170 likes | 612 Views
RAZVOJNA PSIHOLOGIJA The Development of Children Michael Cole & Sheila R. Cole. Definicija i razvoj razvojne psihologije Osnovna pitanja Teorijski pristupi Metode istraživanja Periodizacija ljudskog razvoja- životni ciklus. Definicija i razvoj oblasti.
E N D
RAZVOJNA PSIHOLOGIJAThe Development of ChildrenMichael Cole & Sheila R. Cole Definicija i razvoj razvojne psihologije Osnovna pitanja Teorijski pristupi Metode istraživanja Periodizacija ljudskog razvoja- životni ciklus
Definicija i razvoj oblasti • Definicija- Razvojna psihologija je naučna disciplina koja proučava poreklo ljudskog ponašanja i zakone psiholoških promena tokom života. • Razvoj oblasti-Predistorija razvojne psihologije je povezana sa socijalnim promenama koje je donela Industrijska Revolucija, promenama porodičnog života, obrazovanja i rada. • Itarovo zaveštanje - divlji dečak iz Avejrona • Darvin- Poreklo vrsta- ontogenetski razvoj repriza filogeneze • Stenli Hol (1890)- Udruženje za izučavanje dece • Proučavanje, vaspitanje, zaštita dece
Tri osnovna pitanja • Da li je proces razvoja postepen i kontinuiran ili označen naglim diskontinuitetima u vidu stadijuma? • Izvori razvoja- interakcija nasleđa i sredine u procesu razvoja? • Objašnjenje individualnih razlika?
1. Problem kontinuiteta Filogeneza • Evolucioni (dis)kontinuitet- Koliko smo slični i koliko se razlikujemo od naših najbližih srodinika u životinjskom carstvu? Mogućnost ekstrapolacije nalaza? • Razlike- jezik i kultura (proizvodi, aktivnosti, znanja, verovanja, vrednosti)- nasleđeno iskustvo i stvorena sredina Ontogeneza • Postoje li kvalitativno različiti stadijumi razvoja? • Kriterijumi- kvalitativne, obuhvatne, nagle promene koje su povezane u koherentan obrazac • Kontinuirano do kvalitativnih promena • Kritični period razvoja
2. Izvori razvoja Određenje doprinosa i međudejstva nasleđa i sredine procesu razvoja. Preteče Lok, Ruso • Biološko-maturacionističko stanovište- izvori razvoja su prvenstveno endogeni, potiču iz biološkog nasleđa organizma, a uzrok promena je maturacija (Gezel, Frojd)- ne negira uticaj sredine • Teorije socijalnog učenja- razvojne promene su prvenstveno uzrokovane egzogenim faktorima, a mehanizam razvoja je učenje, socijalizacija (Bandura, Votson, Skiner)- ne negira se uticaj genetskih razlika.
2. Izvori razvoja • Univerzalno-konstruktivističko stanovište- razvoj proističe iz aktivnog prilagođavanja organizma sredini. Uloge sredinskih i bioloških faktora su podjednakog značaja. Kroz aktivnost se konstruiše sopstveni razvoj. Proces i faze su univerzalni (invarijantni). Uticaj sredine zavisi od razvojnog stadijuma -Pijaže. • Socio-kulturni pristup- naglašava važnost i bioloških i sredinskih faktora u razvoju, ali su posledice interakcije faktora suštinski oblikovane kulturno-istorijskim kontekstom. Isti faktori imaju različite posledice u drugom kontekstu. Istorija je kristalizovana u sadašnjosti kroz kulturu kodiranu kroz jezik;Socijalna interakcija je proces ko-konstrukcije- Vigotski.
3. Individualne razlike Svaka osoba je sličnasvim ljudim, sličnanekim ljudim i jedinstvena-kao svi, kao neki, kao on/ona sam/a (ni nalik drugima) • Izvori individualnih razlika- stepen udela naslednih i sredinskih uticaja (procenat doprinosa varijansi) • Stabilnost individualnih razlika- koliko smo isti ili se razlikujemo tokom života. Zavisi od prirode karakteristika (sposobnosti, emocije), faze razvoja, stabilnosti sredine, načina merenja
Razvojna psihologija kao nauka • Nomotetsko- idiografskozakonitosti razvoja uopšte, ono što je zajedničko ili ono što je individualno specifično • Kriterijumi naučnog opisa: • objektivnost • pouzdanost-konzistentnost, intersubjektivna saglasnost • validnost- kriterijumska, prognostička • ponovljivost • Reprezentativni uzorak
Tehnike prikupljanja podataka • Samoposmatranje - izveštaji o sebi, dnevnik ili odgovora na upitnik. Problem subjektivnosti; komparacija sa posmatranjem • Prirodno posmatranje – sistematski opis ponašanja u prirodnom okruženju- etologija-biološke osnove ponašanja, adaptivni značaj; ekologija-ponašanje u kontekstu-studija slučaja. Problem pristrasnosti, selektivnosti, promene usled efekta posmatranja. Korelacije • Eksperimentisanje – uvođenje promene u iskustvo osobe da bi se proverila uzročna hipoteza. Etička ograničenja, artificijelna sredina (“čudno ponašanje u čudnoj situaciji u prisustvu čudnih ljudi”). Eksperimentalne varijacije u prirodnoj sredini • Metodi kliničkog intervjua – tehnike intervjua za utvrđivanje jedinstvenih uslova koji utiču na razvoj pojedinca. Teškoće generalizacije
Nacrti istraživanja Sistematsko poređenje dece različitog uzrasta omogućava utvrđivanje veza između razvojnih pojava. • Longitudinalni nacrt – ista deca su ispitivana nekoliko puta nakon određenih vremenskih perioda. Nedostaci- dugo, skupo, osipanje uzorka, promene usled ispitivanja, generacijske specifičnosti- generacijski presek. • Nacrt poprečnog preseka – različita deca različitog uzrasta se ispituju u jednom vremenskom trenutku. Nedostaci- razvojni proces kao niz statičnih, diskontinuiranih slika
Teorija u razvojnoj psihologiji • Uloga širokog konceptualnog pristupa u okviru kog se mogu tumačiti činjenice. • Nijedan metod ili nacrt istraživanja ne mogu pružiti odgovore na sva pitanja razvojne psihologije, kao što nijedna teorija ne može da obuhvati sva pitanja. • Bio-socio-bihejvioralni preokret - osvetljava načine na koje biološki, socijalni i bihejvioralni faktori u kulturnom kontekstu međusobno deluju na razvoj. Da bi se očuvala slika o celovitom detetu u razvoju, potrebno je držati sve ove faktore na umu.
Periodizacija razvoja Dva glavna problema hronološkog opisa razvoja: • Kako izdeliti tok vremena i koliko značaja pripisati različitim periodima koji su izdvojeni. Problem arbitrarnost i i podstadijuma • Praćenje mnogobrojnih aspekata razvoja na sistematičan način da bi se razjasnilo kako se kombinuju i rekombinuju u celovitu, živu osobu.
Faze životnog ciklusa Sedam perioda od začeća do smrti: • prenatalni period - meseci od začeća do rođenja • odojaštvo – prva godina života do 2. godine • rano detinjstvo- 2.5 - 6. godine, • srednje detinjstvo- 7-12. godine • adolescencija- 12-19. godine • zrelo doba- 20-65.godine • doba starosti- 65- do smrti