Trening o Analizi efekata propisa (AEP) u Srbiji Beograd, 03-07 . mart 200 8 .

1. Trening o Analizi efekata propisa (AEP) u Srbiji Beograd, 03-07. mart 2008. 1. Reforma propisa u 21. veku Zajednički projekat Svetske banke, Vlade Srbije i SIDA o reformi propisa i AEP u Srbiji www.investmentclimate.org

2. Pregled Na osnovu iskustava zemalja OECD-a, ova prezentacija pojašnjava šta znači poboljšanje strategije propisa, kao i bitne karakteristike sistema analize efekata propisa (AEP). Najbitniji doprinosi AEP: • smanjenje rizika od neuspeha propisa • povećanje blagostanja onih kojih se propisi tiču i podrška boljem javnom upravljanju.

3. Pravila i propisi su važni! • živeti u miru (“javni mir”) • raditi i napredovati u uslovima izvesnosti (pravna sigurnost u ugovorima i trgovini) • štititi društvene vrednosti i ugrožene kategorije stanovništva (radnike, potrošače, decu, kulturno nasleđe, okolinu) • pridružiti se sistemu EU (acquis communautairesastoji se od pravila!)

4. Pravila i propisi su važni! Međutim, tradicionalni regulatorni sistemi komande-i-kontrole moraju da budu prilagođenipotrebama novog doba

5. Potreba za promenom Delanje U SKLADU SA ZAKONOM nije dovoljno: Tradicionalni “odnos autoriteta” između Vlade i njenih građana je na zalasku Građani zahtevaju nova “javna dobra”, osim zakonitosti Vladinih akata(npr. efikasnost, transparentnost i odgovornost) Od praćenja “legitimnosti” propisa i adminstrativnih akata prelazi se na praćenje njihove “korisnosti”

6. Potreba za promenom • Propisi imaju veliki uticaj na ekonomiju. • Oni mogu: • da podstaknu ekonomski razvoj ILI • da opterete, uspore kreativnost, destimulišu progres nekoliko konkretnih primera ekonomskih efekata Reforme propisa (pogledajte sledeći slajd)

7. Potreba za promenom: Uticaj AEP na ekonomiju Ekonomski efekti programa Reformi propisa: • SAD – birokratska opterećenja na poslovanje od 500 milijardi USD (oko 10% BDP) – Klinton-program “Poboljšanje vlade” je proizveo uštedu između 42 i 54 milijarde USD • EU – Jedinstveno tržište je,podstičući konkurenciju i zamenjujući jedinstvene nacionalne zahteve jedinstvenim evropskim zahtevima, poboljšalo Evropski BDP za oko 1,5% između 1987. i 1993. god. – MMF je 2003. god.ocenio da bi dalja poboljšanja okvira EU propisa mogla da proizvedu povećanje BDP od čak 7% i produktivnosti od čak 3% dugoročno u EU • ITALIJA – Ušteda građana: godišnja ušteda za certifikate i certifikovane potpise zahvaljujući programu “samosertifikati” (u milionima eura): 527 u 1998., 544 u 1999., 1128 u 2000. godini; Poslovna ušteda: posle uvođenja principa “sve na jednom mestu” i drugih pojednostavljenja, maksimalno vreme potrebno za ceo proces je opalo sa 22 na 10 nedelja. Troškovi su smanjeni sa 7,700 na 3,500 eura za korporacije i sa 1,150 na 500 eura za individualne biznise

8. Potreba za promenom: Uticaj AEP na ekonomiju Uticaj primeneANALIZE EFEKATA PROPISA (AEP): • Holandijaje ocenila da je 20% novih propisa modifikovano ili povučeno kao rezultat AEP • U Kanadi dugotrajno korišćenje AEP, uz usmeravanje i trening, podstaklo je promenu kulture među regulatorima • SAD su otkrile da je 10 miliona $ potrošenih na AEP smanjilo troškove propisa za 10 milijardi $, tj. da je odnos korist/cena 1000 prema 1. Većina AEP je korišćena da bi se otkrili načini na koje je moguće najefikasnije smanjiti troškove. Preko trećina AEP je smanjila troškove redefinišući obim i vreme implementacije.

9. Potreba za promenom: Globalizacija idirektne strane investicije (DSI) Rastuća uloga međunarodne trgovine i međunarodnih preduzeća Različit učinak nacionalnih propisa i javnih administracija u raznim zemljama utiču na izbore stranih investitora (posebno “velikih”) U svakoj zemlji - kvalitet propisa i efikasnost javne administracije ključni su faktori konkurentnosti!

10. Regulativa – problemi Neuspeh regulative Javlja se kada su troškovi uvođenja regulative veći od koristi. Ovo je problem javne odluke.

11. Regulativa – problemi Regulativno zarobljavanje Situacija kada jedan učesnik na tržištu (ili grupa učesnika) koristi svoj uticaj ili sredstva da preusmeri regulatornu odluku u svoju sopstvenu korist, a ne u korist društva u celini.Ovo može biti povezano sa modelima ponašanja od strane regulatornog tela u jednoj od, ili u kombinacijisledećih situacija: • Regulatorno telo teži da izađe u susret interesima proizvođača a ne interesima potrošača • Regulatorno telo je počelo suviše da štiti subjekte čiji rad reguliše • Regulatorno telo teži da usvoji ciljeve koji su veoma bliski ciljevima subjekata čiji rad bi trebalo da reguliše

12. Regulativa – problemi Regulatorni rizik Regulatorni rizik imaće negativan uticaj na poslovanje onih preduzeća i grana koje trpe izmene propisa. Tamo gde vlade i zakonodavci povećavaju regulatorni rizik, verovatno će osetiti pritisak da dodele neku vrstu kompenzacije preduzećima koja su oštećena zbog regulative, kako se ne bi obeshrabrile buduće investicije.

13. Regulativa – Nekoliko problema Smanjenjeregulatornog rizika je ključno: • Regulatorni rizik smanjuje i kvantitet i kvalitet investicija i vrednost investicija. • Što je nesigurnije i rizičnije pravno-administrativno okruženje u kome se odvija ekonomska aktivnost, verovatnije je da će agresivno traženje dobiti i kratkoročnog profita zameniti dugoročno investiranje u konkurentnoj klimi. • AEP može pomoći da se smanji regulatorni rizik.

14. Potreba za promenom: Šta smo naučili? Pravila i propisi su danas još uvek veoma važni ... ... ali ih treba prilagoditi sadašnjim potrebama … Propisi su toliko važni da moraju biti “visokog kvaliteta”!

15. Međunarodno iskustvo Tokom protekle dekade, posebno u zemljama OECD-a, bilo je dosta osvrta na to kako kvalitet regulatornog okruženja može biti poboljšan. Ove analize uglavnom su bile zasnovane na poređenjima praksi različitih zemalja i usvajanju “najbolje prakse”

16. Italija, OCSE ipropisi “Krenuvši kasnije nego mnoge zemlje, Italija je posvetila 1990-te “sustizanju” vodećih zemalja OECD-a u ekonomskim i državnim reformama. Obim, brzina i doslednost strukturalnih reformi sprovedenih od strane različitih vlada su bili vredni hvale. Danas, Italija nastavlja da se kreće brže nego mnoge zemlje u sprovođenju plana suštinskih reformi koji je još uvek izuzetan.- Reforma propisa je jedna od mnogih promena u Italiji tokom 1990-ih, ali ova je bila jedna od suštinskih...” ipak “… povećanje potencijala rasta italijanske ekonomije – posle godina sporog rasta po evropskim standardima, relativno visoke inflacije, niskog nivoa direktnih stranih investicija i opadajućeg tržišnog udela u svetskoj trgovini - zahteva bržu i dublju reformu propisa.” OECD-ovpregledreforme propisa u Italiji – Pariz 2001.

17. Specifični italijanski problemi(samo italijanski?) • Inflacija propisa: preko 35,000 primarnih zakona (državnih i regionalnih) • Troškovi propisa: nepotreban teret koji nosi javnost, poslovanje, čak i javna administracija • Zagađenje propisa: nejasnoće, nedoslednosti, preklapanja, slojevi propisakoji prouzrokuju neizvesnost postojećeg zakona

18. Međunarodno iskustvo: važnost kvaliteta propisa • Politika “kvaliteta propisa” je važna bez obzira na posebnosti svakog pojedinačnog ustavnog i pravnog sistema bilo koje zemlje • “Dobro napisan” propis je “vrednost sama po sebi”, koji god da je njegov politički kontekst

19. Međunarodno iskustvo:Nema jedinstvenog recepta, već samo nekoliko “osnovnih sastojaka” • Uspeh reforme propisa zahteva održivu političku podršku sa najvišeg nivoa • Reforma propisa nije jednokratna politika već kontinuirani i trajni proces • Treba izbegavati suviše uopštene i apstraktne programe, ali i postavitijasne i merljive ciljeve • Reforma propisa ne zahteva samo pravni, već multidisciplinarni pristup • Ocenite pravne efekte propisa, ali najpre konkretan uticaj na “stvarni život” (korisnost, ne samo legitimnost!) • Uključite građane, preduzeća i druge “propisane” subjekte; stvorite “osećaj svojine” • Ne uzimajte ništa zdravo za gotovo:praćenje ex post važno je isto kao procena ex ante • Institucije i ljudi su takođe presudni: koordinirajte napore u Vladi, omogućite upravljanje propisima • Ne zaboravite na regionalne i lokalne regulatore.

20. Strategija za kvalitet propisa - AEP Budući koraci Teškoće radikalnog menjanjatipičnebirokratske i legalističke kulture: Ministarstvima svih oblasti će biti potrebna jaka inicijalna podrška (i jako guranje!) od strane radne grupe za nove i bolje propise • Potrebno je širenje upotrebe AEP u međuzavisnim sektorskim regulatornim telima, ali i na makronivou • Za OECD ovaj novi sistem je “dobro osmišljen” jer “uzima u obzir OECD-ove preporuke i međunarodna najbolja iskustva i sadrži interesantne novine” (OECD, Reforma propisa u Italiji, izveštaj o činjenicama, poglavlje 2, paragraf 114)

21. Međunarodno iskustvo:Nema jedinstvenog recepta, već samo nekoliko uobičajenih alata i modela Alati u vezi sa novim propisima: 1 – Analiza efekata propisa 2 – Konsultacije Alati u vezi sapostojećimpropisima: 3 – Uprošćavanje 4 – Kodifikovanje Strukture odgovorne za kvalitet propisa: • Sektori Ministarstava • Centralna jedinica (telo) u Vladi • Parlament (njegova uloga je presudna!) Važnost informacione i komunikacione tehnologije!

22. Srećno! Vladin program reforme propisa: • suočavaće se sa otporom, … • rizikovaće neuspeh stalno, … • trajaće poprilično dugo, … • zahtevaće veliki konsenzus (i u privatnom i javnom sektoru), … ALI • … može biti uspešno sproveden (kao što pokazuje nekoliko nacionalnih iskustava) … • … i može biti efikasno podstaknut od strane privatnog sektora i međunarodnih organizacija (EU, UN, OECD, FMI, WTO …)