Škola bez nasilja Ka sigurnom i podsticajnom okruženju za decu

1. Škola bez nasiljaKa sigurnom i podsticajnom okruženju za decu

2. SERTIFIKACIJA • Škola “uzima” sertifikat • Procedura obuhvatala samoevalauaciju, anketiranje roditelja i dece, pogled direktora škole unazad i unapred, završni izveštaj mentora, informisanje nastavničkog veća, Školskog odbora, Saveta roditelja • 32 škole – 1 iz “pilot” faze, 19 iz I faze, 9 iz II, 3 iz III • Materijali su prikupljani u 2 roka (novembar i januar)

3. Šta smo saznali ? • Restitucija ne treba da bude šablon, jer onda više liči na kaznu • Školska pravila se poštuju i dovode do promena u ponašanju, ako se odnose na načine ponašanja i uverenja/vrednosti • Dicsiplinovanje dece i pravila kućnog reda ne treba da budu deo školskih pravila za smanjenje nasilja • “Đubre bacamo u kantu” • “Primećuje se napredak u poštovanju pravila u nižim razredima, smanjuju se veoma izraženi oblici nasilja- jurenje po hodniku, galama... U višim razredima, skoro u svim predmetima je smanjeno pričanje na času, međusobno vređanje i psovke”

5. Samoevaluacija U 2/3 škola: • Programske aktivnosti su sastavni deo Godišnjeg programa rada škole • Aktivnosti predviđene programom su realizovane i deo su svakodnevnog rada • Deca i odrasli prepoznaju i prijavljuju nasilje • Školska pravila su vidljiva u potpunosti • UZM je vidljiva i svi članovi imaju jasnu predstavu o svojoj ulozi u velikoj meri • Školski tim je prepoznatljiv u velikoj meri, vršnjački u potpunosti. • Dopunjeni školski pravilnici o disciplini i nasilje se evidentira Ali: • Pravila se periodično menjaju u skladu sa potrebama dece i odraslih u školi samo u 50% škola • Roditelji aktivno podržavaju program samo u 50 % škola • 1/3 škola kaže da delimično funkcioniše SZM

6. Šta kažu deca? Anketa za učenike (32 škole, oko 2000 učenika): • 71,5% učenika zna kakve je posledice snosila osoba zbog nasilnog ponašanja • 86,8% učenika kaže da je posledica bila popravljanje štete, a ne kazna. • Primeri restitucije (popravljanja štete): : izvinio se drugu, uključivanje u rad VT, učestvovao u Forum teatru, uređivao Oazu mira. • 64% učenika poznaje vršnjake koji su promenili ponašanje na bolje • 78% učenika je odgovorilo da postoji odrasla osoba u školi koja je upoznata sa svim slučajevima pojave nasilja • Samo 40% anketirane dece zna da navede tri školska pravila

7. Reagovanje na nasilje Pre • Tužan odgovor učenika da pokušavaju, kad god mogu, poklonima i uslugama da odobrovolje nasilnika (13%) • Veoma je važna grupa učenika koja ništa ne čini mada zna da bi trebalo (44%) • Od onih koji tako reaguju čak 25% učenika izjavilo je da ih se ne tiče nevolja kojoj su izloženi njihovi vršnjaci Sad • Šta čine učenici da smanje nasilje: poštujemo pravila, stalno se nešto organizuje u školi, traže pomoć od nastavnika i roditelja, rešavanje problema na času, kažemo učeniku il nekom starijem da on reaguje, ne ismevamo druge, ne širimo tračeve, ne svađamo se, savetujemo kako da se ponašaju, pričamo sa onima koji su nasilni da to nije dobro, uključuju vršnjački tim, razdvajaju sukobljene, ne provociraju

8. Šta kažu roditelji? Anketa za roditelje (32 škole, oko 900 roditelja) • 84,6% roditelja zna da se program Škola bez nasilja realizuje u školi njihovog deteta • Šta je škola učinila po pitanju nasilja u poslednjih godinu dana: organizovani su sastanci sa roditeljima, vršnjačka zaštitna mreža je aktivna, preventivne radionice, pravila, deca razgovaraju o nasilju i sa odeljenskim starešinom, animirani serijal, forum pozorište, postoji saradnja sa direktorom i pedagogom, Tim za borbu protiv nasilja, roditelji dobili priručnike, vrši se dodela bedževa za dobro i popravljeno ponašanje, priča se o tome. • Kako Vi kao roditelj doprinosite: uključeni su u ZM, preventivan rad sa mlađim đacima, držimo radionice o vrstama i posledicama nasilja i o nadoknadi štete, osmišljavanje slobodnog vremena kroz zajedniče aktivnosti roditelja, dece i nastavnika, učestvovanje na Fer plej turniru

9. Iskustva dece • “Stalno pričamo o drugarstvu i lepom ponašanju sa učiteljicom” • “Pričamo sa onima koji su nasilni da to nije dobro” • “Imamo razne radionice i pričamo sa psihologom” • “Uvodimo nova pravila-stalno se nešto organizuje u školi, ja najviše volim kad je to sport”

10. Šta smo saznali ? • Restitucija ne treba da bude šablon, jer onda više liči na kaznu • Školska pravila se poštuju i dovode do promena u ponašanju, ako se odnose na načine ponašanja i uverenja/vrednosti • Dicsiplinovanje dece i pravila kućnog reda ne treba da budu deo školskih pravila za smanjenje nasilja • “Đubre bacamo u kantu” • Primećuje se napredak u poštovanju pravila u nižim razredima, smanjuju se veoma izraženi oblici nasilja- jurenje po hodniku, galama... U višim razredima, skoro u svim predmetima je smanjeno pričanje na času, međusobno vređanje i psovke

11. Šta kažu mentori? • Od marta kada je postavljeno, Sanduče poverenja za kratko vreme je stiglo oko pedeset pisama, na sva je odgovoreno. Saradnici VT, razgovarali su, zajedno sa dva članaVT i školskim psihlogom, sa dve učenice koje trpe nasilje – same su se prijavile VT sa tom željom. (Tatjana Pavlović, mentorka OŠ Jovan Popović iz Kragujevca). • Kod većine učenika je prihvaćeno da prijavljivanje nasilja nije tužakanje već zaštita i u toj akciji VT je imao značajnu ulogu. VT je u saradnji i sa školskim policajcem.(Zorica Milić, mentorka škole 1 osnovna škola iz Valjeva). • Do sada je uspešno rešeno oko 20 prijavljenih slučajeva ovih vidova nasilja. Učenici traže pomoć preko odeljenjskih starešina, dežurnih nastavnika i kutije poverenja. Za roditelje škole biće formirano savetovalište nenasilnog vaspitanja dece pošto su ankete pokazale da im je ta vrsta pomoći neophodna i da učenici dobar deo lošeg ponašanja ipak donose iz porodice. (Mirsada Topalović, mentor škole Velimir Markićević iz Majdampeka)