190 likes | 329 Views
ORGANIZACIJA OPAŽAJA. OSEĆAJ Osećaj je prost čulni podatak koji nastaje dejstvom draži na čula koji se odnosi samo na jednu osobinu objekta npr. osećaj tvrdoće, osećaj slatkog, osećaj hladnog, zvuk... OPAŽAJ
E N D
ORGANIZACIJA OPAŽAJA OSEĆAJ Osećaj je prost čulni podatak koji nastaje dejstvom draži na čula koji se odnosi samo na jednu osobinu objekta npr. osećaj tvrdoće, osećaj slatkog, osećaj hladnog, zvuk... OPAŽAJ Kod opažaja prostom čulnom podatku se pridružuje znanje i značenje koje se odnosi na celinu objekta. Osećaj zelenog Opažaj drveta
FAZA – mozak organizuje osete u celinu FAZA – pridaje im smisao (znanje i značenje) FAZE OPAŽANJA
Postoje dva shvatanja o nastanku opažaja. * Strukturalističko - opažaj je prost zbir osećaja * Geštalt - opažaj nije prost zbir osećaja već predstavlja organizaciju draži u opažaje.
Princip blizine (A) – prostorno i vremenski bliske draži se povezuju u celinu. Princip sličnosti (B)– slične draži opažaju se kao celina. Princip kontinuitetaili zajedničke sudbine (C) – draži koje se kreću ili menjaju u istom pravcu opažaju se kao celina Pricip zatvaranja (D) – draži koje obrazuju neku pravilnu figuru opažaju se kao celina. Princip figure i pozadine (sledeći slajd) Geštalt psiholozi su isticali principe perceptivne organizacije
Geštalt psiholozi su pročavali i odnos između figure i pozadine Sivi kvadrat jednake svetline izgleda tamniji na svetlijoj pozadini i, a svetliji na tamnijoj pozadini Slika koja može dvostruko da se opaža
Subjektivni činioci opažanja Iskustvo Emocije Motivacija i interesovanja Osobine ličnosti Stavovi Ovi činioci utiču naročito na tumačenje čulnih informacija. Objektivni činioci opažanja • Građa čula • Raspored draži
Na osnovu čega zaključuješ ko je na slici? NA OSNOVU ISKUSTVA gledanje filma
UTICAJ ISKUSTVA Opažajni svet čoveka je organizovan i uređen. Osećaji su uređeni pre svega na osnovu iskustva. Iskustvo daje smisao opažaju. Npr. delovi pojedinih objekata se uvek zajedno javljaju u iskustvu deteta i ono nauči da je to jedna celina. (lice majke)
Šta ti najviše privlači pažnju?
UTICAJ MOTIVACIJE I LIČNOSTI NA OPAŽAJE Ličnost u celini, njene potrebe, želje i interesovanja su od velikog uticaja na opažanje. Npr. Gladna osoba u većoj meri obraća pažnju na hranu nego osoba koja nije gladna.
Greške u opažanju 1. Iluzije – pogrešno doživljeni realno postojeći objekti 2. Halucinacije – čulne obmane koje nisu izazvane dražima