Standardi i kompresovanje podataka

1. Standardi i kompresovanje podataka Aleksandar Kraupa

2. Standard se može definisati kao: • Nivo ili stepen kvaliteta koji se smatra za ispravan ili prihvatljiv. • Prihvaćena mera ili nivo koji se koristi u svrhe poređenja. • Nešto što je utvrđeno kao pravilo za merenje težine, vrednosti, čistoće, itd. • Nešto što je utvrđeno, poznato, ili se često koristi. (Longman Dictionary of Contemporary English)

3. Pravno pravilo • “pravilo” kao sinonim za “normu” ili “zapovesti” je u izvesnim analitičkim teorijama omiljeni termin, dok ga druge struje uzimaju kao osnovni termin i koriste bilo termine “uputstva” ili termin “norma”. • Pravila kao vrsta dele se između “preskriptivnih pravila” (norme uputstva, naredbe) i “konstitutivnih pravila” (eidetskih, koje se odnose na suštinu, teorijskih, koje otkrivaju prinudni poredak) prema prirodi i funkciji. • Govori se takođe o pravilima na opisni način kao regulatorima prirode ili fizičkih i/ili društvenih fenomena (npr. pravila ili zakoni Njutnove fizike ili zakoni Frojdove psihoanalize). • Razlikuje se primarna pravila koja diktiraju ponašanje i sekundarna pravila koja a) dodeljuju vlasti, b) odnose se na primarna pravila označavajući kako se ona identifikuju (rules of recognition), kako se menjaju (rules of change), kako se primenjuju (rules of adjudication).

4. Standard se može definisati kao: • Nešto što je utvrđeno kao model ili primer od strane države, običajima ili opštim koncezusom (kriterijum). • Nešto što je postavljeno i utvrđeno od strane vlasti kao pravilo za meru količine, težine, dužine, vrednosti ili kvaliteta. • Struktura koja je napravljena i služi kao osnova ili podrška. Standard se primenjuje kod svakog definitivnog pravila, principa ili mere koje su zvanično postavljene. (Encyclopedia Britanica)

5. Država kao institucija je društvena tvorevina složenog karaktera, sa takvim funkcijama da se često indetifikuju sa društvom. Kao instituciju čine je brojna, najčešće formalna pravila ( ustav, zakoni, uredbe, rešenja ), putem kojih se na društveno adekvatan način regulišu osnovni društveni odnosi i uređuju pojave sa osnovnom funkcijom da se zaštiti zajednica od raspada.Pored pravila, kao osnovni elementi javljaju se subjekti i objekti primene pravila i brojna sredstva za primenu pravila. Koncenzus je obostrana ili uzajmna saglasnost volja.

6. Običaj je specifičan oblik društvene svesti, jer nastaje dugotrajnim ponavljanjem istog načina ponašanja, koje vremenom postaje obavezno. To je društveni propis, koji nastaje u neorganizovanim društvenim zajednicama spontanim ponavljanjem određenog ponašanja, koje postaje tradicionalno ponašanje, tj. običaj. Običaji nastaju u neorganizovanim društvima i često su najznačajnija pravila ponašanja u tim društvima. Sankcije koje se primenjuju u društvu za nepoštovanje običaja su, najčešće ,blage, mada je u primitivnim zajednicama poznata i teža sankcija.

7. Standard se može definisati kao: Svaka zakonom utvrđena mera, normalna mera, merilo; zakonska novčana stopa i sl; nešto što važi kao uzor, obrazac, što je priznato kao klasično. (Milan Vujaklija,Leksikon stranih reči i izraza)

8. Zakon • je opšte obavezno pravilo ponašanja u društvu • ima ulogu regulatora društvenih odnosa u okviru datog društvenog uređenja služi • za regulisanje društvenih odnosa, • za uspostavljanje određenog pravnog poretka, • za obezbeđenje reda.

9. Standard se može definisati kao: Zakonom, običajem ili organizaciono-pravnim aktomutvrđena mera ili merilo (parametar), opis, model ili uzorak po kojem se ocenjuje da li predmet ili pojava odstupa od određene normale. (Popularna enciklopedija, BIGZ)

10. Pravni akt je eksplicitni dokument ilisistemskiakt kojim se stvaraju pravne norme, odnosno usloviza primenu pravnih normi. Ako se, pak, pravni akt posmatrasa formalnog stanovišta, tada se uočavaju njegovi elementi: • Organ ili organizacija koji donose pravni akt • Popstupak po kome se on donosi • Formalni oblik pravnog akta. Pravni akti se dele na opšte i pojedinačne. Opšti pravni akti nazivaju se izvorima prava.

11. Standardse može definisati kao: Tehnički propis (norma) koji ima za cilj da ujednači *oblik, **veličinu, ***kakvoću i ****način ispitivanja nekog materijala i proizvoda. (Mala enciklopedija, Prosveta)

12. Norma (društvena norma) je pravilo koje stvara društvo, i koje reguliše društveni život ukoliko je on specifičan, različit od ostale prirode. Norma (pravna norma) je pravilo o ponašanju ljudi koje je zaštićeno državnim aparatom za nasilje. To je društveni propis koji donosi ili sankcioniše država.

14. Standardi utelekomunikacijama

15. Organizacije koje se bave standardizacijom u telekomunikacijama su: ETSI – evropski standardi 3GPP – mobilna telefonija, GSM, UMTS IETF – internet standardi ITU – osnovna standardizacija

16. ETSI (European Telecommunications Standards Institute) Evropski institut za standardizaciju utelekomunikacijama (ETSI) je nezavisna, neprofitna organizacija čiji je zadatak da stvori standarde u telekomunikacijama. Sedište mu je u Sofiji Antipolisu, u Francuskoj. ETSI ima članove iz 55 zemalja, kako u Evropi, tako i van nje.

17. ETSI je odgovoran za standardizaciju informacionih i komunikacionih tehnologija u Evropi. Pod tim tehnologijama podrazumevaju se: • telekomunikacije • emitovanje • i srodne oblasti, kao što su prenos podataka i medicinska elektronika.

18. IETF (Internet Engineering Task Force) Radna grupa za internet inženjering (IETF) je veliko međunarodno udruženje dizajnera mreže, operatera, prodavaca i istraživača koji se bave razvojem strukture interneta i pravilnim funkcionisanjem interneta. IETF je otvoren za sve zainteresovane individue.

19. IETF je podeljen na nekoliko radnih grupa, koje se prema oblasti koju pokrivaju dele na nekoliko područja: • rutiranje • transport • bezbednost • itd

20. 3GPP (3rd Generation Partnership Project) Partnerski projekat treće generacije (3GPP) je ugovor o saradnji sačinjen decembra 1998. Ovaj ugovor o saradnji udružuje nekoliko telekomunikacionih standarda poznatih kao Organizacioni partneri.

21. 3GPP

22. ITU (International Telecommunication Union) Međunarodna telekomunikaciona unija (ITU) ima sedište u Ženevi, u Švajcarskoj. ITU ima tri glavna sektora: • sektor za radiokomunikacije (ITU-R) • sektor za standardizaciju (ITU-T) • sektor za razvoj (ITU-D)

23. ITU-T (sektor za standardizaciju) ITU-T je osnovan 1. marta 1993. i zamenio je prethodni Međunarodni komitet za telegrafiju i telefoniju, koji potiče još iz 1865. Zadatak ovog sektora je da obezbedi efikasnost i blagovremenu izradu kvalitetnih standarda koji pokrivaju sva polja telekomunikacija. Javni i privatni sektor sarađuju u okviru ITU-T za razvoj standarda koji pomažu korisnicima telekomunikacija širom sveta.

24. ITU standardi su dati u serijama od A do Z, koje se bave različitim temama

27. Kompresovanje podataka

28. Frejm (frame) • U telekomunikacijama, frejm je podatak koji se transmituje između čvorova u mreži kao jedinica koja ima tačnu adresu i neophodne protokolne kontrolne informacije. Frejm se uglavnom transmituje serijski bit po bit i sadrži prednje i zadnje polje koje uokviruje podatak. • U filmskom i video snimanju i puštanju, frejm je pojedinačna slika u sekvenci slika koje se snimaju i puštaju.

29. U kompjuterskoj video displej tehnologiji, frejm je slika koja se šalje u uređaje koji služe za prikazivanje slika. On se konstantno nadograđuje i osvežava iz bafera frejma, vrlo dostupnog dela video RAM-a. • U aplikacijama veštačke inteligencije, frejm je set podataka koji sadrže informacije o pojedinačnim objektima, procesima ili slikama.

31. JPEG (Joint Photographic Experts Group ili Joint Photography Experts Group) Združena grupa eksperata za fotografiju(JPEG)je standard za kompresiju slike sa gubitkom. JPEG je ISO / IEC grupa eksperata koja razvija i održava standarde algoritma za kompresovanje kompjuterskih slika. Zajedno sa GIF (Graphic Inter-change Format) i PNG (Portable Network Graphics Group), JPEG je jedan od formata za slike podržan od strane WWW, i uglavnom ima ekstenziju “.jpg”.

32. JPEG ima primenu kod: • interneta • digitalne fotografije • digitalnog bioskopa • štampanja i skeniranja • prismotre • u medicini • u nauci • u industriji, itd.

33. MPEG (Moving Pictures Experts Group ili Motion Pictures Experts Group) Grupa eksperata za pokretne slike (MPEG) je osnovana 1988. MPEG razvija standarde za digitalnu video i audio kompresiju. MPEG standardi su različite serije od kojih je svaka kreirana za različitu svrhu. MPEG je ISO / ITU standard za video kompresovanje sa gubitkom. Takođe, može da se naziva i MJPEG (pokretni JPEG).

34. Različite serije koje je proizveo MPEG su: • MPEG 1 - standard za kompresovanje koji se koristi u CD romovima i video CD. Pruža rezoluciju 352 x 288 pri 30 fps, sa 24-bitnim kolorom i CD kvalitetom zvuka. • MPEG 2 – standard za kompresovanje koji pruža kvalitet slike sa rezolucijom od 720 x 480 koja se koristi u DVD filmovima. Na tome se zasniva DVD i digitalna televizija. • MPEG 3, kao i MPEG 1 sa audio lejerom 3 se zovu još i MP3. To je popularan naziv za standard za skidanje muzike.

35. MPEG 4– standard za multimediju kod fiksnih i mobilnih mreža. Podržava širok raspon audio i video modova i brzina transmisije. • MPEG 7 – standard za opisivanje i traženje audio i vizuelnih sadržaja. • MPEG 21 standard je multimedijalni radni okvir.

36. MPEG takođe započinje i nove standarde, npr: • MPEG A – obezbeđuje specifični aplikacioni standard. • MPEG B, MPEG C, MPEG D – pružaju specifične sistemske video i audio standarde. • MPEG E – najnoviji standard, još u razvoju. Služiće kao podrška multimedijalnim aplikacijama.

37. LITERATURA [1] Bjelica, Spasoje, Socijologija, D.O.O.”Dnevnik” – izdavačka delatnost, Novi Sad 1997 [2 Encyclopedia Britannica, Deluxe Edition, 2002 [3]Longman Interactive English Dictionary, prvo izdanje, Longman Group UK Limited, 1993 [4] Lukić, V. Radomir, Teorija države i prava, II knjiga: Teorija prava, Naučna knjiga, Beograd, 1958 [5]Mala enciklopedija, Prosveta, Beograd, 1971 [6] Popović, Milijan, Prilozi teoriji prava, Novinsko – izdavačka ustanova Službeni list SRJ, Beograd, 1997 [7]Popularna enciklopedija, BIGZ, Beograd, 1976 [8] Vujaklija, Milan, Leksikon stranih reči i izraza, Prosveta, Beograd, 1980 [9] Vukadinović, Gordana, Izbor tekstova iz teorije prava, treće dopunjeno izdanje, NIP “Novi svet”, Priština, 1996 [10] http:// whatis.techtarget.com/ [11] http://www.3gpp.org/ [12] http://www.etsi.org/ [13] http://www.ietf.org/ [14] http://www.itu.int/home/index.html

38. Hvala na pažnji