270 likes | 439 Views
Prenos iskustva sa studijske posete "Jačanje preduzetništva i razvoj MSP“, Brisel, 15. - 19. jun 2009. g. Vera Veljanovski. Program „Ljudi za ljude“ „People to People Programme“ (P2P).
E N D
Prenos iskustva sa studijske posete "Jačanje preduzetništva i razvoj MSP“, Brisel, 15. - 19. jun 2009. g. Vera Veljanovski
Program „Ljudi za ljude“ „People to People Programme“(P2P) • Program Novi dijalog civilnog društva- Ljudi za ljude - P2P je pokrenula Evropska komisija 2008. g. u • Namenjen je zemljama kandidatima/potencijalnim kandidatima • Program se odnosi na grupne posete • Programom upravlja Generalni direktorat za proširenje (DG Enlargement) u okviru TAIEKS instrumenta • http://taiex.ec.europa.eu/P2P-Programme
Cilj programa „Ljudi za ljude“ - P2P • Jačanje uloga organizacija civilnog društva za učešće u demokratiji, podsticanje aktivnog civilnog društva na regionalnom, nacionalnom i evropskom nivou • Program nudi predstavnicima civilnog društva iz ciljanih zemalja mogućnost posete institucijama EU, nevladinim organizacijama, nacionalnim i međunarodnim organizacijama u cilju upoznavanja sa politikama EU, programima, inicijativama, • omogućava razmenu znanja i iskustava i dobrih praksi sa ljudima iz regiona, evropskim institucijama i drugim evropskim ili nacionalnim organizacijama, podsticanje mreža i izgradnju partnerstava
Osnovne institucije EU Organi EU • Evropska komisija(European Commission) • Evropski parlament(European Parlament) • Savet Evropske Unije (Council of the EU) Savetodavna tela EU • Evropski Ekonomski i Socijalni Komitet • Komitet regiona
Evropska komisija • Evropska komisija(EK) je najvažnija izvršna institucija EU i glavni predlagač pravnih akata • EK pokreće inicijative, priprema odluke za Savet EU i nakon usvajanja ih sprovodi, nadzire primenu odluka i drugih propisa na teritoriji članica EU • glavni pokretač evropskih integracija • bezbeđuje ostvarivanje interesa EU • EK predstavlja EU prema trećim državama • Sedište Evropske komisije je u Briselu • http://ec.europa.eu/
Evropska komisija • Komisiju čini po jedan predstavnik svake članice EU, 27 članova-komesara koji se biraju na period od 5 godina • Predsednika Komisije imenuju vlade država članica nakon konsultacija sa Evropskim parlamentom • Oblasti nadležnosti komesara su: saobraćaj i energetika; konkurencija; poljoprivreda, seoski razvoj i vodoprivreda; privredai informatičko društvo; unutrašnje tržište, poreska politika i carinska unija; istraživanje; ekonomska i monetarna pitanja; razvoj i humanitarna pomoć; proširenje; spoljni poslovi; trgovina; zaštita zdravlja i potrošača; regionalna politika; obrazovanje i kultura; budžet; pravosuđe i unutrašnji poslovi; zapošljavanje i socijalna pitanja
Evropski parlament • Evropski parlament (EP) je najviše zakonodavno telo unutar EU • EP predstavlja građane EU koji se biraju demokratskim izborima, svakih 5 g. od 1979. g. • Prema rezultatima izbora 2004. g. EP čini 785 poslanika koje biraju direktno građani zemalja članica EU (nedavno su održani izbori u 2009. g.) • Izbori za EP održavaju se u svakoj državi članici posebno, nezavisno (ponekad istovremeno) od nacionalnih ili lokalnih izbora • Broj poslanika svake zemlje se utvrđuje prema veličini, BDP i ekonomskoj snazi • Poslanici predstavljaju građane Unije, i svoje političke partije, i nisu grupisani po nacionalnoj, već po političkoj/stranačkoj pripadnosti
Podela poslanika na stranačke blokove • Evropska narodna stranka - Evropski demokrati (EPP-ED) • Poslanička grupa Partije evropskih socijalista (PES) • Alijansa liberala i demokrata za Evropu (ALDE) • Evropski zeleni-Evropska slobodna alijansa (Greens-EFA) • Evropska ujedinjena levica- Nordijska slobodna levica (GUE-NGL) • Nezavisnost i demokratija (IND/DEM) • Identitet, tradicija, suverenitet (ITS)
Evropski parlament • Od 1970. g. EP zajedno sa Savetom Evropske unije ima kontrolu nadbudžetom EU i usvaja budžet • Parlament vrši demokratski nadzor nad EK, uključujući i pravo veta nad postavljenjem Predsednika i celokupnog sastava Komisije i pravo izglasavanja nepoverenja Komisiji • Osnovna uloga Parlamenta je politička kontrola nad svim drugim institucijama EU • Sedište Parlamenta je u Strazburu (Francuska) gde se održavaju redovne mesečne plenarne, glasačke, četvorodnevne sednice, propisano protokolom u Amsterdamskom ugovoru(pripremne zakonodavne radnje, sednice odbora, i dodatne plenarne sednice se održavaju u Briselu) • Sedište Sekretarijata EP koji upošljava najveći deo osoblja je u Luksemburgu • http://www.europarl.europa.eu/
Savet Evropske unije • organ EU koji ima zakonodavnu i izvršnu nadležnost(raniji naziv: Savet ministara) • Čine ga 27 ministra država članica koji imaju mandat da preuzimaju obaveze u ime svojih država (po jedan ministar iz svake države-članice, u zavisnosti od oblasti na dnevnom redu zasedanja Saveta, tako da je sastav promenjiv) • Postoji 9 formacija Saveta ministara • Funkciju predsedavajućeg Saveta naizmenično vrše države članice, koji se rotiraju na svakih 6 meseci (I-VI 2009. g. predsedava Češka R., a od VII-XII 2009. g. Švedska) • Sastanci Saveta održavaju se redovno jednom mesečno, a po potrebi organizuju se i vanredna zasedanja, kao i nezvanični sastanci na kojima se ne donose odluke. Odluke se donose jednoglasno ili kvalifikovanom većinom (glas države je određen u odnosu na broj stanovnika) • http://www.consilium.europa.eu/
Proces proširenja EU Proširenje Evropske unije - proces prijema u članstvo novih država • 1957. g. – Zemlje osnivači: Belgija, Nemačka, Francuska, Italija, Luksemburg, Norveška • 1973. g. – Danska, Irska, Velika Britanija • 1981. g. - Grčka • 1986. g. – Španija, Portugalija • 1995. g. - Austrija, Finska, Švedska • 2004. g. – Češka, Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Mađarska, Malta, Poljska, Slovenija, Slovačka • 2007. g. – Bugarska, Rumunija • Danas EU: 27 država članica sa populacijom od oko 500.000.000 ljudi
Komitet regiona Evropske unije • savetodavno telo i najmlađa institucija EU, osnovana Ugovorom iz Mastrihta 1992. g. • Usklađivanje procesa odlučivanja u EU sa interesima evropskih regiona, građana EU • Sedište u Briselu.Sastoji od predstavnika regionalnih i lokalnih vlasti država članica EU i ima 344 članova koji se sastaju na plenarnim sesijama u Briselu 5 puta godišnje Pojedine zemlje imaju kvotu od 5 do 24 člana, u zavisnosti od veličine • Članovi Komiteta se biraju od strane svojih nacionalnih Vlada i postavljeni su od strane Saveta Evropske unije na period od 4 g., i mogu biti ponovo izabrani • Predsednik Komiteta regiona se bira na period od 2 g. iz redova članova KR • Evropska komisija i Savet ministara konsultuji Komitet regiona o temama od neposredne važnosti za lokalne i regionalne vlasti koja se tiču ekonomske i socijalne kohezije, iz oblasti regionalne politike, životne sredine, kulture, obrazovanja, transporta, transevropske saobraćajne mreže
Komisije Komiteta Regiona • Komisija za teritorijalnu kohezijsku (COTER) • Komisija za ekonomsku i socijalnu politiku (ECOS) • Komisija za održivi razvoj (DEVE) • Komisija za kulturu, obrazovanje i istraživanje (EDUC) • Komisija za ustavne poslove, evropsko upravljanje i područje slobode, bezbednosti i pravde (CONST) • Komisija spoljnihposlova (RELEX) • Komitet-Odbor za administrativne i finansijske poslove (CAFA) • Političke grupe KR: • Evropska narodna stranka (EPP) • Partija evropskih socijalista (PES) • Alijansa liberala i demokrata za Evropu (ALDE) • Unija za Evropu nacija–Evropska alijansa(UEN–EA) (Committeee of the Regions) http://www.cor.europa.eu/
Evropski Ekonomski i Socijalni Komitet (EESK) • osnovan je Rimskim Ugovorom 1957. g. kao savetodavno telo koje predstavlja interese različitih interesnih grupa koje zajedno čine organizovano civilno društvo EU, 3 grupe: (1) grupa poslodavaca, (2) grupa radnikai (3) grupa predstavlja širok spektar interesa i interesnih grupa • EESK predstavlja poglede ovih interesnih grupa i brani njihove interese oko politika sa Evropskom Komisijom, Savetom i Evropskim parlamentom • most između EU i njenih građana, promoviše demokratski orijentisano društvo u EU • integralni deo u procesu odlučivanja EU i mora biti konsultovan pre donošenja odluka koje se tiču ekonomske i socijalne politike. • (European Economic and Social Committee) http://eesc.europa.eu/
Glavne ulogeEESK • Savetuje Evropski Savet, Komisiju i Evropski parlament na njihov zahtev ili na sopstvenu inicijativu • Podstiče civilno društvo na veće učešće u političkom odlučivanju u EU. • Podržava ulogu civilnog društva u zemljama koje nisu članice EU • EESK ima trenutno ima 344 članova iz 27 zemalja. Članovi EESK su delegirani od strane vlada zemalja članica EU i od njih se očekuje da u svom radu budu politički nezavisni • Mandat članova traje 4 g. sa mogućnošću ponovnog izbora. Predsednik 2008.-2010. je g. Mario Sepi (grupa 2 – radnici) • U radu EESK značajnu ulogu imaju potkomiteti koji se osnivaju po potrebi, kao i studijske grupe
Sekcije EESK • Poljoprivreda, ruralni razvoj i prirodna sredina • Ekonomska i monetarna unija i ekonomska i socijalna kohezija • Zapošljavanje, socijalna pitanje i državljanstvo • Spoljni poslovi • Jedinstveno tržište, proizvodnja i potrošnja • Transport, energetika, infrastruktura, informatičko društvo
Eurochambers • Eurochambers Mreža: 45 Nacionalnih privrednih organizacija, 1.706 Privrednih komora, 19.860.565 preduzeća 120.000.000 radnika • Prioritet-Misija: Zastupanje servisa i unapređenje Evropskih Privrednih komora Ciljevi • Jačanje dobrog glasa i položaja Evropskih Privrednih komora kao značajnih, uvaženih i vrednosnih institucija • Razvoj učešća Privrednih komora u projekte značajne za preduzeća i preduzetništvo • Rad u vidu mreže pružanjem usluga članovima; Razvoj mreža usluga za preduzetnike i jačanje mreže
Projekti • Projekat “Partneri za promociju investicija Partners 2.“ namenjen zemljama zapadnog Balkana: Albanija, BiH, Hrvatska, Makedonija, Srbija • Primer dobre prakse: Eurochambers projekat Partners 2 "Mreža centara za razvoj i upravljanje projektima“ • 2. deo projekta: Istraživanje „Investment index 2009“, u saradnji sa OECD. Izveštaj će biti publikovan u saradnji PK i predstavnika lokalnih preduzeća (PKS: izrada u toku) • Projekat CASE „Chamber toward Acquies support and business ethics“ namenjen zemljama: Bugarska, Rumunija, Hrvatska, Turska, Makdonija
Konferencija na viskom novou“Evropska povelja za mala preduzeća na zapadnom Balkanu” • 17. i 18 jun 2009. g. • Konferenciju je otvorio g-din John Farnell, Direktor, GD za preduzetništvo • g-din Günter Verheugen, Potpredsednik Evropske komisije je predstavio Ulogu politike za mala i srednja preduzeća uEvropskoj privredi Učesnici koferencije: predstavnici nacionalne javne vlasti, preduzetnici i njihove poslovne organizacije, i organizacije zainteresovane za razvoj zapadnog Balkana
Konferencija Na konferenciji su predstavljeni: • aktuelni događaji u poslovnom okruženju u regionu zapadnog Balkana, nove politike MSP i politike na nivou EU • rezultati procene procesa na sprovođenju Povelje na zapadnom Balkanu “Izveštaj o napretku u implementaciji Evropske povelje za mala preduzeća na zapadnom Balkanu” (Povelja) pripremili su: • Evropska komisija • Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) • Evropska Trening Fundacija • Evropska banka za obnovu i razvoj • Nacionalni koordinatori
Okrugli sto – diskusija Ministri, odnosno pomoćnici ministara predstavili su iskustva privreda zapadnog Balkana osprovođenju Evropske povelje za mala preduzeća s pogledom na budućnost i dostignuća i važnost Povelje: • Crne Gore • Hrvatske • Kosova (UNSCR 1244) • BiH, Makedonije (BJRM) • Albanije • Srbije
„Zakon o malim preduzećima“ The Small Business Act • SBA predstavlja nastavak postignuća Komisije i država članica u domenu politike i stvara novi okvir politike koji integriše postojeće instrumente politike za preduzeća i nadovezuje se posebno na Evropsku povelju za mala preduzeća i modernu MSP politiku • Primena na nivou EU • Evropski savet je 2008. g. podržao inicijativu za jačanjem održivog rasta i konkurentnosti MSP pod nazivom „Zakon o malim preduzećima“ • („The Small Business Act“ – SBA)
Napredak u sprovođenju Evropske povelje za mala preduzeća na zapadnom Balkanu Izveštaj 2009: konačni rezultatiIndeks politike razvoja za mala i srednja preduzeća 2009. g , Paket od 10 principa • Obrazovanje i obuka za preduzetništvo • Jeftinije i brže osnivanje preduzeća (start-up) • Bolje zakonodavstvo i propisi • Dostupnost veština • Unapređenje „on line“ pristupa • Više koristi od jedinstvenog tržišta • Oporezivanje i finansijska podrška • Jačanje tehnoloških kapaciteta MSP • Uspešni model elektr. poslovanja i prvoklasna podrška malim preduzećima • Efikasnije zastupanje interesa malih preduzeća
Globalni zaključci • Dobar napredak od 2007.g u sprovođenju politika za podršku MSP • Većina partnera je uspostavila ključne institucije odgovorne za politiku MSP • Postavljeni su mehanizmi među-ministarske koordinacije • Izgrađeno je političko okruženje za sve dimenzije sprovođenja Povelje • Sprovođenje Povelje je još uvek u ranoj fazi u nekim privredama • Neujednačen napredak kroz 10 dimenzija Povelje • Dobar napredak za područja politika koja direktno utiču na operativno okruženje MSP (npr. registracija firmi, pristup finansijama) • Umereniji napredak u predstavljanju ciljanih politika za specifične vrste MSP (npr. start up, inovativna MSP). Čak i u slučajevima gde su takve politike formulisane, iznos raspoloživih resursa je veoma nizak, u poređenju sa članicama EU država
Opšti zaključci – napredak na partnerskom nivou • Rezultati 2009. g. potvrdili da je Hrvatska najnaprednija zemlja • Srbijaje pokazala značajno poboljšanje kroz širok opseg dimenzija kretanjem ka sprovođenju politika u područjima kao što su start-up ili pružanje poslovnih usluga • Makedonija BJRM i Crna Gorasu napravile dobar napredak u razvoju ljudskog kapitala, a u manjem obimu u pružanju poslovnih usluga podrške • Albanskiučinak politike je vredan zapažanja i poboljšan u svih 10 dimenzija, posebno u registrovanju preduzeća • Kosovo(UNSCR 1244-99) je napredovalo na institucionalnom nivou, uspostavljanjem Razvojnih Agencija za MSP. Ali priprema usluga MSP je još uvek uveliko zavisna od podrške donatora • Bosna i Hercegovinaje ostvarila dobar napredak u dimenzijama pristupa finansijama, ali obuhvatna MSP politika je još uvek visoko decentralizovana
Projekat „Centar za preduzetničku obuku Jugoistočne Evrope“ (SEECEL) • Ministarstvo privrede, rada i preduzetništva R. Hrvatske u saradnji sa Hrvatskom Privrednom komorom organizovalo je 17. juna 2009 g. upredstavništvu Hrvatske Privredne komore u Briselu predstaljanje novoosnovanog „Jugoistočnog Centra za preduzetničku obuku“ (SEECEL), jednog od glavnog instrumenta institucionalnog razvoja koji potiče iz EU Povelje za mala preduzeća, kao zajednički napor svih predstavnika zemalja uključenih u projekat • Podržan od strane svih Privrednih komora predpristupnih zemalja • Finansijska sredstva: Evropska komisija (IPA) i Hrvatska vlada • Vrednost projekta: 2 miliona EUR za period 2009.-2011. g. • Početak projekta: Zagreb, 19. januar 2009 g. • PKS je uključena u projekat
Hvala na pažnji !Privredna komora SrbijeVera Veljanovski, samostalni savetniktel: +381 11 3300 923vera.veljanovski@pks.rs