) • i jedna sa učešćem od 4‰ (automobilske gume).

26. U strukturi robnog izvoza Srbije dominiraju proizvodi prerađivačke industrije, sa učešćem od 94% u 2005. godini. • zahvaljujući trima oblastima – metalskoj, prehrambenoj i hemijskoj industriji iz kojih je u 2005.godini potekla polovina srpskog izvoza robe. • grinfild ulaganjašto bi trebalo da u mnogo većoj meri utiče na rast robnog izvoza

28. iznad prosečnu stopu rasta izvoza imali su sektori koje karakteriše primarna proizvodnja ili niži stepen finalizacije proizvoda • izvoz energenata, proizvodnja opreme i proizvoda široke potrošnje rasli po stopi nižojodproseka. • Sa ovakvim trendovima korespondira i kretanje nivoa pokrivenosti uvoza izvozom. • Navedena kretanja se pretežno mogu oceniti kao nepovoljna.

29. Sektori koji su najviše doprineli rastu izvoza, a beleže i bolju pokrivenost uvoza izvozom su resursno intenzivni i radno intenzivnisektori u kojima se po pravilu nalaze proizvod niže dodate vrednosti i koje pretežno karakteriše cenovni vid konkurencije na svetskom tržištu. • smanjuje se učešćeupravo onih grupa proizvoda na kojima bi bilo poželjno da se u budućnosti zasniva konkurentnost naše zemlje, a to su tehnološko-intenzivni proizvodi, kao i proizvodi za široku potrošnju koji se prodaju na tržištima na kojima vlada konkurencija kvalitetom.

31. Dinamika i struktura spoljnotrgovinske razmene po oblastima • strukturaizvozapooblastima SMTK tokomposmatranogperiodanijesuštinskipromenila,budućidaidaljedominiraju : poljoprivredniproizvodi,odeća, metaliinekolicinaintermedijarnihgrupaproizvoda • desetoblasti,ostvarujusuficit u razmenipokrivenostiuvozaizvozomimaiznadprosečnuvrednost. • Međutim,postojičakšestkojebeležepogoršanjeizvoz, u apsolutnomiznosu, rastaosporijenegouvoz. • četirioblastikojesu u 2005.godini imaleboljupokrivenostuvozaizvozomnego u 2001. sužitarice,šećer, gvožđeičelikiplastičnematerijale

32. Tabela 10 – oblasti sa najvecim ucescem u izvozu

33. nabazisegmentacijegrupaproizvodaprematrocifrenoj SMTK , u zavisnostiod toga dali se proizvodirazmenjujunatržištimanakojimadominirajucenovniilinecenovnifaktorikonkurentnosti. • jediničnevrednostiuvozaiizvozamogudaukazujunakvalitativnudimenzijukonkurentnosti. • ukolikonekazemljaimavišejediničnevrednostiizvoza, to značidaonauspevadaisteproizvodeprodapovišimcenama u odnosunakonkurente, štoupućujenapostojanjeodređenihnecenovnihdimenzijakonkurentnostikoje je tazemljarazvilaikojesuvažnijeodcene.

35. četiri grupe proizvoda prema tome da li su konkurentni svojim cenama ili kvalitetom ili ne : • Prvi segment : Px>Pm i Qx>Qm,konkurišu kvalitetom. • Drugi segment : karakteriše cenovna konkurentnost, Px<Pm i Qx>Qm • Treći i četvrti segment odlikuje nekonkurentnost. Za proizvodeiz trećeg segmenta važi da je Px>Pm i Qx<Qm Kod proizvoda iz četvrte grupe . Px<Pm i Qx<Qm

36. Najveći deo robne razmene sa inostranstvom Srbija obavlja sa Evropskom unijom. • tokom2005. godine EU ima učešće od 54% u robnom izvozui 50% u robnom uvozu Srbije. • Zemlje iz okruženja njihovo zbirno učešće u izvozu iznosi nešto preko trećine,a u uvozu oko 10% • SEFTA • Rusije, Kine, SAD i Ukrajine, njihov značaj je uglavnom vezan za učešće u srpskom uvozu, dok je vrednost izvoza u ove zemlje, iakoima rastući trend, uglavnom nevelika.

37. I nakon demokratskih promena 2000priliv stranih direktnih investicija (SDI ) u 2001. godini je bio relativno skroman.(165 miliona USD) investiciona klima u tom trenutku još uvek se smatrala nepovoljnom • od ukupnog iznosa stranih investicijakoje su ušle u našu zemlju dominantan deo došao putem privatizacije, mada je u poslednje vreme sve učestalija pojava grinfild investicija i akvizicija.