Savremeno delovanje medjunarodnih organizacija

1. Savremeno delovanje medjunarodnih organizacija Prof.dr Tanja Miščević

2. Teme za razgovor • Specifičnostisavremenograzvojamedjunarodnihorganizacija • Savremenainternapraksamedjunarodnihorganizacija • Savremenamedjunarodnapraksamedjunarodnihorganizacija • Značajodlukasavremenihmedjunarodnihorganizacija u medjunarodnompravuimedjunarodnimodnosima • Savremenodelovanjemedjunarodnihnevladinihorganizacijainjihovznačaj • Medjunarodnirežimiimedjunarodnoupravljanje • Univerzalnemedjunarodneorganizacije u uslovimaglobalizacije • Medjunarodnastandardizacijaiulogaspecijalizovanihagencija • Značaj MO sa obeležjima nadnacionalnosti za globalizaciju • Pojačniznačajsavremenihregionalnihorganizacija • Regionalneorganizacije u Evropi • Regionalneorganizacijenaameričkomkontinentu • Regionalneorganizacije u AzijiiAfrici

3. Faze u razvoju MO • Najčešća podela u tri faze • Prvo razdoblje – XIX i početak XX veka do stvaranja Društva naroda • Druga faza – stvaranje i delovanje Društva naroda • Treća faza – postojanje i delovanje UN • Četvrta faza – postoji ili ne?

4. Obeležja prve faze • Ravnoteža snaga • Kongresi i konferencije – nestalnost, održanje mira; pravila procedure • Prve MO – tehničke, administrativne unije i rečne komisije • Kreiranje procedura i praksi

5. Druga faza – delovanje Društva naroda • Prva opštepolitička organizacija • Unosi mnoge novine u organizovanje – trajnost, stalnost, sistem organa, odluke, sankcije, itd. • Potpuno uredjena pravila procedure • Prvi stalni medjunarodni sud • Sistem medjunarodnih biroa u vezi sa Društvom naroda

6. Treća faza – UN i njeno delovanje • Sličnost i razlike u odnosu na DN • Zabrana rata i suverena jednakost država; regulisanje novih oblasti medjunarodnog prava • Sistem UN - specijalizovane agencije • Proliferacija medjunarodnih organizacija? • Nove vrste MO – operativne i nadnacionalne

7. Četvrta faza – savremeno delovanje • Nakon kraja hladnog rata • Promena uloge UN – prestanak blokade Saveta bezbednosti – nove misije • Mesto i uloga MO u globalizaciji i internacionalizaciji • Posebno uloga regionalnih organizacija • Pojava medjunarodnih režima • MO kao tvorci medjunarodnog prava

8. Novosti u delovanju MO • Ključni element – praksa delovanja • Izmene u internom delovanju • Praktične promene osnivačkih akata • Članice i proces odlučivanja • Širenje nadležnosti organa – implicirane nadležnosti • Novine u procesu odlučivanja • NGO • Sankcije za neizvršavanje odluka • Provera valjanosti odluka

9. Promene spoljnog delovanja MO • Medjunarodne organizacije kao važni subjekti medjunarodnih odnosa • Izmene u savremenim medjunarodnim odnosima koji imaju uticaj na položaj MO • Proces globalizacije • Izmene koncepta suverenosti država • Proces legalizacije u svetskoj politici • Davanje pravne snage aktima • Novi pravosudni organi

10. Novi teorijski pristupi izučavanju MO • Nema jedinstvene teorije MO – teorijski pravci dve discipline: medjunarodno pravo i medjunarodni odnosi • Izmene u teorijskim premisama: • Disciplina medjunarodnog prava sve više posmatra ulogu politike kao presudne za objašnjenje svog postojanja, dok teorija medjunarodnih odnosa prestaje da posmatra pravo kao instrument politike sile i priznaje mu samostalni značaj.

11. Nove teorije medjunarodnih odnosa • Tradicionalni pristup: realizam i idealizam • Novi pravci: • Institucionalizam – funkcionalističke i neofunkcionalističke teorije • Teorije režima • Liberalna teorija – kritički pravac • Neoliberalizam • Liberalni milenijarizam • Liberalni internacionalizam

12. Nove teorije medjunarodnog prava • Tradicionalni pristupi: prirodnopravna škola i pozitivnopravna škola • Nove tendencije: • Kritičkopravna škola – pod uticajem liberalizma u medjunarodnim odnosima • Dekonstrukcionisti • Rekonstruktivne doktrine • posmodernizam

13. Savremena interna praksa medjunarodnih organizacija

14. O čemu je reč? • Interno pravo medjunarodnih organizacija • Osnivački akti • Poslovnici organa • Ponašanje država članica • Širenje nadležnosti organa MO • Novine u elementima procesa donošenja odluka

15. Interno pravo MO • Osnivački akti – složeniji fenomen nego medjunarodni ugovor • Osniva MO • Daje joj pravni status • Razgraničava ovlašćenja članica /MO • Utvrdjuje strukturu organizacije • STVARA NOVI PRAVNI POREDAK • Potpuno nezavisan?

16. Poslovnici o radu organa • Unutrašnja pravila kao razrada osnivačkog akta • Razradjuju postojanje i funkcionisanje organa MO • Uredjuju tri grupe pravila: • Zasedanja organa • Agenda sastanka • Pravila glasanja

17. Ponašanje članica • Regulisano osnivačkim aktom • Prava i dužnosti • Suspenzija i/ili isključenje • Predstavljene u organima • Plenarnim – predstavljene preko delegacije • Užeg sastava –predstavljene preko drugih država • Ko su članice? Kada ko glasa? • Ključni indikator uloge – proces odlučivanja • Kakve oluke predlaže i sponzoriše • Kako glasa • pitanje imidža • Interna regionalizacija glasanja

18. Javnost i transparentnost u radu savremenih MO • Sve češće javna zasedanja (direktni prenosi) – zasedanja SB • Nema mogućnosti parlamentarne kontrole ako sastanci nisu javni • Primetno da se koristi za unutrašnje političke svrhe • STO – transparentnost: • Interna – sve članice uključene u proces odlučivanja • Eksterna – dijalog sa NGOs i web site • Izuzetak Savet ministara EU • Jedan javni sastanak (1.2.1993) pokazao se kao neuspešan • 2001 odluka o dostupnosti svih dokumenata javnosti

19. Širenje nadležnosti organa (delegirana, implicirana, inherentna) • Implicirano tumačenje nadležnosti • Uloga sudova – ICJ i ECJ • Pitanje tumačenja osnivačkog akta MO • Princip specijalizacije (delegacije) • Širenje nivoa do inherentnih ovlašćenja • Mera: ostvarivanje ciljeva MO

20. Novine u procesu odlučivanja • Faze: inicijativa, debata, glasanje+sprovodjenje • Jačanje kontole legalnosti – posebno u odnosu na UN • Povelja na predvidja kontrolu legalnosti – samo Administrativni sud • Poseban problem SB – nevezan pravom • Problem – kada stvara nova pravila!? • Primer kontole legalnosti – Sud pravde EC • Kriterijum legalnosti: • Da je odluku doneo nadležni organ • Da je usvojena u skladu sa pravilima • Da je odluka proglašena i doneta

21. Savetodavno mišljenje ICJ 1971. godina – Namibia case – pretpostavka legalnosti • postojanje nadležnog organa koji je konstituisan u skladu sa odredbama internog prava organizacije; • da je odluka usvojena u skladu sa pravilima postupka koji je svojim poslovnikom, ili nekim drugim aktom, utvrdio nadležni organ; i • da je glavni časnik (predsedavajući) nadležnog organa proglasio da je proces odlučivanja zaključen, i da je odluka doneta

22. Sankcije • Prinudna mera koja se primenjuje prema državi koja je izvršila povredu svoje obaveze • Pitanje prinudnog izvšenja odluka – postoji li to? • Finansijske i trgovinske mere • Reverse veto – pitanje ukidanja mera sankcije • Postoje li pametne sankcije?

23. Savremena uloga administrativnih organa međunarodnih organizacija

24. Administrativni organi • Sekretarijati – specifični organi u MO kako zbog funkcije tako i zbog sastava • Donose odluke kojima se sprovode odluke najviših i izvršnih organa • Poseban položaj šefa administracije • Osoblje – medjunarodni službenici • Nezavisnost • Privilegije i imuniteti

25. Kratak istorijat organa • U prošlosti su države koje su učestvovale na međ. konferencijama same bile zadužene za administrativne poslove • Tokom XIX veka taj posao preuzima država domaćin, ali i kontroliše sekretarijat • Prvi međunarodni sekretarijat 1905. godine – Međunarodni institut za poljoprivredu (Rim) • Naziv potiče od Društva naroda – sekretarijat odabran da bi ukazao na vrstu poslova koju obavlja

26. Sekretarijati su “kičma” svake moderne MO • Po nekada su jedini organ u organizaciji (GATT) • U nekim MO svaki organ ima svoj sekretarijat • Evropska unija! • Oni vrše pre svega izvršne, administrativne funkcije, zapravo upravljaju organizacijom

27. Struktura sekretarijata • Sastoje se od: • departmana (sektora) ili direktorata • službi ili kancelarija • Sekretarijat UN • Sektori (departmani) podeljeni u grupacije (divisions), službe (services), sekcije (sections), ogranke (branches) i jedinice (units) • Evropska komisija – administrativno uredjenje • Generalni direktorati • Direktorati • Generalne direkcije • Jedinice • Kontakt osobe

28. Osnovne funkcije administrativnih organa i šefa sekretarijata • Funkcije administrativnog organa • Administrativne • Koordinacione • Tehničke • Finansijske • Funkcije šefa administrativnog organa • Reprezentativne • Političke

29. MO se ne oslanja samo na zaposlene u sekretarijatu! • Oni mogu biti angažovani za razne poslove – privilegije i imunitete ograničeno mogu da koriste • Medijacija, pripremaju izveštaje, studije, sprovode istrage, učestvuju u misijama, dostavljanju tehničkoj pomoći • Zato se zastupnici MO definišu kao svako lice, plaćeno ili ne, stalno zaposleno ili ne, koje je ovlašćeno od strane organa organizacije da sprovodi ili mu pomaže da sprovodi, jednu od njegovih nadležnosti • Svako lice kroz koje MO deluje!

30. Sekretarijat • Međunarodni službenici sa privilegijama i imunitetima • Pravna osnova njihovog rada: • interno pravo MO i • ugovor o radu • Dva principa zapošljavanja • Kvalifikacija i kvalitet • Geografska raspodela mesta članicama • novina – gender balance!

31. Kvalifikacija traži visoke plate! • Noblemaire princip u sistemu UN • Nivo plate se ustanovljava prema sistemu plata one države članice koja ima najviše plate za svoju administraciju • Pored osnovne plate i bonusi • Kategorije službenika • Šef administracije i rukovodeća mesta • Profesionalci (najveći broj zaposlenih) • Opšte službe

32. Šef administrativnog organa • Biraju ga ili postavljaju jedan ili više političkih organa MO • Pored uobičajenih administrativnih i izvršnih funkcija ima i pravo učešća u radu drugih organa • Njegov osnovni zadatak – efikasno sprovodjenje poslova MO i prijem, organizacija i otpuštanje službenika

33. Osnovna praktična zaduženja • Efikasno vodjenje sastanaka svih organa i komiteta, kao i konferencija koju može organizovati MO • Zadužen za nacrt dnevnog reda • notifikovanje pozvanih država i tela • Obezbedjivanje dovoljnog broja službenika i tehnike • Provera punomoćja • Izveštavanje o sastanku, kao i dopunski izveštaji potrebni tokom sastanka

34. Priprema godišnje budžet • Koordinacija rada organa i organizacija • Posebno u sistemu UN • Depozitar je međunarodnih sporazuma • GenSek UN deponuje sve međ. ugovore • Podnosi godišnje izveštaje o radu MO – i ovo se koristi kao politička funkcija • Pravni predstavnik MO • može u ime organizacije da zaključuje međunarodne ugovore (iako ga ne prepoznaje Bečka konvencija iz 1986) • zastupa je pred sudovima: međunarodnim i nacionalnim, kao i pred administrativnim tribunalima • Odlučuje o ukidanju imuniteta službenicima

35. Koliko su važni administrativni organi? • Zadaci i značaj ovih organa se razlikuju u zavisnosti od zadataka i značaja same MO • Ima i drugih faktora • Koliki je obim ovlašćenja dat osnivačkim aktom • Kolika su finansijska sredstva • Homogenost i zajednički interes unutar MO pomažu • Kvalitet službenika • Isto se može reći i za šefa administrativnog organa!

36. Pravosudni organi savremenih međunarodnih organizacija

37. Pojam sporova MO • proces odlučivanja zahteva prevazilaženje suprotnosti - zbog razlika u interesima i razumevanju ciljeva MO • ovo je pregovaranje a ne sporovi • ‘sporovi’ - kada se članice i/ili organi pozivaju na pravo koje proističe iz osnivačkog akta MO

38. najčešće - sporovi o tumačenjuiliprimenistatutaidrugihakata • mogućnostsporovavećaukolikosuoviaktiuopšteniji • mogućarazličitatumačenja • organitrebadakonkretizujuuopšteneodredbe • vremenskarazlika u kreiranjuiprimeniodredaba • semunutrašnjihmogućii ‘spoljni’ sporovi - MO kaosubjektmedjunarodnogprava

39. Sporovi unutar MO • izmedju članica, izmedju članica i organa i izmedju samih organa • značajno utiču na delovanje MO - zaustavljaju aktivnost organizacije • nekoliko različitih modela rešavanja ovih sporova

40. Modeli rešavanja unutrašnjih sporova u MO • sporove jedino rešava najviši organ (MMF, OAJ) • poseban postupak rešavanja sporova u više faza - načini: • najpre najviši organ pa Medjunarodni sud ili arbitraža (ICAO) • sredstva mirnog rešavanja sporova pa Medjunarodni sud ili arbitraža (WHO) • izuzetno - samo sudski organ MO - EU

41. Značajna uloga pravosudnih organa MO! • Nastali za rešavanje sporova – što pomaže uspostavljanju prijateljskih odnosa među državama • Rešavaju dve vrste sporova • Kada se odnose na pitanja koja nisu u direktnoj vezi za funkcionisanje MO • Kada se odnose na funkcionisanje MO i mesta članice u njenom funkcionisanju • vezani za unutrašnje pravo MO

42. Kada se odnose na unutrašnje pravo, onda imaju funkcije: • Kontrole legalnosti odluka • Administrativna nadležnost nad službenicima • Kontrola primene odluka u nacionalnom pravu • Privatno pravo

43. 1. Kontrola legalnosti odluka • Najvažnija nadležnost, koja mora biti definisana osnivačkim aktom ili statutom suda • Države nisu spremne da takvu nadležnost i prihvate, ali je i potreba kontrole uslovljena nekim pitanjima: • MO retko donose obavezujuće odluke • Čak i kada su obavezujuće, države su zadovoljne pravom da vetiraju donošenje takve odluke • Svaka država, po odredbama međ. prava može da tumači svoje obaveze • Potreba za kontrolom postoji kada MO donosi obavezujuće odluke većinom glasova • Samo ECJ nesumljivo ima ovu nadležnost

44. UN i kontrola legalnosti odluka • Nije precizirana ova vrsta nadležnosti • Smatra se da svojim savetodavnim mišljenjima ICJ može autoritativno tumačiti odluke UN • Ne može poništiti odluku • Međutim, tumačenje da odluka nije valjana koje daje savetodavno mišljenje, oduzima odluci političku snagu, što praktično znači njenponištaj

45. 2. Administrativna nadležnost • Ima je MO nad službenicima • Veoma česti sporovi, u interesu MO da ih rešava • U osnovi je zaštita ljudskih prava – radni spor izneti pred sud • Nema puno administrativnih tribunala, MO koriste postojeće (UN, ILO) • Principi delovanja međunarodnih službenika svuda isti

46. 3. Kontrola primene odluka u pravu članica • Odluke kada su i obavezne, veoma retko donose pravila za jednoobrazno tumačenje za njihovo sporovođenje • Veoma retko je moguće da MO usklađuje pravne poretke svojih članica – sem EU • Dva moguća rešenja: • Osnivanje suda MO koji bi bio vrhovni i za članica – mogao bi da preglasa nacionalni sud • Naravno da ovo nije opcija! • Odluka o prethodnom pitanju – nacionalni sudija traži pomoć od međunarodnog suda u tumačenju

47. Privatno pravo • Kada međunarodna organizacija deluje kao pravno lice u nacionalnom pravu • Može da koristi i nacionalne sudove • Odricanje od imuniteta

48. Sastav pravosudnih organa • Najčešće manje od 8, uvek neparno • Kada ih je više, rade u većima • Veći broj sudija nego nacionalni sudovi • Povećava poverenje • Posebno ako je predstavnik države ili regiona prisutan • Mesto ad hoc sudije • Neophodno zbog sprovođenja odluke • Povećava stručnost • Širina i nepreciznost pravila MP tera na tumačenje • Posebno – različiti pravni sistemi

49. Kvalifikacije i izbor • Pravnici, traže se isti uslovi kao i za sudije najviših sudova u državi • U administrativnim tribunalima mogu i bivši međunarodni službenici • Moraju imati i ugled i integritet • Izbor mora biti takav da garantuje njihovu nezavisnost • Najčešće – glavni organ (UN) • EU – dogovor među članicama • Nezavisnost sudija – biraju se na duži period, smanjuje se u izboru uticaj država... • Primetno – u odnosu 3:1 sudije nisu glasale protiv svoje države u sporu!

50. Pristup sudu • Pravo podnošenja tužbe • Najčešće države imaju jedine to pravo (Sud za pravo mora – teritorije) • Retko organi MO – savetodavno mišljenje ICJ • Pojedinci – službenici pred administrativnim tribunalima; fizička i pravna lica u EU za poništaj odluke • Nacionalni sudovi – prethodno pitanje • Tužena strana • Država – mora prihvatiti nadležnost suda • Pojedinci mogu biti tuženi – krivični tribunali