Težak izbor u reformama penzijskog sistema u Srbiji

1. Težak izbor u reformama penzijskog sistema u Srbiji Bogdan Lissovolik, Stalni predstavnik MMF-a u Beogradu (zahvaljujem DesankiNestorovićna pomoći) 21. Septembar 2011. godine, konferencija dnevnog lista “Danas”

2. Zašto sada diskutujemo na ovu temu? • Sadašnji talas (globalne) ekonomske krize vezan je za rizik država • Kontrola troškova povezanih sa starenjem, naročito penzija, ima ključni uticaj na ove rizike • Sve zemlje kontinuiranoprilagodjavaju uslove penzionisanja u skladu sa napredovanjem problema starenja • Srbija ima ozbiljan problem sa održivošću svog penzijskog sistema

3. Problem Srbije: visoka i rastuća penzijska (i) potrošnjai (ii) deficiti…

4. Šta su razlozi? • Nekolikohipoteza… • Visoke penzije? – Možda (ne visoke u apsolutnim iznosima, ali visoke u odnosu na ekonomiju) • Previše penzionera? -- Da • Premalo radnika? -- Da • “Preniske” stope doprinosa? – Ne (akopitateposlodavce, onikazune..) • Niska naplata doprinosa? – Da, ali ovo nijemagicnorešenje …. • Ključni problem je negativna povratna sprega - visoka potraživanja penzionera obeshrabruju ekonomskirast – ovo treba popraviti….

5. Poređenje penzija i plata Generalno, racio je visok Ali racionije toliko visok zbog invalidskih i porodičnih penzija, koje nisu tako strogo povezane sa doprinosima Veoma je visok za muškarce koji su radili 40 godina (97%); Previše ljudi se penzioniše pre nego što navrši pune godine staža (35/40) -- 58%, ili godine života (60/65) -- 61% .

6. Ključni problem: nizak racio zaposlenih prema penzionerima

7. Koreni problema • Nasleđe – nekadasnji velikodušni uslovi za rano penzionisanje, problem sa invalidskim penzijama… • Ideologija – penzije (kao i drugi oblici socijalne zaštite) su dugo imale prioritet u sistemu društvenih vrednosti • Politička ekonomija – penzioneri predstavljaju sve veći deo glasačkog tela… • Ekonomija i tržište rada su slabi..

8. Šta ako ništa ne bude učinjeno? • Problemi se samo mogu pogoršati: populacija stari i racio penzionera prema radnicima će se povećati • Postoje dva moguća scenarija i oba su loša: • Troškovi za penzije će dalje rasti i potkopaće celokupnu ekonomiju -- pokrećući “vanredna” prilagođavanja • Troškovi za penzije bi bili ograničeni uglavnom kroz limitiranje nivoa penzija – onda bipenzije bile dovoljne samo da ublaže ekstremno siromaštvo, ali ne da podrže standard gradjana… • U oba scenarija, radnici bi bili obeshrabreni u plaćanju doprinosa – ovojeizvor nestabilnosti za sistem… • Povremene “amnestije” za neplaćene doprinose kratkoročno stavljaju flaster na ozbiljan problem, i potkopavaju ključnu ideju doprinosa;

9. Šta da se radi? • U smislu motivacije, učiniti da se doprinosi koje ljudi plaćaju “računaju”– kako? • Povećati “efektivni povraćaj” na doprinose na razuman nivo – zaštititi one koji zaista plaćaju doprinose, “standardnog penzionera” koji je radio i plaćao doprinose 40-45 godina; • Motivisati ljude da se kasnije penzionišu, rade duže…. Kako? • Povećati efektivne godine penzionisanja i godine staža; • Uraditi racionalizaciju posebnih slučajeva zasnovano naaktuarskim proračunima: • Beneficirani radni staž; Poljoprivrednici; Žene; penali za rano penzionisanje • Kreirati mogućnosti na tržištu rada – i za stare i za mlade – nema opravdanja za rigidno tržište rada; • Poboljšati naplatu doprinosa Ovo neće biti lako: reforme penzijskog sistema su urađene 2005. i 2010. godine, ali su one bile nedovoljne…

10. Kojesuzablude? • Budžet treba kontinuirano da subvencioniše penzijski fond u velikoj meri – na kraju će trpeti ekonomija (ne postoji besplatan ručak….) • Reforme mogu da čekaju “mnogo decenija” • Zadržavanje stečenih prava će bez sumnje uticati na usporavanje efekata reformi, ali ovo je argument za to da se učini što više što je moguće ranije; • Prihodna strana problema je ključna • Povećanje stope imaće negativan efekat na podsticaje za rad • Bolja naplata će pomoći, ali ne previše…

11. Kako to rade druge zemlje? • To nije nikadalako…. • Pod pritiskom tržišta • Grčka: onisuimaliozbiljno prilagođavanje sredinom 2010. godine • Italija: već je imala veliku reformu, ići će josna zatezanje starosne granice za žene; • Bez jakogpritisaka tržišta • Francuska: uprkos visokim porezimanemadovoljnonovcazavelikodušne penzije… • Nemačka, Skandinavske zemlje • Reforme sopstvenim korakom minimiziraju negativne posledice po ekonomski rast

12. Kadareformisati? (kadasupenzijevisokeu odnosunazarade)

13. Dopunske penzije • Obavezni (I stub) možda neće biti dovoljan, naročito ako stvari loše krenu… • II stub? – može da donese uštede/podsticajali je to političko pitanje; • III stub – premali za sada, zavisi od napretka i kredibiliteta finansijskih institucija i finansijskih tržišta; • Konačno, efikasnost bilo kog od stubova zavisiće od tempa ekonomskog rasta

14. Zaključak • “Svet se penzioniše – ali može li to sebi da priušti? – Pronaćiće se način… Nema izbora…” (Alan Greenspan) • Reforma nema alternativu, ali postoji izbor kako reformisati, i Srbija ima taj izbor; • Pošto bi ekonomski rast bio ključni za održivost/kvalitet penzijskog sistema, penzijski sistem ne bi trebalo da stoji na putu rasta • Reformišite rano, reformišite ozbiljno, nema besplatnog ručka….