Komunikacija nastavnik - učenik

1. Komunikacija nastavnik - učenik Biljana Radović

2. Ponašanje i problem Učenik je ljut i razočaran Učenik ima problem Prihvatljivo ponašanje Područje bez problema (učenik može imati problem) Efikasno učenje i nastava Neprihvatljivo ponašanje (učenik ne mora imati problem, nastavnik ima problem) Učenik šara po klupi Nastavnik ima problem

3. Ko ima problem? Situacije u kojima učenik ima problem prepoznatljive su po tome što sadrže snažan emocionalni doživljaj kod učenika.

4. Lociranje problema Da bi nastavnik adekvatno reagovao, važno je da precizno locira poblem, jer se primeren način reagovanja razlikuje. Pitanja za proveru: • Kakav je STVARAN efekat učeničkog ponašanja na mene? • Da li mi učeničko ponašanje smeta zato što sam oštećen-a ili povređen-a... • ...Ili mi učeničko ponašanje smeta zato što želim da se učenik drugačije oseća i ponaša? • Ako NASTAVNIK ima problem – jezik prihvatanja zvuči lažno. Moguće je: • promeniti ponašanje učenika • promeniti okruženje • promeniti sebe • Ako UČENIK ima problem: • Koristi se jezik prihvatanja • – nastavnik je SAVETNIK.

5. Komunikacija u situaciji: Učenik ima problem

6. Pogrešno razumevanje poruke

7. Ispravno razumevanje poruke • X

8. Učenik ima problem NAJČEŠĆE MANIFESTACIJE: • Odsustvovanje iz škole • Odsutnost na času • Usamljenost • Svadljivost, vređenje, ruganje • Bes, afektivna ponašanja • Iznenadni, nepredvidivi postupci UOBIČAJENO REAGOVANjE: Zahtev da se učenik ponaša kao da nema problem kroz: • Ignorisanjeproblema • “Ostavi problem kod kuće“ • Kažnjavanje • Premeštanje • Upućivanje direktoru, psihologu, pedagogu EFIKASNO REAGOVANJE JEZIK PRIHVATANJA: • Pasivno slušanje (ćutanje) – nastavnik pokazuje svoje prisustvo i spremnost da uvaži • Potvrđivanje– nastavnik pokazujeprihvatanje problema • Ohrabrivanje da se razgovara o problemu– otvaranje vrata komunikacije • Aktivno slušanje – razumevanje problema

9. Aktivno slušanje - preduslovi Šta je potrebno za aktivno slušanje: • Poverenje u učenikovu sposobnost da reši svoj problem, • iskreno prihvatanje osećanja koja učenik izražava, • razumevanje da su osećanja često prolazna, • želja da se pomogne i vreme za to, • empatija, ali čuvanje odvojenog identiteta, • svest o tome da su učenici retko sposobni da sami započnu razgovor o problemu, kao i da definišu i razjasne problem, • privatnost, poverljivost.

10. Aktivno slušanje – korisne notice Probaj: • Fokusiraj se na sagovornika; • Pokaži razumevanje; • Povratno dejstvo osećanja i reči (pitaj za osećanja, parafraziraj); • Budi precizan-na; • Poštuj bespomoćnost i beznadežnost; • Dozvoli ćutanje; • Prati nevrbalnu komunikaciju; Izbegavaj: • Ne pričaj o sebi; • Ne razmišljaj šta ćeš dalje reći; • Ne savetuj; • Ne dijagnostikuj; • Ne nagovaraj; • Ne ubeđuj; • Ne kritikuj; • Ne ohrabruj; • Ne pravi se da razumeš ako ne razumeš; • Ne menjaj temu;

11. Komunikacija u situaciji: Nastavnik ima problem

12. Najčešće situacije Najčešća ponašanja učenika koja postaju nastavnikov problem: • ometa nastavu pričom, došaptavanjem, “upadanjem u reč“ i sl. • ne prati tok, ne piše, ne radi zadatke, • bavi se nekim drugim poslom, uči drugi predmet, crta, čita štampu ispod klupe i sl. • prepisuje na pismenoj proveri znanja, • oštećuje školsku imovinu, piše po klupi i sl. Najčešće reagovanje: • Nuđenje gotovih rešenja (“Ćuti...“, “Treba da...“) • Omalovažavajuće poruke (“Ti stalno pričaš“, “Ti si najveći problem u odeljenju“...) • Indirektne poruke (“Ako je advokat završio možemo da nastavimo sa radom“...")

13. Prihvatljivo i neprihvatljivo ponašanje učenika Prihvatljivo ponašanje Prihvatljivo ponašanje učenika Lažno prihvatanje Linija prihvatanja Neprihvatljivo ponašanje učenika Neprihvatljivo ponašanje Lažno prihvatanje nastaje kada nastavnik želi da oda utisak prihvatanja, ali autentično ne prihvata ponašanje učenika. Isto ponašanje može u jednoj situaciji biti prihvatljivo za nastavnika, a u drugoj neprihvatljivo. (npr. usled nervoze i sl.)

14. TI i JA poruke X

15. Ja poruke - model Maršala Rozenberga: Elementi poruke: • objektivan, nevrednujući opis ponašanja druge osobe koje je izazvalo našu reakciju; • osećanja/reakcije koje smo doživeli usled ponašanja druge osobe (ovde je prostor da “ispraznite“ svoja osećanja); • stvarne potrebe, postupak koji vodi željenom ishodu; Ti poruka: Ti si bezobrazan, stalno mi ometaš čas. Ne mogu da radim zbog tebe. Ja poruka: • Kada pričaš i ustaješ dok predajem... • ...to me ometa, ne mogu da radim. Pomislim da me ne poštuješ i da me namerno hoćeš da iznerviraš. Poželim da te prozovem i dam jedinicu... • ... a ono što zapravo hoću je da uvažiš moj trud i omogućiš mi da mirno radim svoj posao.

16. Ja poruke:Primeri situacija za vežbu • Učenik snima mobilnim telefonom na času; • Grupa učenika ulazi na čas nakon što si već započeo-la predavanje. • Učenik jede na času. Zamolio-la si ga da prestane, ali on odbija. • Učenici su proveli odmor u učionici. Kada si došao-la na čas, vidiš nered koji su napravili. • Učenik te prekida dok predaješ, komentarima koji su ti neprihvatljivi; • Grupa učenika ne donosi udžbenik na čas; • Učenik čita novine ispod klupe.