FARME BUDUĆNOSTI

1. FARME BUDUĆNOSTI

2. Do 2050. godine oko 80% populacije planete Zemlje obitavaće u gradskim područjima. Ako u obzir uzmemo umerene i konzervativne procene demografskih trendova, ljudska populacija će se u tom razdoblju povećati za oko 3 milijarde stanovnika. • Ako se nastave primenjivati dosadašnji tradicionalni načini poljoprivrede, biće potrebno oko milijardu hektara novog poljoprivrednog zemljišta kako bi se novi stanovnici prehranili (milijarda hektara je područje za 20-ak posto veće od površine Brazila). • Danas je već 80% poljoprivredno pogodnog zemljišta u upotrebi, a oko 15% tog zemljišta je neupotrebljivo zbog lošeg upravljanja. • Šta se može učiniti da se katastrofa izbegne???

3. Dizajnerski timovi širom sveta su izmišljali koncepte futurističkih nebodera koji sadrže farme umesto stanova, ili u kojima su one (farme) njihov dodatak,  kako bi služile kao lokalni izvor hrane stanovništvu gradova. • Arhitekte Chris Jacobs i Dickson Despommier sa Univerziteta Kolumbija su radili zajedno kako bi napravili jedan od prvih dizajnova vertikalnih farmi. Njihova ideja je bila da se na krovu postave gigantski solarni paneli koji bi pratili sunce poput suncokreta kako bi uhvatili maksimum svetlosne energije.Prozori zgrade bi bili tretirani sa hemikalijama koje onemogućuju polutante i rošenje stakla, što bi maksimiziralo ulazak svetla kako bi se poboljšao uzgoj useva.

4. Koncept poljoprivrede pod krovom nije nov, počevši npr. sa staklenim baštama za paradajz, mnoštvo vrsta biljaka uzgojeno je na ovaj način. • Novi element u svemu tome je hitna potreba da se mogućnosti ove tehnologije povećaju srazmerno potrebama za dodatne 3 milijarde ljudi. • Uz pomoć najnovijih tehnoloških dostignuća potrebno je razviti potpuno novi pristup ovoj vrsti proizvodnje hrane. 

5. PIRAMIDALNA FARMA • “Piramidalna farma”, dizajnirana od strane gurua za vertikalnu zemljoradnju, Dicksona Despommiera sa Univerziteta Kolumbija u New Yorku i Erica Ellingsena sa Instituta za tehnologiju u Illinoisu, je jedan od predloga za ispunjavanje potreba bujajuće populacije na planeti sa limitiranim obradivim površinama.  • Pored uzgoja voća i povrća,"Piramidalna farma" uključuje i sisteme grejanja i regulisanja pritiska koji vodu iz kanalizacije pretvara u čistu vodu, i koristi ugljen dioksid za rasvetu i pokretanje mašina.

7. VERTIKALNA FARMA • Vertikalne farmena mnogo spratova bile bi smeštene u srcima svetskih metropola, a ako uspešno zažive nude obnovu urbanih područja, održivu proizvodnju hrane kontrolisanog porekla, te stalni izvor hrane zbog proizvodnje hrane tokom cele godine (kontrolisani uslovi, više žetvi godišnje). • Moguć je i oporavak ekosistema koji su žrtvovani zbog tradicionalne “horizontalne” poljoprivrede. • Vertikalna farma mora da se prilagodi specifičnom mestu. Npr. bilo bi šteta izgraditi vertikalnu farmu u gradu samo za uzgoj pšenice ukoliko ta žitarica uspeva prilično dobro u okolnim selima.

8. Takva hidrofonična farma (farma u kojoj se umesto zemlje koriste drugi materijali za podršku uzgoja biljaka) bi trošila približno 82 miliona kilovat sati električne energije godišnje. Za podmirenje potreba za električnom energijom bi se mogao koristiti metan koji nastaje raspadanjem biljnog otpada, i on bi obezbeđivao oko 50% potrebene energije. Ostatak potrebnog goriva bi se mogao nadomestiti obradom gradskog otpada. • Vertikalne farme, hidrofonične bašte, ili “morske farme” koristile bi vodu iz okeana koja bi se filtrirala u vodu za piće i  navodnjavanje useva.

9. Eko laboratorija, koja je oformljena od strane arhitektonske kompanije "Weber Thompson", je 12-spratni rezidencijalni kompleks koji bi kombinovao rezidencije sa baštama za proizvodnju hrane obližnjem susedstvu. • Energija bi se skupljala iz solarnih panela, horizontalnih i vertikalnih turbina na vetar koje bi pretvarale energiju u električnu struju. • Kompanija procenjuje da bi profit od prodaje paradajza i salate, uzgajane u hidrofoničnim baštama ovog kompleksa, mogao iznositi čak milion američkih dolara godišnje. Stoga se čini verovatnim da bi stvarna verzija ovog kompleksa mogla ugledati svetlost dana za par godina.

11. PREDNOSTI VERTIKALNIH FARMI • Celogodišnji uzgoj useva; 1 “zatvoreno” jutro zemlje ekvivalent je 4-6 ili čak više jutara zemlje na otvorenom. Kod uzgoja jagoda jedno zatvoreno jutro = 30 jutara jagoda na otvorenom • Nema vremenskih nepogoda: suša, grad, poplava, zaraze... • Sva hrana u vertikalnim farmama je organska: nema herbicida, pesticida, veštačkih đubriva • Nema oticanja i ispiranja zemlje; višak vode se reciklira • Vertikalne farme omogućuju povratak tradicionalnih poljoprivrednih površina u prirodno stanje i ponovno uspostavljanje ravnoteže u ekosistemu • Smanjuje se rizik od zaraznih bolesti biljaka • Vertikalne farme omogućuju recikliranje raznih tehničkih voda u pitku vodu pomoću isparavanja i transpiracije.

12. Vertikalne farme vraćaju energiju u sistem stvaranjem metana od kompostiranja nejestivih delova biljaka i životinja • Značajno smanjenje potrošnje fosilnih goriva (nema traktora…) • Pretvaranje zapuštenih gradskih područja u atraktivne centre za proizvodnju hrane • Vertikalne farme stvaraju održivi okolinu u urbanim centrima • Vertikalne farme stvaraju nove prilike za zaposlenje • Ljudska vrsta ne može graditi dugotrajne baze na Mesecu ili Marsu bez da prvo ne svlada proizvodnju hrane u zatvorenim prostorima • Vertikalne farme pružaju merljivi pozitivni ekonomski učinak • Vertikalne farme mogu smanjiti izglede za ratne sukobe zbog izvora vode ili obradivog zemljišta.

14. PRIMER:BUDUĆNOST HAITIJA

15. Kada je situaciju kao u Haitiju, gde je ogroman procenat stanovništva ostao bez krova nad glavom, jedini način brzog stambenog rešenja, a da pritom dizajn bude i efektivan i jeftin, je masovna proizvodnja prefabrikovanih kuća, novi-stari izum koji su još Modernisti videli kao logičan razvoj i posledicu industrijalizacije.  • “Coral Reef” je utopijsko eko selo inspirisano, kako mu i sam naziv kaže, koralnim grebenom. • Modularni, lako transportni objekti za oko 1000 familija bi se prema potrebi dodavali, a koristila bi se energetski efikasna infrastruktura samoobnovljive energije sa solarnim ćelijama i turbinama na vetar.

16. Prikupljeni bio-otpad bi se reciklirao i pretvarao u vodu, biogas itd. Naravno, to podrazumeva i korišćenje organske hrane i nošenje odeće od ekološki prihvatljivih materijala. • Modularni objekti bi obezbeđivali svakoj familiji obradiv deo zemljišta sa lokalnom florom i faunom.Voda bi se filtrirala i reciklirala, a naselje bi presecali veštački napravljeni kanali sa morskom vodom koja bi se filtrirala i koristila za piće i navodnjavanje i ponovo reciklirala u okean. • Eco selo bi bilo povezano sa kopnom, a modularni objekti bi se dodavali prema potrebi. • Veštački kanali izmedju dva reda modularnih jedinica za stanovanje koristili bi se za piće i navodnjavanje lokalne flore i faune.

17. Evo kako bi, po crtežima i planu Vincenta Callebauta izgledao projekat za eco selo za Haiti