Na jveća naučna otkrića u 20.veku

1. Najveća naučna otkrića u 20.veku

2. Postoje četiri najveća naučna otkrića u 20. veka: -Ajnštanova relativnost -Hajzenova kvantna mehanika -Krik/Votsonov DNK -Lorencova teorija haosa.

3. Ajnštanova relativnost Ajnštajn je radio na razvoju teorije gravitacije. Najbitnija stvar koju je uspela da odredi Ajnštajnova teorije gravitacije, a Njutnova teorija nije mogla, bila je tačna jednačina za putanje kojima planete putuju oko Sunca. Krajnji rezultat bio je približno isti kao kod Njutna ali ipak je postojala mala razlika. Ajnštajn je, kao i Njutn, našao da su putanje planeta elipse, ali utvrdio je da te elipse nisu stacionarne nego polako rotiraju u prostoru. Ova rotacija orbita je toliko mala da se za većinu planeta jedva može detektovati. Prema ovoj teoriji orbite planeta su ustvari slične rozetama. Kako je brzina ove rotacije mnogo mala, treba puno vremena da rozeta bude potpuna, pa se iz tih razloga uzima da su orbite planeta eliptične.

4. Razlika u vrednostima koje ove dve teorije daju je vrlo mala, pa bez obzira na to što je  osnovi Njutnova teorija ne daje potpuno tačne rezultate, nju je moguće koristiti onda kada nije neophodna neka ogromna preciznost izračunavanja. Iznos rotacije treba da  bude najveći za planete sa najvećom orbitalnom brzinom. Ali takođe je bilo potrebno da se koristi planeta čija je orbita što je moguće više eliptična, jer neke od orbita planeta, su toliko bliske kružnim da je teško reći da li rotiraju ili ne.

5. Lorencova teorija haosa. Haos je jedna od najstarijih zamisli čovečanstva, koja je tokom vremena primala mnoga značenja: od antičke Grčke, Vavilona i Judaizma, gde se koristila za opisivanje početnog, neuređenog stanja materije pre stvaranja kosmosa, do neformalnog govora u kojem i danas označava nepredvidivo stanje stvari. Razemevanjesveta je uzdrmanopočetkom20.vekakada je otkrićekvantnemehanikepoprvi put pokazaloda se najmanječestice ne ponašajupobilokojem do tadapoznatomzakonu, većdasupotrebninovizakonizanjihovoopisivanjebazirano na verovatnoći ali se za ostale sisteme i dalje verovalo da su predvidivi. Vreme je determinističkisistemi bile supoznatesvejednačinekojegaregulišu, odkretanjaoblaka do promenetoplote.