MENTALNA HIGIJENA

1. MENTALNA HIGIJENA POJAM MENTALNog zdravlja PSIHOSOCIJALNA OBJAŠNJENJA MENTALNOG POREMEĆAJA

2. POJAM MENTALNOG ZDRAVLJA

3. DEFINICIJA MENTALNOG ZDRAVLJA Kisker: dve grupe modela mentalnog zdravlja (Vlajković, str. 359-360): • Deskriptivni – naglasak na spoljašnje indikatore mentalnog zdravlja • Eksplanatorni – fokus na procese koji takve indikatore uslovljavaju

4. DESKRIPTIVNI MODELI MZ Subjektivni model • Kriterijum: ličnost i norme procenjivača • Zdravo je ono što odgovara normi procenjivača Normativni model • Kriterijum: usvojena norma mentalnog zdravlja • Usvojena norma je najčešće predstavljena nekim idealom, savršenstvom koji se otelotvoruje kod samoostvarenih ljudi Statistički model: • Kriterijum: prosek populacije • Misli, osećanja i ponašanja većine se smatraju zdravim Kulturalni model • Kriterijum: standardi kulture • Zdravo je ponašanje koje je u skladu sa kulturnim, socijalnim i etičkim standardima određenog društva

5. EKSPLANATORNI MODELI MZ Model bolesti - medicinski model • Kriterijum: odsustvo simptoma bolesti • Mentalno zdravlje: nedostatak mentalnog poremećaja Psihodinamski model • Kriterijum: normalan razvoj po psihoanalitičkoj teoriji • Mentalno zdravlje: uravnotežena dinamika ličnosti (Id, Ego, Superego), genitalni stadijum razvoja, zreli mehanizmi odbrane, ego-snage… Model učenja • Kriterijum: ponašanje adaptirano situaciji • Mentalno zdravlje: dobro naučeno adaptivno ponašanje • Mentalni poremećaji su vezani za procese pogrešnog učenja Stres model • Kriterijum: reakcija na nagle i iznenadne promene • Mentalno zdravlje: sposobnost pojedinca da brzo, uspešno i na kreativan način uspostavlja ravnotežu narušenu promenama

6. Metalno zdravlje = zrelost ličnosti? Zrelost - ravnoteža između identiteta i integriteta osobe: bitna svojstva osobe (identitet) usklađena (integrisana) sa socijalnim zahtevima • konformizam; osobenjaštvo; opšta nezrelost • fizička, seksualna, emocionalna, socijalna, moralna, intelektualna… Vojin Matić - zrela osoba je: • Sposobna za rad i ljubav • Tolerantna na frustracije • Ne eksploatiše niti dozvoljava da bude eksploatisana • Sposobna da prihvata obaveze i odgovornosti • Sposobna da se široko prilagođava na životne promene • Realna u proceni situacije, izboru partnera, prijatelja i saradnika • Sposobna da se odmara i uživa  Normativni model – norma kao utopija?

7. ETIČKE DILEME Implikacije određenja mentalnog zdravlja - bolesti: • Uračunljivost • Poslovna sposobnost • Radna sposobnost • Pravo na besplatno lečenje

8. PODELAOBJAŠNJENJA MENTALNOG POREMEĆAJA Teorije i objašnjenja mentalnog poremećaja i zdravlja (Opalić, str. 47-80): • Psihosocijalne teorije • Sociološke teorije u užem smislu

9. PSIHOSOCIJALNA OBJAŠNJENJA MENTALNOG POREMEĆAJA • Psihoanalitičko objašnjenje • Grupno-analitička teorija

10. PSIHOANALITIČKO OBJAŠNJENJE/1 • Indiviudalni razvoj prate različiti konflikti. Duševno zdravlje – sposobnost pojedinca da uspešno pomiri unutrašnje i spoljašnje konflikte koji su: • izraz ranijih nerešenih sukoba tokom ličnog razvoja • izraz realnih konflikata u društvenim grupama • Za razumevanje individualnog razvoja važno je prepoznavanje unutrašnjih konflikata između etičkih normi (Super-Ego) i bazičnih nagona (Id) • Individualno i kolektivno nesvesno se prepoznaje u psihičkim poremećajima pojedinca i društva

11. PSIHOANALITIČKO OBJAŠNJENJE/2 4. Psihoanalitički teoretičari dali originalna objašnjenja društvenih fenomena (Frojd, Bastid, Karuzo, Leš) 5. Mehanizmi odbrane Ega – nesvesni, odbrana od straha, napetosti, depresije – održanje psihičkog integriteta u socijalnim situacijama • Regresija, projekcija (Jevreji), introjekcija (zapadnih normi) • Negacija, Potiskivanje, pomeranje, • Reaktivna formacija (zvanične društvene situacije) • Izolacija (traume) • Racionalizacija, intelektualizacija (sigurnost, samopouzdanje) • Idealizacija, maksimalizacija, minimalizacija • Sublimacija

12. GRUPNO-ANALITIČKA TEORIJA/1 Frojd: pojedinac savladava psihičku krizu birajući ili druženje u grupi ili neurozu Bion - mala terapijska grupa (do 12 članova) - okuplja se zbog solidarnosti, da štiti mentalno zdravlje članova. Bezuslovna podrška, ali lišava nezavisnosti i odgovornosti. Vođa grupereprezentuje bit bazične atmosfere grupe. Faze: 1. Početno haotično stanje– korelat intrapsihičkoj dezorganizaciji 2. Atmosfera bori se i beži (haotična međusobna borba) 3. Faza zavisne grupe - Potiskuje individualnost članova, Progoni one koji misle drugačije osećanje spoljne ugroženosti 4.Zrela grupa – definisane uloge i ciljevi jasno i društveno prihvatljivo

13. GRUPNO-ANALITIČKA TEORIJA/2 Maks Veber (sociolog)-faze razvojavelike druš. zajednice: • Faza haotične revolucionarne atmosfere • Atmosfera uzajamnog rivaliziranja ili besa • Klima iščekivanja i nadanja – atmosfera zavisnosti • Usvajanje racionalnih obrazaca ponašanja i mišljenja (zakoni, društv. institucije) Harizma vođe - prenesena moć pristalica vođe koji ga slepo slede

14. GRUPNO-ANALITIČKA TEORIJA/3 • Mala terapijska grupa ili velika društvena zajednica nisu u stanju da deluju racionalno dok njima upravlja emocionalna atmosfera ili harizmatski vođa-određuje granice socijalne realnosti, spoljne granice • Društvene norme – spoljašnji socijalni okvir za unutrašnji psihički integritet čoveka. • Nedostatak društvene kohezije, neravnotežapotreba i mogućnosti zadovoljenja, ugrožavaju društveni i psihički integritet • iscrpljuju adaptacionepotencijale ljudi • ne daju podršku i orijentaciju – strah, ugroženost, unutrašnji raspadmentalniporemećaj

15. Literatura • Vlajković, J, Prevencija mentalnih poremećaja. U: Biro, M. (ur.), Klinička psihologija, str. 359-360. • Opalić, P. (2008), Psihijatrijska sociologija. Beograd, Zavod za udžbenike, str. 62-76.