RUTER I MOST

1. RUTER I MOST Ilić Mladen IV-5 Ilić Nemanja

2. Uređaji za povezivanje mreža • Nagli razvoj Interneta i razgranatost preduzeća doneli su potrebu za velikim mrežama, mrežama koje se prostiru širom sveta. Ovakve mreže zahtevaju dodatne uređaje za povezivanje računara i lokalnih računarskih mreža u velike razgranate sisteme. • Počinjemo sa najosnovnijim komunikacionim uređajem - modemom. Pored modema, za povezivanje malih lokalnih mreža (LAN) u veće regionalne mreže (WAN) koristi se više drugih uređaja. Svaki od njih ima svoju funkciju uz neka ograniče­nja. Ti uređaji mogu jednostavno da povećavaju dužinu medijuma mreže ili da putem Interneta obezbede pristup mreži koja se prostire širom sveta. Uređaji koji se koriste za proširenje lokalne mreže (LAN) su: habovi, repetitori, mostovi,ruteri, most ruteri imrežni pro­lazi.

3. Most • Kao i repetitor, mrežni most može da spaja segmente ili lokalne mreže radnih grupa. Na slici dole prikazano je povezivanje dva segmenta mreže pomoću mosta. Most može i da podeli mrežu kako bi se izdvojio saobraćaj ili problem. Na primer, ako obim saobraćaja sa jednog ili dva računara ili jednog odeljenja preplavi mrežu sa podacima i uspori celu operaciju, most može da izdvoji te računare ili to odeljenje. • Mostovi mogu da se koriste za: • produženje segmenta, • podršku povećanog broja računara na mreži, • deljenje preopterećene mreže u dve odvojene mreže, čime se smanjuje obim saobra­ćaja na svakom od segmenta, a povećava efikasnost svake od mreža., • povezivanje različitih fizičkih medijuma, npr. upredene parice i Ethernet koaksijalnog kabla.

4. Kako rade mostovi ? • Zbog toga što mostovi rade u sloju veze OSI (referentnog) modela, njima su nedostupne sve informa­cije sa viših nivoa OSI modela. Ne bave se razlikovanjem jednog protokola od drugog, već ih jednostavno prosleduju duž mreže. Svi protokoli prolaze kroz most, a na svakom računaru je da odredi koje od njih prepoznaje. • U svom radu most se drži principa da svaki čvor mreže ima sopstvenu adresu. Pakete prosleđuje odredištu na osnovu adrese odredišnog čvora. • Mostovi imaju određeni nivo inteligencije koja im omogućava da uče gde treba da proslede podatke. Mostovi, dok saobraćaj prolazi kroz njih, smeštaju u svoju RAM memoriju informacije o adresama računara. Koristeći tu memoriju oni na osnovu izvornih adresa grade tabelu za određivanje putanje. • Tabela za određivanje putanje je na početku prazna. Dok čvorovi šalju pakete, u tabelu se kopiraju izvorne adrese. Pomoću tih adresa most uči na kom segmentu mreže se nalazi koji računar.

5. Ruteri • U okruženjima koja se sastoje od više mrežnih segmenata sa različitim protokolima i arhi­tekturama, mostovi možda nisu dovoljni da obezbede brzu komunikaciju između svih seg­menata. Mrežama ovakve složenosti potreban je uređaj koji treba ne samo da zna adrese svakog segmenta, već i da odredi najbolju putanju za slanje podataka i opšti saobraćaj izdvoji na lokalni segment. Takav uređaj naziva se RUTER(skretnica, usmerivač). • Ruteri rade u mrežnom sloju OSI modela. To znači da pakete mogu da prebace i upute duž više mreža. Oni to čine tako što između zasebnih mreža razmenjuju posebne infor­macije vezane za protokol koji rutiraju. Iz paketa čitaju složene informacije o adresiranju na mreži (na nivou protokola) i, pošto rade na višem sloju OSI modela nego mostovi, imaju pristup širem spektru informacija. • Ruteri mogu da obezbede sledeće funkcije mosta: • filtriranje i izdvajanje saobraćaja, • povezivanje segmenata mreže. • Ruteri, u odnosu na mostove, imaju pristup širim informacijama u paketu, a koje koriste da bi poboljšali njihovu isporuku. Koriste se u složenim mrežama jer nude bolje uprav­ljanje saobraćajem. • Ruteri međusobno dele informacije o stanju i putanjama koje im ko­riste za izbegavanje sporih ili neispravnih veza.

6. Kako rade ruteri ? • Ruteri održavaju sopstvene tabele o određivanju putanje, koje se obično sastoje o mrežnih adresa, i, ako to arhitektura mreže zahteva, čuvaju se i adrese matičnih računara. Da bi se odredila odredišna adresa dolazećih podataka, tabela za određivanje putanje sadrži: • sve poznate adrese mreže, • uputstva za povezivanje sa drugim mrežama, • moguće putanje između rutera, • troškove slanja podataka duž tih putanja. • Kao što je pokazano na slici, ruteri koriste svoje tabele za određivanje putanja poda­taka da bi na osnovu troškova i dostupnosti odabrali najbolju od njih. • Ruteri zahtevaju određene adrese. Razumeju samo brojeve mreže koji im dozvoljavaju da komuniciraju sa ostalim ruterima i adresama lokalnih mrežnih kartica (NIC). Ruteri komuniciraju sa udaljenim racunarima !

7. Kako razlikovati most i ruter ? • Često se postavlja pitanje kako da se izabere kada da se koristi most, a kada ruter. • Most, koji radi u MAC(media access control ) podsloju OSI sloja veze, „vidi" samo adresu čvora. Još određeni­je, most u svakom paketu traži adresu MAC podsloja čvora. Ako je prepozna, most smešta paket u lokalu ili ga prosleđuje odgovarajućem segmentu. Ako most ne prepozna adresu, on prosleđuje paket svim segmentima, osim onom odakle je stigao. • Most prvo prepozna (ili ne prepozna) adresu MAC podsloja, o onda ga na odgovarajući način prosledi. Na slici su prikazani most i ruter i njihova relacija sa OSI modelom.

8. Kada koristiti most, a kada ruter ? • Da biste u datoj situaciji odlučili između mosta i rutera, mogu da vam po­mognu četiri ključne informacije: • most prepoznaje samo lokalne adrese MAC podsloja (adrese mrežnih kartica [NIC] u sopstvenom segmentu). Ruteri prepoznaju adrese mreže, • most šalje (prosleđuje) kao opšte poruke sve ono što nije prepoznao i prosleđuje sve njemu poznate adrese, ali samo sa odgovarajućeg porta, • ruteri rade samo sa protokolima za određivanjem putanje (rutabilni protokoli), • ruter filtrira adrese - određeni protokol prosleđuje određenoj adresi (drugim rute­rima).