Tehnike prikupljanja podataka

1. Metode i tehnikestr 275-293; 306-320ne treba 294-305 psihološko testiranjeFajgelj: Metode istraživanja ponašanja

2. Tehnike prikupljanja podataka NEPOSREDNOPOSMATRANJE

3. Posmatranje kao istraživačka tehnika • Posmatranje je najstarija i najopštija tehnika prikupljanja podataka • U svakodnevom životu – kada posmatramo ljude na ulici, na koncertu, u kafiću ili u muzeju... • U unapređenom obliku u nauci • Primenjiva u okviru različitih metoda (nacrta istraživanja), kao i u okviru različitih teorijskih pristupa • Posmatranje se često kombinuje sa drugim tehnikama: posmatramo neverbalnu komunikaciju ljudi koje intervjuišemo, posmatramo osobe koje polažu neki test, kako se ponašaju učesnici eksperimenta... • Opservacione studije se ponekad izdvajaju kao poseban istraživački metod • Šta se posmatra: ponašanje ljudi (pojedinaca, malih ili velikih grupa) • Od suštinskog značaja: precizna definicija i adekvatna operacionalizacija pojave koju posmatramo • CILJ: klasifikacija, prikupljanje podataka

4. Posmatrač – osnovni merni istrument • Istovremeno ključna prednost i nedostatak tehnike – uloga posmatrača u merenju Osnovni merni instrument posmatranja • Percepcija se ne može odvojiti od zaključivanja - posmatrač uvek misli i sudi o onome što vidi. • Na kognitivne procese utiče motivacija, potrebe, želje - vidimo ono što želimo da vidimo ili ono što potvrđuje naša uverenja. Neki od problema: Posmatrački pomak – posmatrač vremenom počinje da koristi sopstvene definicije Pristrasnosti – ocenjivanje druge varijable umesto one koja je predmet istraživanja Halo efekat (i druge pristrasnosti socijalne percepcije) • a) Problem izbora posmatrača U zavisnosti od predmeta i složenosti, može biti potreban određen nivo ekspertize (npr. vaspitači, lekari, pshilozi) Poželjno je da posmatrači budu motivisani. • b) Obuka posmatrača Upoznavanje sa ciljem istraživanja (ali ne i hipotezama) Prikazati ponašanja koja su predmet istraživanja (pomoću snimaka ili uživo) Upoznavanje sa sistemom kategorija i načinom beleženja – probne procene, upoređivanje i diskusija

5. Uzorkovanje ponašanja Uzorkovanje vremena Podela vremenskog intervala na segmente – beleženje se vrši u određenim segmentima • Na primer, svakih 30 sekundi u toku 5 minuta Uzorkovanje osoba Biranje osoba u grupi koje posmatramo Uzorkovanje događaja Beleže se samo unapred određeni događaji (npr. svađe, podstičuće verbalne razmene, šale) – moramo imati informaciju ili signal o tome kada se dešavaju

6. Beleženje posmatranja • Način beleženja zavisi od strukturiranosti posmatranja • Naturalističko posmatranje: beleške (+ snimci) • Strukturisano posmatranje: protokoli posmatranja • Treba unapred odrediti lokaciju i vreme posmatranja • Potrebna oprema (najčešće): zapisnik, štoperica i olovka • Dodatna pomagala: foto-aparati, kamere, diktafoni • Zapisnik se može voditi na papiru ili uz pomoć računara • Osnovni merni instrument : ZAPISNIK (DNEVNIK) PONAŠANJA • Zasnovan na protokolu posmatranja • Osnovni identifikacioni podaci: posmatrač, lokacija, vreme početka i završetka... • Deo za prikupljanje podataka • Komentari posmatrača i dodatne napomene

7. Određivanje predmeta posmatranjaProtokol posmatranja • Predmet posmatranja treba da bude jasno određen i operacionalno definisan. • Ovo je od ključnog značaja za kvalitet podataka! • Problemi operacionalizacije su slični kao i kod ostalih tehnika • Lista definicija relevantnih ponašanja i način njihovog beleženja predstavljaju PROTOKOL POSMATRANJA. • Ovo su zapravo detaljne instrukcije o tome šta i kako treba beležiti. • Operacija: klasifikacija – razvrstavanje unapred određenih jedinica ponašanja u predviđene kategorije na osnovu ekspliciranih pravila • NAJČEŠĆE SE BELEŽI FREKVENCIJA POJAVLJIVANJA I TRAJANJE

8. Zapisnik posmatranja Neke varijante zapisnika: • Ček-lista (kontrolna lista) ponašanja • Tabela podeljena na vremenske intervale i jedinice ponašanja (plač, udarac, ..) • Treba upisati X u odgovarajuću ćeliju kada se određeno ponašanje dogodilo u odgovarajućem intervalu • Skale procene: • posmatrač unosi izraženost određene kategorije na skali Primer: Koliki je bio intenzitet svađe? jedva vidljiv – slab – srednji – jak – vrlo žestok • Skale s prisilnim izborom: istraživač bira jedan u svakom od ponuđenih parova prideva aktivan – pasivan savestan – lenj saradljiv – nesaradljiv Primer – odnos profesora prema učenicima (strog-popustljiv, pravedan – pristrasan, ....)

9. Tehnike istraživanja SKALE PROCENE

10. Vrste skala procene Predmet procenjivanja • Veoma raznovrsni predmeti procenjivanja • Skale sposobnosti, veština i znanja • Skale interesovanja, potreba • Skale stavova, vrednosti ...... • 2 najčešće varijante: • procena tačnosti tvrdnje • procena slaganja sa tvrdnjom Primer: “Ljudi će iskoristiti svaku priliku da te prevare.” a. Potpuno tačno, uglavnom tačno, ni tačno ni netačno, uglavnom netačno, uopšte nije tačno b. U potpunosti se slažem, uglavnom se slažem, neodlučan/na sam, uglavnom se ne slažem, nimalo se ne slažem

11. Vrste skala procene Odnos procenjivača i predmeta procenjivanja: • Samoprocene • Ispitanik sam/a procenjuje različite aspekte sopstvenih osobina i ponašanja • Procena = vrednost koju izabere ispitanik • Procene drugih • Procena ponašanja i osobina drugih osoba • U socijalnoj psihologiji ove procene tumačimo kao stav procenjivača prema objektu procene • Ispitanikova procena neke marginalne grupe tretiramo kao izraz stava prema toj grupi, a ne kao informaciju o toj grupi • Ovakvo tumačenje nije uvek jednoznačno! • Da li se nastavnik procenjuje kao strog? To može biti i pozitivno, neutralno i negativno. • Pitanje: da li su tačnije samoprocene ili procene koje daju druge osobe? • U oba slučaja postoje pristrasnosti • Samoprocena: očuvanje pozitivne slike o sebi • Procena drugih: pristrasnosti u opažanju drugih i atribuciji; delimično rešenje: veći broj procenjivača

12. Vrste skala procene Izgled skale (grafičko rešenje) • Grafičke skale • Svojstvo koje procenjujemo prikazuje se vizuelno (uz pomoć različitih grafičkih sredstava) • Obično: horizontalne ili vertikalne linije koje reprezentuju kontinuum datog svojstva • Varijante: Kontinuirane linije I--------------------------I Diskontinuirane linije I---I---I---I---I---I---I • Instrukcija: • Opis svojstva koje se procenjuje (sažeto, ali konkretno) • Kako je ono prikazano – opisi krajeva skale i srednje tačke (gde su pozitivne, a gde negativne ocene) • Kako se obeležava procena

13. Vrste skala procene • Numeričke skale • Stupnjevi izraženosti svojstva su označeni serijom brojeva (uzlaznom ili silaznom) 1 2 3 4 5 6 7 -3 -2 -1 0 1 2 3 • Verbalno objašnjenje brojeva (obavezno krajevi skale) • Opisne (deskriptivne) skale • Tačke na dimenziji su definisane verbalnim opisima • Pojedinačne reči ili složeniji opisi (jasniji, ali potencijalno višedimenzionalni) • Prednost: pogodnija za razumevanje • Mana: manji broj stepena koje je moguće verbalno razlikovati • Najčešće: kombinacija navedenih tipova

14. Primer: kombinovana skala • U kojoj meri je, po tvom mišljenju, svaka od ovih tema značajna za društvo, to jest koliko bi društvo trebalo da se bavi svakom od tema? • 1 – nema nikakvog značaja za društvo • 2 - ne spada među značajnije teme • 3 – donekle značajna tema • 4 – jedna od najznačajnijih tema • 5 – tema od suštinskog značaja za društvo

15. Tehnike istraživanja UPITNIK I INTERVJU

16. Pojam upitnika i intervjua • Tehnike koje se služe PITANJIMA kao sredstvom komunikacije • Pismeno: UPITNIK • Usmeno: INTERVJU • Važno: Postavljanje pitanja u svakodnevnoj komunikaciji ≠ Pouzdana istraživačka tehnika • Zašto: • Neprecizna, nejasna pitanja • Sugestivnost, izražavanje sopstvenih stavova • Nesistematičnost • Sadržaji koji se podrazumevaju

17. Vrste tehnika koje se služe pitanjima • INTERVJU (usmeni) • Struktura (standardizovani, polu-standardizovani, nestandardizovani) • Način administracije (licem-u-lice, telefonski...) • UPITNIK U UŽEM SMISLU (pismeni) • Forma pitanja • Klasični (ekstenzivni i eksplorativni): različiti tipovi pitanja – različiti aspekti i elementi neke pojave • Skale: uniformna pitanja – merenje intenziteta određene pojave (pretpostavka o homogenosti pitanja) • Način administracije (neposredni kontakt, pošta, web...) • Postupak (vođeni i nevođeni)

18. Formulacija pitanja Izbor tipa pitanja Osnovni izbor: otvorena i zatvorena pitanja Otvorena pitanja (na kraju upitnika, kompleksne pojave) Pitanja sa ponuđenim odgovorima (npr. Likertove skale, skale procene); dilema – da li uvrstiti ne znam, bez odgovora, ne mogu da se opredelim

19. Vrste zatvorenih pitanja • Alternativna (dihotomna) • Dve kategorije odgovora Da / Ne, Znam / Ne znam, Tačno / Netačno, Slažem se / Ne slažem se • Pogodna za situacije polarizacije mišljenja (model referenduma) • Podrška određenoj meri ili zakonskom predlogu • Izbor između dva kandidata .... • Ključna slabost dihotomnih pitanja: gruba kategorizacija • Omogućava utvrđivanje valence (npr. stava), ali ne i intenzitet • Pitanja sa višestrukim izborom • Više kategorija odgovora • Struktura: • Potka – predmet istraživanja + pitanje • U vidu pitanja ili nedovršenog suda • Cilj: što više zajedničkih elemenata (kako bi odgovori bili što kraći i jednostavniji) • Lista odgovora • U slučaju da je potka nedovršeni sud – odgovori su završetak iskaza • Moraju biti gramatički usklađeni sa potkom

20. Sugestivna pitanja • Pitanja čija formulacija navodi ispitanika na određeni odgovor ili podrazumeva neproverene pretpostavke • Za kog kandidata ste glasali na poslednjim predsedničkim izborima? Da li ste glasali na poslednjim predsedničkim izborima?* Da Ne Za kog kandidata ste glasali? *imati u vidu i socijalnu poželjnost • Koliko često posećujete zubara? Da li ste u poslednjih godinu dana posetili: Ako je odgovor Da, koliko puta: doktora opšte prakse da ne 1 2-3 4- 5 više kardiologa da ne stomatologa da ne dermatologa da ne • Da li Vam se čini da aktuelna vlast ne vodi našu zemlju u dobrom pravcu? Po Vašem mišljenju, u kom pravcu generalno ide naša zemlja u poslednjih godinu dana? Dobrom – lošem U kojoj meri smatrate da je ovo rezultat politike koju vodi aktuelna vlast? 1 2 3 4 5 • Da li čitate nedeljnik Vreme? Da li čitate časopise (nedeljnike, mesečnike)? Da Ne Šta ste u poslednjih mesec dana čitali od časopisa?

21. Strategija upitnika • Određivanje rasporeda pitanja (obavezno uključiti identifikacioni deo: sociodemografska pitanja, mesto stanvanja, radni status, .... na početku ili na kraju upitnika) 1. Psihološka strategija Cilj: uspostavljanje dobrog kontakta i održavanje motivacije ispitanika • U početku se postavljaju lakša, a kasnije složenija pitanja (uz postepen prelaz) • Emocionalno osetljiva pitanja se ne postavljaju suviše rano (najpre dobar kontakt) • Na kraju, ispitaniku pružamo mogućnost da doda još neki komentar 2. Logička strategija Cilj:olakšavanje razumevanja pitanja Suština: redosled pitanja pitanja treba da bude u skladu sa prirodnim tokom razmišljanja • Postepeno prodiranje u strukturu mišljenja, stava i vođenje iz okvira u okvir • Pitanja koja se odnose na jednu oblast treba da se nalaze na jednom mestu • 2 moguće strategije • Levak: opšta pitanja – specifična pitanja • Opšte zadovoljstvo studijama – zadovoljstvo pojedinim aspektima studija • Obrnuti levak: specifična pitanja – opšta pitanja • Zadovoljstvo pojedinim aspektima – rezime u vidu opšte ocene

22. Priprema uputstava i vizuelno oblikovanje Različite vrste instrukcija: • Opšta instrukcija - osnovne informacije o istraživanju • Ko radi istraživanje i sa kojom svrhom, šta se ispituje, zašto sam baš ja ispitanik.... • Posebna instrukcija (koja se odnosi na upitnik u celini) • Uputstvo o tome kako treba odgovarati na pitanja (uopšteno) – pažnja, pažljivo razmišljanje, iskrenost i otvorenost • Specifične istrukcije • Konkretno, kako treba odgovoriti na posebno pitanje ili grupu pitanja “Izaberite tvrdnju koja najbolje izražava Vaš stav.” “Svaku tvrdnju ocenite ocenom od 1 do 5, pri čemu 1 znači da se sa njom uopšte ne slažete, a 5 da se sa njom u potpunosti slažete.” Vizuelno oblikovanje • Pitanja kao što su: izbor formata, vrste papira, boja, gustine redova, veličine fonta.... • Imati na umu: • Vizuelni utisak: treba da doprinosi motivaciji - uredno, čitko, nije suviše gusto štampano • Lakoću u primeni: pitanja jasno odvojena jedna od drugih, odgovori različiti od potke, istaći najznačajnije informacije • Lakoću pripreme podataka za obradu

23. Sociometrija i analiza socijalnih mreža

24. Sociometrija – klasični pristup • Termin sociometrija skovao je Jakob Moreno, ’30-tih godina XX veka • Osnovna ideja: instrument za ispitivanje socijalne strukture – odnosa u grupama; metod za prikupljanje i analuzu podataka o interpersonalnim odnosima u malim grupama • Postupak: direktno ispitujemo članove grupe • Od ključnog značaja: afektivni odnosi (dopadanje i nedopadanje) • Iz distribucija dopadanja i nedopadanja mogu se izračunati različiti indeksi socijalnih odnosa • Sociometrijska struktura grupe: • mreža odnosa dopadanja i nedopadanja među članovima grupe • Osnovni elementi strukture: pojedinci i odnosi među njima

25. Moguće oblasti primene • Škole • ispitivanje strukture i odnosa među učenicima u odeljenju • sociometrijski status učenika može biti povezan za školskim uspehom, agresivnim ponašanjem... • Organizacije i ustanove • radni timovi, različite strukture u okviru organizacije; vojne jedinice, sportski timovi.... • sociometrijski odnosni mogu biti povezani sa kohezivnošću grupe, produktivnošću i zadovoljstvom na radu • Grupna terapija (posebno psihodrama i sociodrama) • odnosi u terapijskim grupama mogu uticati na terapijski proces (sloboda uključivanja, empatičnost, otvorenost...)

26. Sociometrijski upitnik Predmet: merenje privlačenja i odbijanja među pojedincima koji pripadaju grupi • osećanja koje ljudi imaju jedni prema drugima • meri se u odnosu na određeni kreiterijum Sociometrijski kriterijum: vrsta odnosa (relacija) u odnosu na koje ispitujemo dopadanje Kriterijum treba da bude jasan i značajan u datom odnosu Primeri: • U školi: s kim bi voleli da uče, da se druže, da sede u klupi, da putuju na ekskurziju • Na radnom mestu: s kim bi voleli da sarađuju u poslu, da budu u istoj kancelariji, da putuju na službeni put, da se druže van posla

27. Sociometrijski upitnik • Instrukcija: ispitanik treba da izabere • osobu (ili više njih) koja mu se najviše dopada u datoj grupi • osobu (ili više njih) koja mu se najmanje dopada u datoj grupi ...prema zadatom kriterijumu • Varijante: broj izbora može biti ograničen ili neograničen • Unapred određen (navedite ime 1 ili 3 osobe) ili neodređen (navedite imena svih osoba...) • Problem valjanosti – iskrenosti i otvorenosti u odgovaranju • Strah od saznavanja sopstvene pozicije • Strah od toga da će drugi saznati rezultate

28. Sociometrijski upitnik – primer

29. Prikazivanje rezultata: matrica podataka • Redovi: izvori relacija (birači) • Kolone: odredišta relacija (birani) • Najjednostavnija varijanta: binarne vrednosti 0: negativan izbor 1: pozitivan izbor • Obrada: sumiramo pozitivne i negativne izbore za svakog pojedinca • Mogu se računati različiti indeksi i primeniti složenije statističke tehnike (klaster analiza, multidimenzionalno skaliranje...) • Podaci se mogu analizirati na nivou • pojedinca • dijade • podgrupa (klika) • cele grupe

30. Prikazivanje rezultata: sociogram Sociogram • grafički prikaz odnosa u grupi • Sastoji se od dva elementa: čvorova (koji predstavljaju osobe – članove grupe) i veza (relacija) • Prikazuje poziciju svakog pojedinca i svih odnosa između pripadnika grupe • Tako, stičemo uvid u strukturu grupe prema ispitivanom kriterijumu

31. Primer sociograma Kajl + izbor - izbor Kartmen Baters Sten Keni

32. Status pojedinaca u okviru mreže • Popularni (zvezde) • veliki broj + i nijedan (ili značajno manji broj) – izbora • veoma visok sociometrijski status • Odbačeni • veliki broj – i nijedan (ili veoma mali broj) + izbora • posebno rizična kategorija (zahteva posebnu pažnju) • Izolovani • ne bira izabran ni u pozitivnom ni u negativnom smislu • Kontroverzni • veliki broj izbora, i pozitivnih i negativnih (nekima se jako dopada, dok se drugima jako ne dopada) • “Moć iz pozadine” • pozitivni izbor od strane zvezda (nije generalno omiljena, ali može da utiče posredstvom zvezda)

33. Strukture mreže Osnovne strukture a. zvezdasta b. linijska (lančana) c. kružna Dijade – osnovne supstrukture Klike – grupa članova više povezanih međusobno nego sa ostalim članovima grupe

34. Sociometrijski indeksi Indeks izbornog statusa osobe Isi=∑xi/(n-1) ∑xi - ukupni broj dobijenih izbora za osobu i n-1- broj članova grupe (osoba ne može birati samu sebe) Indeks grupne ekspanzivnosti E= ∑xij /n ∑xij suma svih zabeleženih izbora svih članova grupe (preduslov: broj izbora nije ograničen) n - broj članova grupe Indeks grupne kohezivnosti K= ∑(i ↔j)/ n(n-1)/2 ∑(i ↔j) - suma uzajamnih izbora u grupi n(n-1)/2 : ukupni broj mogućih uzajamnih izbora

35. Indikatori socijalne mreže Distanca - najmanji broj relacija između dva čvora osoba sa manjom prosečnom distancom prema ostalima lakše prenosi informacije, ima veći uticaj... Gustina • ostvareni broj veza u odnosu na maksimalni mogući broj veza između članova veća gustina – veća kohezija, brže prenošenje informacija, veća predvidljivost Centralnost • indeks vezan za pojedinca: broj veza koje ostvaruje, u poređenju sa drugim članovima • ukazuje na poziciju pojedinca u odnosu na druge (moć) Stepen – broj direktnih veza sa drugim članovima Bliskost – distanca u odnosu na ostale članove