320 likes | 891 Views
METODE PRIKUPLJANJA PODATAKA. Metode prikupljanja podataka:. - Ispitivanje - Posmatranje - Eksperiment Operativne metode pri kupljanja podataka - Studija slu č aja - Analiza dokumenata - Test - Biografska metoda. Bitni činioci definicije “podatak”. Manifestovanost
E N D
Metode prikupljanja podataka: - Ispitivanje - Posmatranje - Eksperiment Operativne metode prikupljanja podataka - Studija slučaja - Analiza dokumenata - Test - Biografska metoda
Bitni činioci definicije “podatak” • Manifestovanost • Značenje koje se može utvrditi • Mesto u procesu/sistemu mišljenja
ISPITIVANJE • Ispitivanje je metoda prikupljanja empirijskih podataka posredstvom iskaza, prvenstveno usmenih, ali i pisanih, koje daju ispitanici. • Predmet ispitivanja: prošlost, sadašnjost i budućnost, realni događaji, ponašanja, zamisli, osećanja – SVE • Podaci se prikupljaju posredno i do njih se dolazi verbalnom provokacijom, koja izaziva verbalne reakcije. • UPITNI ISKAZ – upitni smisao • PITANJE – i sadržaj i upitni oblik, kao i upitni smisao
VRSTE ISPITIVANJA • BLAGO • NEUTRALNO • OŠTRO • Individualno • Grupno • Kolektivno • Usmeno • Pismeno • Kombinovano
Tehnike ispitivanja - INTERVJU • Intervju je TEHNIKA prikupljanja podataka ispitivanjem putem neposrednog usmenog i ličnog opštenja ispitivača sa ispitanikom. • Superiornost ispitivača ne sme biti opažena • Ispitanik takođe ima neke oblike nadmoćnosti: daje pristanak, utiče na mesto i vreme, bira sadržaj, formu i intonaciju odgovora, kao i celokupnu atmosferu.
Neusmereni intervju – “slobodni intervju” - osnova za razgovor – OPŠTA PITANJA, orjentaciona, opredeljuju o čemu će se razgovarati – PODSETNIK za razgovor. - elastična formulacija - nužno sadrži mesta predviđena za unošenje odgovora.
Usmereni intervju - Veoma precizno i svesno razrađen instrument i postupak. - Sloboda izbora sadržaja i oblika pitanja, ponašanja ispitivača je znatno ograničenija. * USMERENI ORJENTACIONI INTERVJU * DIRIGOVANI * RIGOROZNI
INDIVIDUALNI a) više ispitivača u jednom vremenskom nizu b) istovremeno više ispitivača ispituje jednog ispitanika • GRUPNI • KOLEKTIVNI a) preko “spikera” b) tim ispitivača, najmanje 2 člana
Tehnike ispitivanja - ANKETA • Svako ispitivanje na osnovu uzorka. • USMENA ANKETA – telefonska, radio, TV • PISMENA ANKETA – poštanska, novinarska, statistička • KOMBINOVANA ANKETA – prelazni oblik između ankete i intervjua
Ankete sa FORMALIZOVANIM pismenim upitnikom – precizno konstruisan upitnik i precizno definisana pitanja i modaliteti odgovora. • NEFORMALIZOVANE ankete – relativno malo pitanja, gde je data samo OSNOVA, a POTKA je izostavljena ili okvirno data.
STRATEGIJE ISPITIVANJA • PSIHOLOŠKA STRATEGIJA – ponašanje ispitivača usmereno na rušenje psihičke barijere, otpora i nelagodnosti. - način pribavljanja pristanka ispitanika - početna pitanja i redosled pitanja radi rasta otvorenosti i iskrenosti - ritam i trajanje ispitivanja - načini provere istinitosti iskaza - prisustvo i učešće drugih - oblik i ton pitanja
LOGIČKA STRATEGIJA – organizacija sadržaja ispitivanja, sadržaj pitanja. * TIP LEVKA – od širih, opštih ka užim i konkretnijim pitanjima * TIP BATERIJE – definisanje jednog osnovnog, centralnog pitanja i oko njega raspoređivanje užih pitanja koja ga objašnjavaju * POLIDETERMINISTIČKI TIP – kombinacija levka i baterije, usmeren na otkrivanje determinanti sadržaja iskaza ispitanika
PITANJA Sastav pitanja: OSNOVA – iskaz kojim se ispitivač obraća ispitaniku, pitanje u upitnom obliku POTKA – modaliteti mogućih odgovora ispitanika GRAFIČKI OBLIKOVAN PROSTOR mesto za evidentiranje odgovora
VRSTE PITANJA • SUGESTIVNA PITANJA Navode ispitanika u određenom smeru i utiču na trajno formiranje stavova kod ispitanika. • PROJEKTIVNA PITANJA Iskaz o mogućem ponašanju drugih koji su im poznati. • HIPOTETIČKA PITANJA Varijanta projektivnih, traži se od ispitanika da zamisli jednu situaciju i da saopšti kako bi se u njoj ponašao
Primena ispitivanja u politikološkim istraživanjima • Metode i tehnike treba usaglašavati sa prirodom pojave • Direktno ispitivanje – samo na određenom prostoru i u određeno vreme, među određenom populacijom i u određenoj situaciji. • Blago ispitivanje • Orjentacioni intervju • Polideterministički tip • Kontrolna pitanja • Konativna komponenta
POSMATRANJE • Metod naučnog prikupljanja podataka neposrednim čulnim opažanjima manifestacije pojave. • Nije moguće u potpunosti izostaviti subjektivnu komponentu, jer posmatrač opaženom daje određeno značenje i smisao. • PREDMET POSMATRANJA: a) spoljni predmeti i pojave b) sam posmatrač – introspekcija SVE POJAVE ČIJE SE SPOLJAŠNJE MANIFESTACIJE MOGU ČULNO OPAZITI – SAMO AKTUELNE POJAVE ZA VREME NJIHOVOG TRAJANJA.
Osnovna prednost: neposredno dolazimo do originalni, autentičnih podataka bez protoka vremena i prenosilaca podataka koji bi mogli da ih deformišu. • NE MOGU se posmatrati prošle pojave, a javljaju se teškoće kod posmatranja unutrašnjih psihičkih pojava, vrednosti, stavova, kao i kod istraživanjadugotrajnih, široko rasprostranjenih, masovnih i veoma složenih pojava.
Teškoće i ograničenosti posmatranja • Ograničenost opažajnog polja posmatrača • Podređenost posmatranja spontanom ritmu događaja • Složenost pojava i istovremenost manifestacija pojave • Nepravilnost, neujednačenost pravilnsoti odigravanja pojave • Teorijski i meotdološki nedostaci
Najpovoljniji predmet istraživanja: - male društvene grupe - procesi odlučivanja - proces rada, organizacija i podela rada
Klasifikovanje tehnika posmatranja Prema kriterijumu instrumenata koji se koriste: • Posmatranje bez korišćenja tehničkih pomagala • Posmatranje sa korišćenjem tehničkih pomagala • Posmatranje sa intenzivnim korišćenjem tehničkih pomagala Prema kriterijumu postupaka: a) NEPOSREDNOST: 1) neposredno 2) posredno b) UČEŠĆE 1) Posmatranje s učesvovanjem 2) Posmatranje s prisustvovanjem 3) Posmatranje bez prisustvovanja
Neposredno posmatranje • Ono u kome istraživač neposredno čulno uspostavlja odnos sa stvarnim činjenicama. a) Posmatranje bez učestvovanja b) Posmatranje sa učestvovanjem 1) POTPUN UČESNIK 2) UČESNIK – POSMATRAČ 3) POSMATRAČ – UČESNIK 4) ČIST POSMATRAČ 5) NAUČNI POSMATRAČ
EKSPERIMENT • Način prikupljanja podataka neposrednim čulnim opažanjem, korišćenjem pomoćnih tehničkih sredstava ili bez njih. Uslovi se veštački izazivaju i kontrolišu. • Mogućnost upotrebe eksperimenta: - priroda pojave i predmeta istraživanja - razvijenost teorije i metodologije - etički momenat • AKTUELNE i BUDUĆE mikropojave
VRSTE EKSPERIMENATA • PRAVI Laboratorijski eksperiment Eksperiment u prirodnim uslovima • KVAZIEKSPERIMENTI Prirodni eksperiment Ex post facto eksperiment Simulacija (modalni eksperiment)
LABORATORIJSKI EKSPERIMENT - Najteže primenljiv u političkim naukama - Male grupe, karakterističnih obeležja (vosjka, policija, članovi organizacije i sl.) • EKSPERIMENT U PRIRODNIM USLOVIMA - eksperimentalna i kontrolna grupa - Zaključak: da su razlike u ponašanju nastale pod uticajem eksperimentalnog činioca.
PRIRODNI EKSPERIMENT - Uporedno istraživanje istovrsnih obeležja pod dejstvom različitih činilaca. • EX POST FACTO EKSPERIMENT - Rekonstrukcija na osnovu raspoloživih podataka, statističkom metodom. • SIMULACIONI (MODALNI) EKSPERIMENT - Praktična provera idealnog ili realnog modela.
Činioci eksperimenta • Eksperimentator • Eksperimentalni činilac • Eksperimentalni subjekt • Kontrolna grupa • Uslovi eksperimenta
Faze eksperimenta • Predeksperimentalna – pripremna faza • Eksperimentalna – u toku koje se eksperiment realizuje • Posteksperimentalna – obrada podataka, priprema izveštaja i korišćenje dobijenih rezultata