INFORMATIKA

1. INFORMATIKA

2. NASTANAK INFORMATIKE • FilipDrajfus (1962) je od reči information i automatique stvorio pojam informatika. • Informatika je pre svega društvena nauka jer se bavi pitanjem kako organizovati protok informacija za društvene potrebe. • Razvojem digitalnih mreža informatika određuje ne samo kako se najefikasnije “manipuliše” informacijama već kako se strukturira društvo radi što boljeg pristupa informacijama.

3. ODREDJENJE INFORMATIKE • Informatika je disciplina koja ima za predmet: • proizvodnju, • preradu • čuvanje, i • deseminaciju informacija

4. KIBERNETIKA

5. NASTANAK KIBERNETIKE • Viner (1948) je precizirao da se pojam “kibernetika”, pre svega, odnosina “ljudskuupotrebuljudi”. • Stogodinapre VineraAmper je istipojamkoristio da bi označio nauku o politici. • Platon je od reči “kibernetos” (krmaroš) skovao pojam “kibernetika” i ukazao da su složenost, dinamičnost i nepredvidivost karakteristike upravljanja. • Viner je prvi dao odgovor na pitanja: • Čime se upravlja – sistemima. • Pomoću čega se upravlja – informacijama. • Kako se upravlja – procesima, povratnom spregom.

6. POVRATNA SPREGA • Povratna sprega predstavlja sprezanje izlazne informacije sistema sa ulaznom. • Negativna povratna sprega deluje tako da sistem svojim ponašanjem umanjuje ili neutrališe uticaj iz okruženja. Time se sistem vraća u prethodno stanje. • Pozitivna povratna sprega deluje tako da ponašanje sistema pojačava ulazna dejstva na sistem. Takvo delovanje ima za rezultat rast i razvoj sistema.

7. KIBERNETIKA-STA JE TO? • J.Božićević, S.Marjanović, R.Tomović, J.Bober, F.George, W.R.Ashby, R.Ryer, A.V.Gluškov, Lerner, N.Viner,... • Zašto se različite definicije toliko razlikuju? - Naučnicima različitih profila i stremljenja se često čini da definicije njihovih kolega ne odgovaraju onoj svrsi i onim potrebama koje kibernetika izaziva u njihovim domenima i delokrugu rada. - Mnogi pokušavaju da kroz definiciju kibernetike u nauku unesu i svoje vrednosne sudove.

8. KIBERNETIKA-ELEMENTI DEFINICIJE Sve definicije kibernetike sadrže bar tri elementa: • sistem kao predmet kojim se kibernetika bavi, • procese upravljanja što kibernetiku izdvaja kao naučnu disciplinu, i • informacije na osnovu kojih ili pomoću kojih se upravlja. Kibernetika se bavi upravljanim sistemima, tj. sistemima koji se pomoću različitih dejstava mogu: • približiti zadatom optimalnom stanju, • održavati u stanju dinamičke ravnoteže, i • koji se mogu usmeravati ka željenim ciljevima.

9. IZVORI KRIZE KIBERNETIKE • U domenu teorije i metodologije kibernetika se nije dovoljno brzo i adekvatno razvijala, tako da je brz tehnološki razvoj došao u sukob sa njenim mogućnostima. • Kibernetika nije uspela da daje konkretne odgovore na pitanja koja su društvo i situacija postavljali. • Došlo je do pokušaja da se kibernetika idejno i vrednosno distancira od svog teoretskog okvira.

10. METODOLOŠKI DOPRINOSI KIBERNETIKE Kibernetika insistira : • na pojmu celine, • na stohastičkim vezama, • da se elementi samo u kretanju mogu spoznati, • da odnos delova i celine nije prost odnos, • na pristupu otvorenog sistema, • Sistemski pristup • Stohastičnost • Otvoreni sistem • Interdisciplinarnost • Sinteza • Ekvifinalitet • na simbiozi, na povezanosti različitosti.

11. PROBLEMI TEORETSKOG OKVIRA KIBERNETIKE • Mogući teoretski okviri kibernetike su: funkcionalizam, sistemska analiza i opšta teorija sistema. • Funkcionalizam insistira na onim elementima koji će iskazivati stabilizaciju društva a ne i njegovu promenu. • Ni sistemska analiza ni opšta teorija sistema ne daju odgovore na pitanje: šta je izvor promena, kako te promene nastaju? • Nijedan teoretski okvir ne rešava jedan od fundamentalnih problema savremenog društva – problem naglih, skokovitih, suštinskih promena

12. METODOLOŠKE NEKONZISTENTNOSTI KIBERNETIKE • Formalizacija označava kvantifikovano (numeričkim) opisivanje pojave koja se istražuje. • Kibernetika je omogućila “ukrštanje” formalizacije i slučajnog ponašanja. • Kibernetika daje tri moguća načina za uključivanje slučajnog ponašanja u neki oblik formalizovanog ponašanja, a samim tim i u samu kibernetiku: • verovatnoća, • teorija igara (formalizovani konflikt), i • sistemska analiza.

13. DEFINICIJA KIBERNETIKE • Kibernetika se bavi teorijom i praksom upravljanja sistemima pomoću informacija, razvijajući pri tome veoma različite metode i načine upravljanja. • Kibernetika nastoji da utvrdi principe, kriterijume i načine upravljanja složenim sistemima. • Kibernetika iznalazi složene kodove upravljanja koji mogu samostalno da ostvare upravljačka dejstva. • Sastavni delovi kibernetike su: opšta teorija sistema, teorija informacija i teorija upravljanja.

14. OPSTA TEORIJA SISTEMA

15. DEFINISANJE OPŠTE TEORIJE SISTEMA • Fon Bertalanfi (“Opšta teorija sistema: novi pristup jedinstvu nauke”, 1950) je formulisao elemente opšte teorije sistema: • dinamička interakcija, • koncept heurističnosti, i • razlikovanje otvorenih i zatvorenih sistema.

16. Opšta teorija sistema • Opšta teorija sistema se koristi za: • istraživanje dinamičke ravnoteže u društvenim sistemima, • proučavanje socijetalnih organizacija i njihovih struktura, • shvatanje entropije i negentropije (mehanizam održavanja i mehanizam prilagodjavanja), i • ekvifinalitet u otvorenim sistema