Funkcije F.V. u XX veku

1. Funkcije F.V. u XX veku Doc.drNedzadOsmankac

2. Predavanje V • Sport u svetu • Formiranje Međunarodnih sportskih • organizacija • Moderni sport • Masovni sport • Vrhunski sport • Olimpijskisport • Regionalnisport

3. Predavanje V • Sport u svetu • U perioduposle I svetskog rata, nemačkavlada je ponovoorganizovala program • vežbanjasaciljem da se povrati moral ifizičkaspremnostnjeneomladine. Na • krajusvakeškolskegodine se polagaoispitizfizičkespremnosti. Nakonzavršenog • školovanja, bili su obavezni da pohađaju šestomesečni rok, tzv. vežbe „Hitlerovske • omladine“. Nakon toga sumogli da izaberu sport kojimće se baviti. • Da bi se podstaklinavežbanjeljudisvihuzrasnihkategorija, dodeljivana je • sportskaznačkaNemačkogRajha. Značka se dobijalaako bi takmičariispunilinorme • u pet sportskihdisciplina: • Plivanje 300 m slobodnim stilom za 9 s, • Skok u dalj preko 4,75 m, • Trčanje na 100 m ispod 13’25 s, • Snagailiveština – na pr. bacititežinu od 15 kg preko 9 m i • Izdržljivost – pretrčati 10 km za 50 min164. • Zlatnaznačka je dodeljivanakategorijitakmičarastarijoj od 40 godina, srebrna • – kategoriji takmičara od 32–40 godina starosti i bronzana–takmičarima od 18–32 • godinestarosti. U 1938. godini je izdatoprekomilionitristotinehiljada diploma • sportskeznačke. Nemačka je stvorilaneophodneuslove da bi se sprovodilamasovna • vežbanjaisportskatakmičenja. U periodu pre II svetskog rata imala je preko 42000 • igrališta, 10000 gimnastičkihdvoranaipreko 5000 plivačkihbazena. Imala je značajan • uticajnarazvojmasovnihoblikafizičkekulturei u ostalimevropskimzemljama, što • ističeznačajiulogunemačkegimnastike.

4. Predavanje V • U Češkojje sokolstvoveomauspešnofunkcionisalo do II svetskog rata. Posle rata je nastavilo rad, ali je biloukinutonakon sovjetskevojneintervencije1968. godine. Češkaje obnovilasokolstvo 1990. godine u duhumodernogdoba.

5. Predavanje V • Za razliku od Olimpijskih igarakojesuodržane u Parizu 1900. godine, VIII Olimpijskeigre, kojesu se održale1924. godine, takođe u Parizu, imale su punu pažnju Francuza. Posle ovih Igara, napisanoje mnogo knjiga, čija glavna tema je bila sport. Međunarodni uspesi francuskih sportistadoprinose daljem ubrzanom razvoju sporta. U ragbiju su Francuzi pobeđivalireprezentacijeŠkotske, Irske, EngleskeiVelsa. U fudbalusu 1921. godinepobediliEngleze, kojisubiličuveni u ovomsportu. I u Krosu pet nacija, takmičenjuodržanom1922. godine, francuski atletičari odnose pobede. Od 1927. do 1932. godine, u tenisusuzadržalipobedenadAmerikancima u DevisKupu. Razvojsporta je doveodo razdvajanja federacija po granama sporta. Sportski pokret je konačno dobio podrškudržave. Posebno telo u Vladi se bavilo pitanjima sporta. Od. 1940. godine je izgrađenomnogosportskihobjekata. Od 1963. godine, posebandržavnisekretarijatraspolaže • finansijskimsredstvimakoja se usmeravajunarazvojradafederacijeivrhunskihsportista

6. Predavanje V • U Engleskojsupostavljenitemeljimodernogsportadonošenjempravila, nastankom klubova i saveza i utvrđivanjem sistema takmičenja. • Pored postojećihsportskih grana koje su nastale još u staro doba, a u savremenom dobu su dobile samopotvrdukrozdefinisanjesvojihpravila, javljalisu se novisportovi u različitimdržavama. • Moderan razvoj sporta je zahtevao osnivanje međunarodnih saveza Ifederacija.

7. Predavanje V • Strategijarazvojasportanekedržave je bila u direktnojvezisanjenimdruštvenimuređenjem. Tako je u SSSR–u sportski program bio zasnovan na višestepenoj diplomi • „Spreman za rad i odbranu“. Ovaj program je obuhvatao: atletska takmičenja,streljaštvo, bacanje bombe, skijanje, pešačenje, biciklizam, kolektivnesportoveI teorijskunastavu. Njihovcilj je bio da se omasovi sport, odnosno da štovećibrojljudibuderegistrovan u sportskimklubovima, što bi zaposledicuimaloivelikbrojvrhunskih sportista. Najpoznatije takmičenje je bilo „Spartakijada“ koje je u tovremeokupljalosportiste 15 sovjetskih republika165 i to u 24 sporta. Uključilisu se u međunarodna sportska takmičenja da bi pokušali da ostvare nacionalni prestiž i na • poljusporta.

8. Predavanje V • U Kini su bili primenjeni slični metodi sportske obuke. Smatrali su da se sportom • trebabavitizbogzdravlja, radaiodbranedomovine. U Pekingusu 1959. godine • organizovalisportskimitingkoji je bio sličanSpartakijadi, ikoji je okupiopreko • 30000 kineskihtakmičara. Zbogpolitičkesituacije, Kina se uključila u Olimpijski • pokretdostakasno

9. Predavanje V • U Finskojse sport smatraoaktivnošćukojom se mogubavitiljudisvihuzrasnihkategorijau svojeslobodnovreme. Fincisupoznatiposvojimatletičarimakojisuse isticali u trkamanasrednjimidugimstazama. Pored atletike, imalisuistaknutesportisteu automobilizmuiskokovimasaskakaonica. • U Danskojsunastalahazena, koja se smatralapretečomrukometa. Hazenaje bilaprihvaćenakaopogodan sport zažene. Rukomet se u početkuigraonafudbalskimterenima, alisvojupopularnoststičetek u fazikada je počeo da se igra u sali.

10. Predavanje V • U Norveškojsunastalaskijaškatrčanja, tzv. Nordijske discipline skijanja. • U Austrijije nastaloalpskoskijanje, kojeobuhvatavožnjuspusta, slalom iveleslalom. • Kanada je zemlja u kojoj je nastao hokej na ledu, i to na Univerzitetu u Montrealu. • Pravilasudonetajoš 1875. godine. • Stvaranjem međunarodnih sportskih saveza i organizacija dolazi do širenjasporta među svim zemljama sveta.

11. Predavanje V • Prvesportskeorganizacijevišegnivoasu se pojavile u Engleskoj. Fudbalskaasocijacijaje osnovana 1871. godine, a ragbi – 1880. godine. Kasnije se osnivajuorganizacije na kontinentalnim nivoima, da bi se mnogi međunarodni savezi osnovalijoš 1892. godine (veslački, klizački, hokejaški). Primarni cilj međunarodnih savezaje organizacija takmičenja na svetskom nivou kao i koordinisanje među nacionalnimsavezimaistesportskegrane. Do I svetskog rata suorganizovanaEvropskaprvenstva u umetničkomibrzomklizanju, kaoiveslanju. Svetskaprvenstva u umetničkomI brzom klizanju, kao i u streljaštvu su takođe održana pre I svetskog rata

12. Predavanje V • Masovni sport: • - Skolski sport • - Univerzitetski sport

13. Predavanje V • Vrhunski sport

14. Predavanje V • Olimpijski sport

15. Predavanje V • U obnoviOlimpijskihigaraznačajnuulogu je imaofrancuski baron Pjerde Kuberten(1863–1937), pedagog, diplomata, pisacpedagoškihiistorijskihrasprava • Još na I međunarodnom kongresu za fizičko vaspitanje, koji je održan 1889.godineu Parizu, istakao se kaoorganizatorirukovodilacKongresa. • Na Kongresuje stekaoboljiuvid u razvojfizičkogvaspitanjaisporta. Na proslavipetogodišnjice • osnivanjaSavezafrancuskihdruštavazaatletski sport, koja je održana 1892. godineu Parizu, Kuberten je kaogeneralnisekretaroveorganizacijeizneopredlog o potrebiinternacionalizacijesporta, organizacijomzajedničkihtakmičenjazaviše grana sporta

16. Predavanje V • i to pod nazivom Olimpijske igre. Predlog je bio • prihvaćen, i određena je tročlana komisija u sastavu • – prof. W. M. SlounsaPrinstonuniverzitetaiz SAD, • M. C. Herbert – predsednik Amaterskog atletskog • udruženja u Engleskoj i sam Pjer de Kuberten, koja • je imalaobavezu da obrazložiopravdanostovakvog • predloga. Na sledećojsedniciSavezafrancuskih • društava za atletski sport, koja je održana 1893. • godine, predlog Komisije je prihvaćen i doneta je • odluka da se naredne godine sazove Međunarodni • kongresnakome bi se donelaodluka o obnavljanju • Olimpijskihigara.

17. Predavanje V • Na Međunarodnom sportskom kongresu, kojije održan od 16. do 23. juna 1894. godine u Parizu, uprostorijama Univerziteta Sorbona, prisustvovalo je oko 2000 zainteresovanih, međukojimaje bilo 79 delegata, službenihpredstavnikaiz 12 državaEvropeiAmerike, dok je Australija u pisanoj formi dala svoju saglasnost. • NakonvišednevnogzasedanjaKongresje jednoglasnodoneozaključak o obnavljanjuOlimpijskihigara. Formiran je • Međunarodniolimpijskikomitet (MOK) – Comite International • Olympique (CIO), od 16 članova. Zapredsednika je izabranGrkDimitriosVikelas, a zasekretara, Pjerde Kuberten. Odlučeno je da se prveOlimpijskeigreodrže 1896. godine u Atini (sl. • 54), zemljikoja je kolevkaantičkihOlimpijskihigara, a ubuduće da se održavajusvaki put u drugoj državi.

18. Predavanje V • ModerneOlimpijskeigresuzasnovanenasledećimprincipima: • Zadržan je antičkičetvorogodišnjiritamodržavanjaIgara, • Pravoučestvovanjaimajusamoamateri Na Igre moraju biti pozivane sve nacije, • Da sadržaj Igara bude moderan sport i • Da se proglašenjepobednikaodvijauzsviranjenacionalne • himne. • Na Kongresu je donetaodluka da program Igaračinesledeći • sportovi: • Atletskisportovi (trčanje, skokovi, bacanjediskaidizanjetereta), • Sportovinavodi (plivanje, veslanjeijedrenje), • Ostalisportovi (konjički sport, mačevanje, rvanje, boks, • gimnastika, biciklizamistreljaštvo) i • Takmičenje u modernom petoboj

19. Predavanje V • DimitriosVikelas, Grčka, 1894–1896. • Baron Pjer de Kuberten, Francuska, 1896–1925. • Grof Henri de Baile–Latou, Belgija, 1925–1942. • ZigfridEdstrum, Švedska, 1946–1952. • SerEjvoriBrendidž, SAD, 1952–1972. • Lord MajklMorisKilanin, Irska, 1972–1980. • Huan Antonio Samaran, Španija, 1980–2001. • ŽakRog, Belgija, 2001–

20. Predavanje V • Misija i uloga MOK–a je da: • Obezbeđuje redovno održavanje Olimpijskih igara, • Podstičesaradnju, organizacijuirazvojsportaisportskihtakmičenja, • Obezbeđuje unapređenje mera čiji je cilj jačanje jedinstva Olimpijskog pokreta, • Učestvuje u aktivnostimanaširenjumira, angažuje se u zaštitipravačlanovaOlimpijskogpokreta,

21. Predavanje V -Podstiče jačanje uloge žena u sportu i to zz na svim nivoima i u svim strukturama, -Podržava i podstiče unapređenje sportske etike, -Predvodiborbuprotivdopinga

22. Predavanje V Hvalanapaznji