1 / 65

KRIVA TRAŽNJA, IZBOR U USLOVIMA NESIGURNOSTI I ASIMETRIČNE INFORMACIJE

KRIVA TRAŽNJA, IZBOR U USLOVIMA NESIGURNOSTI I ASIMETRIČNE INFORMACIJE. PREDAVANJE 5 Prof. dr Jovo Jednak. Izvođenje krive cena-potrošnja (PCC) i krive dohodak-potrošnja (ICC). Analiza izbora potrošača sa stanovišta promene cene i dohotka Promena cene

tamah
Download Presentation

KRIVA TRAŽNJA, IZBOR U USLOVIMA NESIGURNOSTI I ASIMETRIČNE INFORMACIJE

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. KRIVA TRAŽNJA, IZBOR U USLOVIMA NESIGURNOSTI I ASIMETRIČNE INFORMACIJE PREDAVANJE5 Prof. dr Jovo Jednak

  2. Izvođenje krive cena-potrošnja (PCC) i krive dohodak-potrošnja (ICC) • Analiza izbora potrošača sa stanovišta promene cene i dohotka • Promena cene • Promena cene platna može se prikazati indiferentnim krivama Mikroekonomija

  3. Pretpostavimao: • A = 4m pl x 12 evra= 48 evra • 6kg hr x 12 evra= 72 evra • 120 evra • B 12m pl x 6 evra =72 evra • 4 kg hr x 12 evra = 48 evra • 120 evra • C 20 m pl x 3 evra = 60 evra • 5 kg hr x 12 evra = 60 evra • 120 evra 6 A U1(In1) C 5 Tri odvojene indiferentnekrive su tangente svake budžetske linije. B 4 U3(In3) U2(In2) 4 12 20 Efekat promene cene Hrana (jedinica nedeljno) 120 evra Platno (metara nedeljno) Mikroekonomija

  4. Efekat promene cene – kriva cena-potrošnja (PCC) Hrana (jedinica nedeljno) Kriva cena potrošnja pomera se napolje maksimizirajući korisnost korpe dobara za različite cene platna. 120 evra 6 A Kriva cena-potrošnja U1(In1) C 5 B 4 U3(In3) U2(In2) 4 12 20 Platno (metara nedeljno) Mikroekonomija

  5. Individualna kriva tražnje povezuje količine roba koje će potrošač kupiti za cenu date robe. D 12.00 E 6.00 Individualna kriva tražnje 3.00 F 4 12 20 Individualna kriva tražnja Cena platna (u evrima) Platno( u metrima nedeljno) Mikroekonomija

  6. Individualna kriva tražnja • Nivo korisnosti koju može potrošač ostvariti menja se duž individualne krive tražnje • U svakoj tački na krivi tražnji potrošač maksimizira korisnost jer je zadovoljen uslov da je MRS platna za odeću jednaka odnosa cena platna i hrane. Mikroekonomija

  7. Kada cena pada : Ppl/Phr & MRS takođe padaju D 12.00 • D: Ppl/Phr = 12/12 = 1 = MRS • E: Ppl/Phr = 6/12 = 1/2 = MRS • F:Ppl/Phr = 3/12 = 1/4 = MRS E 6.00 Individualna kriva tražnje 3.00 F 4 12 20 Efekat promene cene Cena platna (u evrima) Platno (u metrima nedeljno) Mikroekonomija

  8. Kriva dohodak-potošnja 7 C U3(In3) 5 U2(In2) B 3 U1(In 1) A 4 10 16 Efekat promene dohotka – kriva dohodak-potrošnja Hrana (jedinica nedeljno) Pretpostavimo: Phr = 12 evra Ppl = 6 evra Dohodak = 60, 120, 180 evra Povećanje dohotka, sa fiksnim cenama, uzrokuju da potrošač menjaizbor potrošačke korpe . Platno (u metrima nedeljno) Mikroekonomija

  9. D E G 6.00 D3 D2 D1 4 10 16 Efekat promene dohotka Cena platna (u evrima) Povećanje dohotka, od60 do120 pa do180 evra, sa fiksiranim cenama platna, pomera krivu tražnje potrošača pomera u desno (sa D1 na D2 na D3). Platno (u metrima nedeljno) Mikroekonomija

  10. Engelova kriva, normalna, inferiorna i Gifenova dobra • 1. Izvođenje Engelove kriva. • Engelova kriva • pokazuje vezu između novčanog dohotka i potrošnje određene robe, uz preduslov da su njene cene i cene svih drugih roba tržišno određene – konstantne Mikroekonomija

  11. Izvođenje individualne krive tražnje (D,D) i Engelova kriva Tabela br. 5.1. Dohodak i količina traženog platna Sa povećanjem dohotka povećava se količina traženog platna. Mikroekonomija

  12. Engelova kriva za normalna i inferiorna dobra Slika br.5-2. Engelova kriva za normalna i inferiorna dobra Engelova kriva za normalna dobra kada se tražena količina povećava sa dohotkom, panel a; Međutim, na panelu b, hamburger je normalno dobro uz dohodak manji od 60 € /nedeljno i inferiorno dobro uz dohodak veći od 60 € / nedeljno. Sa rastom dohotka potrošač prelazi sa hamburgera na poželjnu vrstu mesa, goveđu pečenicu. Mikroekonomija

  13. Normalna i inferiorna dobra • Normalna dobrasu ona dobra čije tražene količine rastu sa rastom dohotka, • akod inferiornih dobara - tražena količina opada sa rastom dohotka. Mikroekonomija

  14. Gifenova dobra • Gifenova roba je ona roba za koju ukupni efekat povećanja cena utiče na povećanje nabavne količine, a ne na smanjenje nabavne količine • S obzirom na to da efekat supstitucije povećanja cene ima za rezultat smanjenje tražene količine, Gifenova roba mora biti ona čiji efekat dohotka neutrališe (izjednačava) i premašuje efekat supstitucije. • Ovo znači da Gifenova roba mora biti inferiorna roba, toliko inferiorna da je efekat dohotka veći od efekta supstitucije Mikroekonomija

  15. Efekat dohotka i supstitucije promene cene • Efekat supstitucije nam govori da će, • kad cena nekog dobra raste, • potrošači nastojati da gazamene nekim drugim dobrom radi jeftinijeg postizanja željenog zadovoljstva. • Efekat dohotka predstavlja • uticaj promene cenana potrošačev realan dohodak. Mikroekonomija

  16. Efekat dohotka i supsititucije promene cene • Efekat supstitucijeje ona komponenta ukupnog efekta promene cene koja sledi iz udružene promene relativne privlačnosti druge robe, • dok jeefekat dohotkaona komponenta promene cene koja sledi iz udružene promene realne kupovne moći. • Ukupni efekat povećanja cene je zbir efekata supstitucije i dohotka Mikroekonomija

  17. Efekat dohotka i supsititucije promene cene • 1. Ukupni efekti povećanja cene Slika br. 5-3.Ukupni efekat povećanja cene Dohodak od 120 € i cena platna od 6 € po m obezbeđuje potrošaču kombinaciju izbora A na liniji budžeta B0 . Povećanjem cene platna na 24 € po m, uz isti dohodak od 120 €, potrošačev izbor je kombinacija D. Pomeranje od 10 m do 2 m platna naziva se ukupni efekat povećanja cene. Mikroekonomija

  18. Efekti supstitucije i dohotka promene cene Slika br. 5-4. Efekat supstitucije i efekat dohotka promene cena Pomeranje od tačke A do C pretstavlja efekat supstitucije. Smanjenje kupovine platna za odeću sa 10 na 6 m je rezultat povećanja cene platna koja je viša nego drugih roba. Efekat dohotka nastaje pomeranjem iz tačke C u tačku D, kao rezultat smanjenja kupovne moći zbog povećanja cena, te se i u ovom slučaju dobija manje platna. Mikroekonomija

  19. Efekat dohotka i supsticuje za savršeno komplementarne robe. Slika br. 8-5. Efekat dohotka i supstitucije za savršeno komplementarne robe Za savršeno komplementarne robe, efekat supstitucije povećanja cene vezova (pomeranje od A do C) je ravan nuli. Efekat dohotka (pomeranje od A do D) i ukupni efekat su jedini i isti. Mikroekonomija

  20. Efekat dohotka i supstitucije za savršene supstitute Slika br. 5-6.Efekat dohotka i supstitucije za savršene supstitute Za savršene supsitite, efekat supstitucije povećanje cene kafe (pomeranje od A na C) može biti veoma veliki, jer potrošač konzumiranjem jednog dobra postiže željenu korisnost. Mikroekonomija

  21. Tržišnatražnja • Kriva tražnje nekog dobra na celom tržištu dobija se sabiranjem količina tražnje svih potrošača. • Da bismo dobili ukupnu tržišnu krivu tražnje, moramo izračunati ukupnu sumu tražnje različitih potrošača pri svakoj dodatoj veličini cena. Mikroekonomija

  22. Tržišna tražnja Slika br. 57. Tražnja na tržištu izvodi se od pojedinačnih tražnji Zbrajamo sve krive tražnje pojedinih potrošača da bismo dobili krivu tražnje na tržištu. Za svaku cenu, kao što je 5 €, zbrojimo količine koje traži svaka osoba po toj ceni da bismo dobili traženu količinu na tržištu. Slika pokazuje kako, po ceni od 5 €, zbrojimo vodoravno 1 jedinicu koju traži Sandra, 2 jedinice koje traži Dejan, da bismo dobili tražnju na tržištu od 3 jedinice Mikroekonomija

  23. Tržišna tražnja Slika 5-8. Pomeranje krive tražnje Kriva tražnje pomera se promenama dohotka ili cena ostalih dobara. Kad se povećavaju dohoci, potrošači žele veću količinu dobra poput kafe, pomerajući time D, D u D’, D’ (objasnite zašto niži dohoci pomeraju D, D u D”, D”). Shodno tome, povećanje cene supstituta kao što je čaj, pomera krivu tražnje za kafom D, D u D’, D’. Mikroekonomija

  24. Potrošačev višak i paradoks vrednosti • Potrošačev višak je razlika • između cene koju je potrošač spreman platiti za neko dobro i • stvarne cene tog dobra. Mikroekonomija

  25. Slika 5-9. Potrošačev višak Zbog opadajuće granične korisnosti, zadovoljstvo potrošača je veće od iznosa koji plaća, pano a, Prema dole nagnuta kriva tražnje za vodom odražava opadajuću korisnost vode. Uočite kako je veliko zadovoljstvo što ga donose prve jedinice. Zbrajajući sve viškove zadovoljstva nad cenom ( 8 € viška za prvu jedinicu + 7 € viška za drugu jedinicu + ...+ 1 € viška za osmu jedinicu), dobijamo ukupni višak potrošača od 36 € za kupnju vode. U pojednostavljenom primeru koji smo ovde prikazali, površina između krive tražnje i linije cene je ukupan potrošačev višak Mikroekonomija

  26. Slika 5-10. Vrednovanje čistog vazduha Zatamnjeni trougao prikazuje potrošačev višak koji nastaje smanjenjem zagađenja sa 5 čestica na 1.000 miliona amonijak oksida po ceni oko 1.000 € za svaku uslovljenu česticu. Potrošačev višak se stvara zato što je većina potrošača spremna platiti više od 1.000 € za svaku uslovljenu česticu zagađenog vazduha amonijak oksidom. Mikroekonomija

  27. Izbor potrošača u uslovima nesigurnost - verovatnoća • Verovatnoćaukazuje koje su šanse (izgledi) da se određeni događaj desi. a) Objektivna interpretacija verovatnoće • se oslanja na učestalost događaja u prošlosti. b) Subjektivna verovatnoća • je percepcija da će se neki događaj desiti. • Percepcija se temelji na proceni ili iskustvu neke osobe, a ne na učestalosti nekog događaja u prošlosti. Mikroekonomija

  28. Očekivana vrednost • Očekivana vrednostpredstavlja ponderisani prosek isplata,odnosno vrednosti koje proizilaze iz svih mogućih ishoda. • Kao ponderi se koriste verovatnoće svakog ishoda. • Prema tome, očekivanom vrednošću meri se osnovna tendencija, odnosno isplatu koji bismo očekivali u proseku. Mikroekonomija

  29. Očekivana vrednost • EV = Pr (uspešna) (40 € / akciji) + Pr (neuspešna) (20 € / akciji), = (1/4) (40 € / akciji) + (3/4) (20 € / akciji) = 25 € / akciji. • Uopšte, ako su moguća dva ishoda s isplatama X1 i X2, a verovatnoća svakog ishoda je data sa Pr1 i Pr2, očekivana vrednost (EV) je jednaka: • EV (X) = Pr1 X 1+ Pr2 X2. Pri većem broju ishoda (n), očekivana vrednost postaje: • EV (X) = Pr1 X1 + Pr2 X 2+ …… + Prn Xn. • Ne zaboravite: • zbir svih pojedinačnih verovatnoća mora biti jednak 1. Mikroekonomija

  30. Varijabilnost • Varijabilnostpokazuje do koje se mere mogući ishodi neke situacije razlikuju. • Može se primetiti da ova dva posla imaju gotovo jednak očekivani dohodak. • Za posao 1, očekivani dohodak (EI1) je : EI1= 0,5 (2.000 €) + 0,5 (1.000 €) = 1.500 €, • a za posao 2 očekivani dohodak (EI2) je: EI2= 0,99 (1.510 €) + 0,01 (510 €) = 1.500 €. • Varijabilnost mogućih ishoda je različita. • Ta razlika između stvarnih i mogućih isplata znači veći ili manji rizik. • Ove razlike nazivamo devijacijama ili odstupanjima. Mikroekonomija

  31. Varijabilnost • Odstupanja sama po sebi ne predstavljaju masu varijabilnosti zato što odstupanja mogu biti pozitvna i negativna i što je prosečno odstupanje uvek jednako 0. • Zato varijabilnost merimo izračunavanjem standardne devijacije: • kvadratnog korena proseka kvadrata odstupanja isplata svakog ishoda na njihove očekivane vrednosti. Mikroekonomija

  32. Sklonosti prema riziku EV1 = (1/2) 100 € + (1/2) (-0,50 €) = 49,75 €; EV2 = (1/2) 200 € + (1/2) (-100 €) = 50 €; EV3 = (1/2) 20.000 € + (1/2) (-10.000 €) = 5.000 €. • Kocka je jasno privlačnija ako ima pozitivno očekivanu vrednost nego negativnu. • Ali iz načina na koji većina ljudi reaguje na ove tri hipotetičke igre, vidi se da pozitvno očekivana vrednost ni u kom slučaju nije dovoljna da učini kockanje privlačnim. • Naprotiv, kockanje br. 3 ima najvišu očekivanu vrednost od sve tri, pa ipak je jedna od najmanje prihvaćenih. • Nasuprot njemu, kockanje br. 1 koje ima najmanje očekivanu vrednost, najčešće je birano. Mikroekonomija

  33. Model Fon Nojman-Morgenstern očekivane korisnosti – očekivane vrednosti i rizik • Glavna premisa je • da ljudi biraju alternativu koja nema najveću očekivanu vrednost već najveću očekivanu korisnost. • Očekivana korisnost kockanja je • očekivana vrednost korisnosti nad svim mogućim ishodima. Mikroekonomija

  34. Model Fon Nojman-Morgenstern očekivane korisnosti – očekivane vrednosti i rizik EU1 = (1/2)U(M0 + 100) + (1/2)U(M0 - 0,50) • Fon Nojman-Morgenstern kriterijum očekivane korisnosti vam kaže da • prihvatite kockanje samo i jedino ako je EU1 veće od U(M0). Mikroekonomija

  35. Model Fon Nojman-Morgenstern očekivane korisnosti – očekivane vrednosti i rizik Slika br. 5-11. Funkcija konkavne koristi Svaki luk konkavne funkcije se nalazi iznad odgovarajuće linije koja povezuje tačke M1i M2 . Mikroekonomija

  36. Model Fon Nojman-Morgenstern očekivane korisnosti – očekivane vrednosti i rizik • Tri očekivane koristi se određuju sledećim relacijama: • Značaj umanjene granične koristi je sadržan u sledećem stavu: • što je veći ulog, manje će rasti njegova korist. • Osobe koje imaju funkciju koristi konkavno su protiv rizika, što podrazumeva da će uvek odbijati kocku čija je očekivana vrednost 0. • Takvi kockari se nazivaju pošteni kockari. • Na primer, • u kocki pobednik dobija 30 €, ukoliko novčić padne na “glavu”, ali i izgubi 30 € ukoliko padne na “pismo”. • Očekivana vrednost ove kocke je : (1/2) 30 + (1/2) (-30) = 0.Ovo znači da je reč o poštenoj kocki. Mikroekonomija

  37. Model Fon Nojman-Morgenstern očekivane korisnosti – očekivane vrednosti i rizik Slika br. 5-12. Odbijanje rizika podrazumeva odbijanje fer kocke Očekivanu korist predstavlja linija koja se dobija spajanjem tačaka A i C. Ukoliko je šansa da se pobedi ½, očekivana korist leži na polovini između A i C. S obzirom na to da je reč o konkavnoj funkciji koja leži iznad tačaka A i C, očekivana korist će biti manja od koristi koja se ostvaruje ukoliko se odbije kockanje. Mikroekonomija

  38. Model Fon Nojman-Morgenstern očekivane korisnosti – očekivane vrednosti i rizik Slika br.5-13. Mogućnosti uspeha u karijeri pri pohađanju visoke škole A ili B Ukoliko se odlučite za visoku školu B, dobićete adekvatan posao i solidnu zaradu. Ukoliko se odlučite za A, dobićete sjajan posao sa verovatnoćom 0,6, ali i rizikom verovatnoće 0,4, tako da ćete ostati bez toga posla i završiti na lošem radnom mestu, sa nemogućnošću ostvarivanja visoke zarade. Mikroekonomija

  39. Model Fon Nojman-Morgenstern očekivane korisnosti – očekivane vrednosti i rizik Slika br. 5-14. Očekivana korist alternativnih visokih škola Očekivana vrednost životnog blagostanja je veća, ako studirate na visokoj školi A (700.000 €), nego na B (690.000 €) . Ali ako želite izbeći rizik, odabraćete visoku školu B zato što ima veću očekivanu korist (830,60) u odnosu na A (800) . Mikroekonomija

  40. Smanjivanje rizika • Diversifikacija • rizik se može smanjiti diversifikacijom,odnosnoraspoređivanjem vlastitih resursa na više različitih situacija. • diversifikacija je u osnovi dobra ideja za sve životne i poslovne odluke. • Ako sve raspoložive resurse raspodelite na mnoštvo aktivnosti ishodi koji nisu blisko povezani, eliminišu najveći deo rizika Mikroekonomija

  41. Smanjivanje rizika • Ako prodajete samo klimatizacijske uređaje ili samo termoakumulacione peći, • vaš će dohodak biti ili 24.000 € ili 60.000 €, • a očekivani dohodak će iznositi 42.000 €: (0,5) (60.000 €) + (0,5) (24.000 €). • Odlučite diversifikovati svoje vreme jednako između dva proizvoda. • U tom slučaju vaš dohodak će sigurno biti 42.000 €, bez obzira na vremenske uslove. • Ako temperature budu visoke zaradićete 30.000 € od prodaje klima uređaja i 12.000 € od termoakumulacionih peći; • Ako su temperature bile niske, zaradićete 12.000 € od prodaje klimatizovanih uređaja i 30.000 € od termoakumulacionih peći: • dakle, diversifikacija eliminiše rizik. Mikroekonomija

  42. Smanjivanje rizika • Osiguranje. • ako je trošak osiguranja jednak očekivanom gubitku • (na primer, ako je polisa osiguranja 1.000 € - sprečava gubitak od 1.000 €), • ljudi neskloni riziku, uplatiće dovoljno polisa osiguranja kako bi mogli u potpunosti nadoknaditi moguće gubitke. Mikroekonomija

  43. Smanjivanje rizika • Pretpostavimo da ste • kućevlasnik i da ste spremni na rizik od 20%, • s tim da vam u kuću mogu provaliti lopovi za vreme godišnjeg odmora i prouzrokovati štetu od 10.000 €. • Pretpostavimo da vam je • vrednost kuće 100.000 €. • Vaše bogatstvo – kuća se posmatra u dva slučaja: • uz polisu osiguranja u visini od 2.000 € i • bez nje. • Očekivano bogatstvo u oba slučaja bi bilo 98.000 € (jednako). Mikroekonomija

  44. Smanjivanje rizika • Međutim, varijabilnost se znatno razlikuje, • bez osiguranja ona je nula. • Ako nema provale, • neosigurani kućevlasnik dobija 2.000 € (nije platio premiju osiguranja) u odnosu na kućevlasnika koji je platio premiju 2.000 €. • No, ako do provale dođe, • neosigurani kućevlasnik gubi 8.000 €, u odnosu sa osiguranim kućevlasnikom. • Dakle, ako ste kućevlasnik i niste skloni riziku, • za vas je uplata osiguranja solucija koja vam donosi više koristi. Mikroekonomija

  45. Smanjivanje rizika • Osiguranje. a) Osiguranje od lošeg rezultata poslovanja b) Podela rizika se zasniva na zakonu velikih brojeva c) udruživanja malih firmi u poslovima preduzeća. d) franšiza Mikroekonomija

  46. Smanjivanje rizika • Vrednost informacija. • Vrednost potpune informacije je razlika između: • očekivane vrednosti izbora kada su potpune informacije na raspolaganju i • očekivane vrednosti uz nepotpune informacije. Mikroekonomija

  47. Smanjivanje rizika • Vi ste menadžer prodaje modnih ženskih kompleta za jesenju sezonu. • Ako naručite 200 kompleta cena je 360 € po kompletu. • Ako naručite 100 kompleta cena će porasti na 400 € po kompletu. • Znate, da ćete komplete prodavati po ceni 600 €, ali niste sigurni kakva će biti ukupna prodaja. • Svi se neprodati kompleti mogu vratiti proizvođaču, ali upola cene po kojoj su nabavljeni. • Bez dodatnih informacija postupićete pod pretpostavkom • da postoji verovatnoća od 0,5 da će se prodati 200 kompleta i • verovatnoća od 0,5 da će se prodati 100 kompleta. Mikroekonomija

  48. Smanjivanje rizika • Bez dodatnih inforamcija,opredelili bi se nabavku 200 kompleta ako ste indiferentni prema riziku, preuzimajući rizik da će vaš profit biti ili 24.000 € i 3.000 €. • Međutim, ako ste neskloni riziku, možda ćete nabaviti 100 kompleta, i u tom slučaju sigurno biste zaradili 10.000 €. Mikroekonomija

  49. Smanjivanje rizika • Ali ako posedujete prave informacije, možete naručiti prave količine bez obzira na buduću prodaju. • Ako biste naručili 100 kompleta, • vaš će profit biti 10.000 €. • S druge strane ako bi prodaja bila 200 kompleta a naručili ste 200 kompleta, • vaš će profit biti 27.000 €. • Budući da su oba ishoda jednako verovatna, • vaš očekivani profit uz potpune informacije bi bio 17.000 €. Mikroekonomija

  50. Smanjivanje rizika • Vrednost informacije bi izračunili na sledeći način: očekivana vrednost uz potpune informacije: 17.000 € očekivana vrednost uz neizvesnost (kupovina 200 kompleta) - 13.500 € vrednost potune informacije 3.500 € • Dakle, isplati se platiti 3.500 € za tačno predviđanje prodaje. Mikroekonomija

More Related