170 likes | 319 Views
KRITIČAN OSVRT NA OBUKU KADROVA U MENADŽMENTU I ZA IZRADU BIZNIS PLANA U SRBIJI POČETKOM XXI VEKA Z. Karastojković Visoka tehnička škola strukovnih studija, bul. Dr Zorana Đinđića 152a, 11070 Novi Beograd,. Š TA JE BI Z NIS PLAN?.
E N D
KRITIČAN OSVRT NA OBUKU KADROVA U MENADŽMENTU I ZA IZRADU BIZNIS PLANA U SRBIJI POČETKOM XXI VEKAZ. Karastojković Visoka tehnička škola strukovnih studija, bul. Dr Zorana Đinđića 152a, 11070 Novi Beograd,
ŠTA JE BIZNIS PLAN? • Biznis plan je pisani dokument (elaborat) o: planiranom poslovanju preduzeća (šta će biti cilj poslovanja preduzeća), načinu obezbeđenja potrebnih sredstava (za nabavku mašina/uređaja, alata, repromaterijala i sl.), finansijkim efektima takvog poslovanja i pod kojim će se uslovima (i da li će) stići do željenog cilja. • Biznis plan je potreban svakom preduzeću, koje planira da poboljša ili promeni postojeće poslovanje (proizvodnju, pružanje usluga i dr.), a naročito novoj firmi, koja počinje da se bavi nekim poslom 1-4.
Ključne reči: biznis plan,ugledni ekonomisti , prazne tabele • Svaki biznis plan je prepun brojki ali osnovnu pažnju bi trebalo usmeriti na ključne informacije/kriterijume za ocenu budućeg poslovanja. Za potencijalnog investitora su važna saznanja kao.: broj novootvorenih radnih mesta, način i mesto nabavke reprometarijala, plasman, finansijski efekti poslovanja, visina kredita, visina hipoteke i s tim u vezi prepoznavanje rizika u budućem poslovanju. • U citiranoj literaturi 1-3 tehnologija se ozbiljno ne spominje - a i zašto bi kada se u ovoj zemlji svi živi bave i razumeju u tehnologiju!? • Pa gde je problem i kako se objašnjavaju problemi poslovanja malih i srednjih preduzeća na literaturnom nivou?
MEDIJI SU PREPUNI EKONOMIJE, MENADŽMENTA, BIZNISA... PA DA VIDIMO KAKO SE ODVIJA OBUKA ZA MENADŽMENT I ZA BIZNIS PLAN U SRPSKOJ STRUČNOJ LITERATURI Problemi se kod nas, izgleda, rešavaju tako što se uopšte ne rešavaju-(N.Prokić, prof. FDU-Beograd). Dokaz za to su navedeni literaturni izvori 1-3 u kojima figurišu prazne tabele. Prazne tabele se mogu tumačiti (i tumače se) kompleksnom prirodom finansijskog toka poslovanja i tome slično, ali naravno da to uopšte nije prihvatljivo objašnjenje. Pa šta će studenti naučiti iz praznih tabela? Samo "prazno" da razmišljaju!?
PRIMER br. 1. Autor: Z. Brnjas: Kako pripremiti biznis plan? - Metodološki vodič za pripremu biznis plana 1], Beograd 2002.g. (skenirano sa str. 112-113.)
Isti autor - PRIMER br. 2.: (autor se po sopstvenom kazivanju bavi ovom problematikom preko 20 godina), skenirano sa str. 120.
NA ŠTA SVE OVO LIČI? Po meni, liči na sledeće: • Sin pošao u školu pa pita oca: Tata, tata, koliko je visoka Ajfelova kula? Otac: Ne znam sine. Sin (drugo pitanje): Tata, ko je pronašao sijalicu? Otac: Ne znam sine. Sin (treće pitanje): Tata, gde je najdublji okean? Otac: Ne znam sine. Sin: Pa tata izvini što te pitam! Otac: Ništa, ništa sine.Ako ne pitaš u životi ništa nećeš naučiti!
Na koricama istog “metodolo[kog vodiča“ 1 doslovno stoji:
prazne tabele se javljaju i u literaturnim izvorima:[2] Menadžment investicija, videti npr. strane 129-186.[3] Kako napraviti biznis plan, inovacioni kurs (obim materijala je 52 strane), NICEF Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003.g, čiji su autori profesori ekonomskog fakulteta u Beogradu (Lj. Savić, B. Paunović, D. Pokrajčić i D. Cvjetičanin); Poslednji autor je: redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, bio ministar Finansija tadašnje SRJ u Miloševićevo vreme, rektor BK UniverzitetaKAO ŠTO SE VIDI, AUTORI NAVEDENIH VODIČA I MATERIJALA PRIPADAJU (HTELI DA PRIZNAMO ILI NE) NAŠOJ ELITI, DAKLE AUTORI NISU NITI ŽIKA OBREĆKOVI’NITI MILE TRANZICIJA!!
ŠIRI POGLED: • Pre 20-tak godina u SAD je jedan student u okviru svog diplomskog rada napravio (virtuelni) projekat atomske bombe. Tome može da zahvali (pre)bogatoj stručnoj literaturi. • PITANJE br.1.: Šta može student menadžmenta da uradi iz praznih tabela koje figurišu u našoj literaturi? • ODGOVOR Z. KARASTOJKOVIĆA: Ništa. Čak ni dnevni promet kupusa na Bajlonijevoj pijaci! • PITANJE br.2. Da li su iz praznih tabela učili procenitelji vrednosti NIS-a pa su tako procenili da vrednost NIS-a iznosi: 1,2; 0,4 ili 2,2mlrd$. Za poslednju procenu svi mi (iz budžeta) smo platili 480 000 eura.Pokažite mi neki posao koji su inženjeri tako “jeftino” naplatili! • Ja lično nemam ništa protiv ekonomista: slušajući njih, izgleda da sam se u svojoj kući mnogo krstio, pa je moj sin upisao teologiju…
A GDE SU "CRNCI" INŽENJERI? Jedan nasumice izabran primer nekog inženjerskog metalurškog problema prikazujem na donjoj slici, koji je kao mnogo prost, dok je u ekonomiji sve užasno komplikovano!
Dokle nas je dovelo takvo ponašanje? • Ovo što sledi je, kako bi filmadžije rekle, autorski pogled Zorana Karastojkovića na stvoreni imidž u svetu:
PITANJE ZA SVE NAS: • Zar ne treba da se zamislimo nad ovakvim stvarima? • Ja, Zoran Karastojković, ovim sam hteo da podignem svoj glas protiv neznanja i praznih priča (ovde tabela)…, a vi kako hoćete… • Elita društva se ne stvara na opisan način, možete reći prodavanjem magle!
UMESTO ZAKLJUČKA: Toliko veliki kontrast, a po autorovom mišljenju radi se o velikom neznanju, zaista se retko sreće u bilo kojoj grani tehnike ili industrije. Da li bi veliki J.J.-Zmaj, da je bio menadžer, ikada napisao: "dižite škole, deca vas mole"!? Pa kome trebaju takve škole? Izgleda samo srpskim menadžerima... U završnoj sceni filma “Marš na Drinu” Ljuba Tadić, alias kapetan Kursula izgovara čuvenu rečenicu (psovku): “Drino, …”. Ja, Z.K., mogu samo da kažem: “Srpska ekonomijo …”.