Mani ČNO - DEPRESIVNA PSIHOZA-bipolarni afektivni poremećaj

1. ManiČNO - DEPRESIVNA PSIHOZA-bipolarni afektivni poremećaj

2. Krepelin, krajem XIX v. daje naziv psihičkom poremećaju manično - depresivna psihoza. • Objašnjava ga kao posledicu poremećaja umozgu i ističe sledeće karateristike: • euforično ili depresivno raspoloženje koje je patološki izmenjeno • periodično javljanje depresivnih i maničnih faza povoljna prognoza bolesti

3. Postoje dve oblika manič.-depres. psihoze • unipolarna depresija (prisustvo samo depresivnih epizoda) • bipolarna depresija (prisustvo maničnih i depresivnih ili samo maničnih epizoda)

4. EPIDEMIOLOGIJA • U svetu je obolelo 4% ljudi. • Rasprostranjenost se kreće od 0,4% – 2,5% u opštoj populaciji. • Incidenca je 0,2%-0,8%, a prevalenca 0,5%-1,2% na 1000 stanovnika. • Najčešče su unipolarne depresije -66%, bipolarne - 30%, unipolarne manije 4%. • Unipolarne depres.su češće kod žena, a bipolarne podjednako raspoređene po polu.

5. Za unipolarnu depresiju faktori rizika su: • ženski pol • starost od 35-45 • genetika • opsesivna, introvertna premorbidna ličnost • postpartalni period • stresogeni životni događaji

6. Za bipolarnu depresiju faktori rizika su: starost 20-30 godina adolescencija genetika

7. Biološke teorije • Ističu kao značajne u nastanku bipolarnog afektivnog poremećaja- • Genetiku • Poremećaj CNS-mozga posebno delova koji regulišu nagonski i afektivni život, mentalne aktivnosti i endokrine funkcije. • Novija istraživanja ističu povezanost sa hipoaktivnošću štitne žlezde.

8. Genetska istraživanja: • Kod bipolarnih depresivnih psihoza rizik za oboljevanje čl.porodice je veći. • Deca oboljevaju od bipolar. afekt. poremeć. u preko 40% slučajeva ukoliko su oba roditelja bolesna. • Oboljevanje je 10 puta veće ukoliko postoji genetika u odnosu na opštu populaciju. • Monozigotni blizanci oboljevaju u 80%od bipolarne depres. i 50% od unipolarne.

9. Ističe se značaj genetskih markera, i to markera povezanosti i markera vulnerabilnosti • Markeri povezanosti- neke osobine se prenose zajedno sa manično depres.psih. na pr. genotip krvne grupe ABO, znatno češća O krvna grupa od drugih... • Markeri vulnerabilnosti – snižena osetljivost postsinaptičkih alfa2 receptora, preosetljivost betaadrenergičkih receptora.

10. Neurobiohemijska istraživanja: • Depresija je povezana sa manjkom noradrenalina, a manija sa viškom • Depresija je povezana sa manjkom serotonina • Krečmer – biotipologija – pikničko-ciklotimna telesna građa - niži rast, kratak, debeo vrat, široko lice, kratke ruke i noge, uska ramena, veliki trbuh, sklonost gojaznosti, ćelavost.

11. Krečmer opisuje i ličnost pikničkog tipa: • prijatne naravi, druželjubiv, srdačan • hedonista, veseo, živahan • miran, tih, blag

12. PSIHOLOŠKE TEORIJE • Ističu kao značajne sledeće karakteristike važne u nastanku bipolar. afekt. poremećaja: • vulnerabilnost – preosetljivost u određenim situacijama • u periodu razvoja ličnosti nastaje dispozicija za patološke afektivne reakcije • postoji povezanost između strukture ličnosti, situacije i kliničke slike

13. Frojd i Abraham ističu sledeće osobine ličnosti koje utiču na razvoj bolesti: • Simbioza i ambivalencija prema značajnim osobama. • Zastoj (fiksacija) u oralnoj fazi psihosex.razvoja uslovljena doživljajem uskraćenosti majčine ljubavi i strahom od gubitka. Mehanizam odbrane od gubitka objekta je – regresija na oralni stadijum. Agresija usmerena na voljeni objekat se okreće ka sebi i konvertuje u depresiju.

14. Ego se brani od Super Ega samooptuživanjem, krivicom, autodestrukcijom. • Manija nastaje mehanizmom poricanjadepresije kao primarnog afektivnog stanja osobe.

15. Novije psihološke teorije objašnjavaju nastanak depresivne epizode kao • Bilbring - reakciju Ega na neuspele pokušaje da se dostignu previsoko postavljeni ciljevi. Na ovaj način pogođen je narcizam osobe, što dovodi do niskog samopoštovanja.

16. Beck - Negativna kognitivna shema- samopotcenjivanje, beznadežnost (odnosi na budućnost) bezvrednost (svet). • Bihejvioristi (Seligman, Costelo...) – nepostojanje pozitivnog potkrepljivanja, naučena bespomoćnost.

17. Tellenbah – govori o premorbidnoj ličnosti nazivajući je “typus melancholicus” • Karakteriše ga - • inkludencija – pedantnost, savesnost, tačnost, izraženo osećanje dužnosti, požrtvovanost. • remanencija - visoko postavljeni radno-profesionalni i etički ciljevi.

18. Teorija o životnim događajima kao precipitirajućim za depresiju. • Paykel – istraživanje pokazalo da je kod depresivnih pac.bilo 3 puta više životnih događaja u odnosu na kontrolnu grupu. Izdvojila su se 8 najčešća životna događaja – smrt čl.porodice, ozbiljna bolest čl.porodice, bolest pac., razvod... • Gubitak je značajan za razvoj depresije, ali i supstituti – zamene za gubitak i efikasnost i trajnost zamena.

19. SOCIOKULTURNE TEORIJE • Sve veći porast depresija u savremenom svetu objašnjava se sociokulturnim (demografskim) promenama, a navode se: • raspad višegeneracijskih porodica • potrošačko, takmičarsko društvo • kao posledica takvog društva - suparništvo, otuđenost • migracije, urbanizacija • promena sistema vrednosti • starenje stanovništva

20. Depresija se češće javlja u sredinama u kojima ljudi imaju razvijeno osećanje zajedništva, odgovornosti, krivice – “kulturna krivica” – kod Jevreja i društvima sa budističkom tradicijom.

21. KLINIČKA SLIKA • U razvijenoj kliničkoj slici dominiraju: • Depresivno raspoloženje: • tuga, očaj • anksioznost • zabrinutost • bespomoćnost • griža savesti, krivica • anhedonija • osećanje bezosećajnosti • izlaz iz situacije – samoubistvo.

22. Gubitak životne energije: • psihomotorna inhibicija • usporeni misaoni tok • inhibicija voljnih funkcija • umor, malaksalost • kardiovaskularne, gastrointestilne smetnje • poremećaj sna...

23. Depresivne sumanute misli: • Pac.misli da je veliki zločinac, kriv je za rat, poplavu, zemljotres, sitnu laž ili krađu u detinjstvu, da zaslužuje najtežu kaznu, smrt, neizlečivo je bolestan, umreće od gladi, nema oči ili glavu...

24. Maničnu fazu bipolarnog afektivnog poremećaja, karakteristiše: • euforično raspoloženje – stalni osmeh, veselost bez povoda, sklonost šalama, napadno oblačenje, šminkanje, neprestano traženje osoba za razgovor. • razdražljivo raspoloženje – bes, agresija, sarkazam. • porast životne energije i nivoa aktivnosti.

25. Hiperaktivnost - rasipništvo, pozajmljivanje, duga telefoniranja, izlaganje opasnostima, ne osećaju umor, nemaju potrebu za snom. • Manična pomama – napetost, nemir, nerazumljiv govor, poremećaj svesti. • Povećan apetit, uzimanje velikih količina alkohola, promiskuitet, hvalisavost, ideje svemoći. • Ubrzani misaoni tok, logoreja do nepovezanog govora.

26. MKB X – Bipolarni afektivni poremećaj • BAP sadašnja epizoda hipomanična • BAP sadašnja epizoda manična bez psihotičnih simptoma • BAP manična sa psihotičnim simptomima • BAP sadašnja epizoda blaga ili umereno jaka depresija • BAP teška depresija bez psihotičnih simptoma • BAP teška depresija sa psihotičnim simptomima • BAP sadašnja epizoda mešovita

27. Faze - depresivne traju od 4-6 meseci i do 1 godine, manične od 2 nedelje do 3-5 meseci. • Oko 15% obolelih od afektivnog bipolarnog poremećaja izvrši suicid.

28. LEČENJE • Faramakoterapija – antidepresivi, neuroleptici, psihostabilizatori, sedativi... • Psihoterapija, posebno grupna – smanjuje osećanje usamljenosti, povećava samopoštovanje, doživljaj pripadnosti, razumevanja, prihvatanja. • Muzikoterapija, psihodrama • Socioterapija – rekreativna, okupaciona,

29. “Jedina razlika između mene i njih je što LUDACI NE ZNAJU DA SU LUDI, A JA ZNAM DA SAM LUD” Salvador Dali