SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA (WTO)

1. SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA (WTO) • Osnovana je 1994. godine i nasledila je • Opšti sporazum o trgovini i carinama(GATT) koji je potpisan 1947. godine. • Opšti cilj WTO je promocija slobodne trgovine i spoljnotrgovinske liberalizacije, kako bi se povećao obim međunarodne razmene i time doprinelo ekonomskom rastu i razvoju. • Danas članstvo WTO čini oko 150 zemalja.

2. OPŠTI SPORAZUM O TRGOVINI I CARINAMA (GATT) • GATT je sporazum o snižavanju carina na određene industrijske proizvode, koji su 23 zemlje potpisale 1947. godine. • Trebalo je da to bude privremeni sporazum do osnivanja Međunarodne trgovinske organizacije (ITO) koja, zbog protivljenja SAD, nije osnovana. • GATT je tako ostao jedini međunarodni sporazum koji reguliše međunarodnu trgovinu sve do osnivanja WTO 1994. godine, kada postaje sastavni deo sporazuma o osnivanju WTO. • Do osnivanja WTO, broj zemalja potpisnica GATT je povećan na 128, a proširen je i broj oblasti međunarodne trgovine koji GATT reguliše.

3. PRINCIPI WTO I GATT-a 1. Princip nediskriminacije, i to putem: • jednakog tretmana svih zemalja članica. Princip se realizuje putemklauzule najvećeg povlašćenja –KNP; • jednakog tretmana domaće i inostane robe na unutrašnjem tržištu (takozvani „princip domaćeg tretmana inostrane robe“). 2. Spoljnotrgovinska liberalizacija, i to putem: • postepenog ukidanja kvantitativnih trgovinskih ograničenja (kvota, dozvola, zabrana i sl.), tj. svođenje zaštite domaće privrede isključivo na carine, kao ekonomski najopravdaniji instrument protekcionizma; • vođenja pregovora o snižavanju carina.

4. PRINCIPI WTO I GATT-a 3.Transparentnost i predvidivost spoljnotrgovinske politike • zemlje se obavezuju da će poštovati potpisane sporazume o trgovinskoj liberalizaciji i da će promovisati fer trgovinu 4. Podsticanje ekonomskog razvoja zemalja u razvoju • Jedan od principa GATT-a pri osnivanju je bio princip reciprociteta, tj. obaveze da sve zemlje, bez izuzetka, učestvuju u liberalizaciji u jednakoj ili sličnoj meri i jednakim ili sličnim tempom. Ovaj princip je delimično napušten 1964. godine, u korist zemalja u razvoju. Nerazvijenim zemljama je omogućena blaža i sporija liberalizacija, a u cilju podsticanja njihovog razvoja.

5. KLAUZULA NAJVEĆEG POVLAŠĆENJA (KNP)KLAUZULA NAJPOVLAŠĆENIJE NACIJE (KNN) • KNP je odredba (klauzula) međunarodnih trgovinskih ugovora (kakav je i GATT) prema kojoj se ugovorne strane (zemlje) obavezuju da će jedna drugoj omogućiti sve povlastice koje odobre nekoj trećoj zemlji. • Praktično, ako zemlja odobri liberalizovan pristup svom tržištu jednoj zemlji, ona to isto mora odobriti i svim ostalim zemljama sa kojima ima potpisanu KNP. Zato je KNP garancija jednakog (nediskriminatornog) tretmana svih zemalja sa kojima je ona potpisana.

6. KLAUZULA NAJVEĆEG POVLAŠĆENJA (KNP)KLAUZULA NAJPOVLAŠĆENIJE NACIJE (KNN) • Prema pravilima STO, postoje izuzeci od delovanja KNP, tj. postoje određene vrste povlastica koje se njom ne prenose. To su: • povlastice proistekle iz sporazuma o međunarodnim ekonomskim integracijama (zonama slobodne trgovine, carinskim unijama, zajedničkim tržištima i ekonomskim unijama); • Povlastice proistekle iz sporazuma o preferencijalnoj trgovini između dve ili više zemalja;

7. PREGOVORI GATT-a • Pod okriljem GATT-a, do osnivanja WTO, održano je osam „rundi“ pregovora. • Rezultat prvih pet rundi, održanih u periodu od osnivanja do 1960, je značajno snižavanje carina u trgovini industrijskim proizvodima. • To je uticalo na porast međunarodne trgovine i podstaklo rast svetske privrede. Ipak, najviše koristi su imale razvijene zemlje, imajući u vidu nekoliko činjenica: • Privredne grane u kojima komparativne prednosti imaju nerazvijene zemlje (poljoprivreda, tekstil...) su u bile izostavljene iz procesa liberalizacije, • U pregovorima je važio princip reciprociteta.

8. PREGOVORI GATT-a • Šesta runda pregovora, „Kenedi runda“, 1964-1967. g. • Rezultat: dalje snižavanje carina na industrijske proizvode, sporazum o antidampingu, podsticaj razvoju nerazvijenih zemalja kroz blažu i sporiju liberalizaciju. • Sedma runda pregovora, „Tokijska runda“, 1973- 1979. g. • Rezultat: pored daljeg snižavanja carina za industrijske proizvode, rezultat ove runde su i plurilateralni dogovori o primeni jednog broja necarinskih mera i mera indirektnog protekcionizma. Većina njih (kao što je dogovor o načinu određivanja carinske vrednosti robe, proceduri izdavanja uvoznih dozvola, izvoznim subvencijama...) je postala obavezujuća za sve članove nakon osnivanja WTO, ali su dva ostala plurilateralna: • Ugovor o vladinim (državnim) nabavkama, • Ugovor o trgovini vazduhoplovilima.

9. PREGOVORI GATT-a • Rezultat prvih 7 rundi pregovora GATT: • Snižavanje prosečne stope carina na industrijske proizvode u razvijenim zemljama sa preko 40% pre potpisivanja GATT-a, na ispod 5% sredinom 1980-ih. • Nedostaci prvih 7 rundi pregovora GATT: • Obuhvata samo industrijske proizvode, a ne i poljoprivredne proizvode. Protekcionizam u oblasti poljoprivredne proizvodnje je najizraženiji. • Čak i kod industrijskih proizvoda, trgovina tekstilom nije bila obuhvaćena. • Međunarodna trgovina uslugama nije obuhvaćena. • Mnoge mere indirektnog protekcionizma, čija je upotreba vremenom rasla, nisu obuhvaćene. • Mnoge odredbe GATTa nisu dosledno poštovane zbog nedostatka sankcija, a zemlje članice su imale pravo (dato u tzv. zaštitnoj klauzuli) da povećavaju spoljnotrgovinske barijere ukoliko procene da je to neophodno.

10. URUGVAJSKA RUNDA • Osma po redu runda pregovora u GATT-u, “Urugvajska runda”, 1986-1994. g. • Značajan rezultat ove runde je u tome što se po prvi put razgovaralo o: • agrarnom protekcionizmu • trgovini tekstilnim proizvodima • trgovini uslugama • zaštiti prava intelektualne svojine.

11. URUGVAJSKA RUNDA • Sporazum o poljoprivredi predviđa postepeno prevođenje necarinskih ograničenja na carine (tarifikacija) i postepeno ukidanje izvoznih subvencija. • Sporazum o tekstilu i odeći predviđa ukidanje kvantitativnih ograničenja tj. tarifikaciju. • Opšti sporazum o trgovini uslugama (GATS) predviđa liberalizaciju trgovine komercijalnim uslugama na principima nediskriminacije. • Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne trgovine (TRIPS) ima za cilj smanjenje trgovine falsifikatima i zloupotrebu autorskih prava.

12. SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA (WTO) • Ipak, najznačajnijim rezultatom pregovora Urugvajske runde smatra se postignut dogovor o osnivanju Svetske trgovinske organizacije (WTO). • WTO je nasledila sve postignute sporazume GATT-a. • Za razliku od GATT, WTO: • je organizacija, a ne sporazum, • predviđa sankcije za neizvršenje obaveza, • ima šire nadležnosti (nadgledanje nacionalnih spoljnotrgovinskih politika, rešavanje trgovinskih sporova...). • Pod okriljem STO, 2001. godine u Dohi (Katar) započeta je nova runda trgovinskih pregovora.

13. SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA (WTO) • Organizacija WTO: • Vrhovni organ WTO je Ministarska konferencija (bar jednom u dve godine) • Svakodnevnim radom rukovodi Generalni savet • Podređeni Savetu su tri Komiteta za trgovinu (robom, uslugama i intelektualnom svojinom) • Sekretarijat na čelu sa Generalnim direktorom. • Odlučivanje: princip “jedna članica – jedan glas”. • Sedište WTO je u Ženevi.