Karakteristike razvoja turizma i turističke politike Italije

1. Karakteristike razvoja turizma i turističke politike Italije

2. Karakteristike inostrane turističke tražnje i potrošnje Italije • Obim turističkog prometa i potrošnje • Dinamika turističkog prometa i potrošnje • Struktura turističkog prometa i potrošnje • Italija je značajna receptivna i inicijativna zemlja u međunarodnom turizmu • Italija ima izuzetno razvijen domaći turizam

3. Obim turističkog prometa Italije • 2007.godine – 44 miliona dolazaka

4. Obim inostrane turistike potrošnje u Italiji (devizni prihodi) • 2007.god.- oko 43 mlrd USD

5. Vremenska distribucija inostranog turističkog prometa Italije Sezonski karakter • Letnji meseci jun-septembar oko 75% noćenja • Maj, april i oktobar oko 20% • Trend dekoncentracije, ali još uvek problem

6. Struktura inostranog turističkog prometa Italije • Nemačka – 37% • Velika Britanija – 7% • SAD– 7% • Francuska – 6,5% • Austrija - 5% • Japan, Španija, Poljska imaju povećanje učešća

7. 5 000 000 ležaja Osnovni 33% Kompementarni 67% Smeštajni kapaciteti Italije(obim, dinamika, struktura)

8. Smeštajni kapaciteti Italije • Osnovni: hoteli i pansioni (98%) • Komlementarni: iznajmljene sobe, apartmani, kuće (60%) • Obim, struktura i dinamika zavisili i od inostrane i DOMAĆE turističke tražnje

9. Osnovni smeštajni kapaciteti Italije • Prosečna veličina hotelskih objekata: Relativno manji objekti, prosek 42 ležaja (osnovni smeštajni kapaciteti)

10. Stepen korišćenja smeštajnih kapaciteta Italije • 1965 – 34% • 1985 – 40% • 2000 – 43% • Stalna blaga tendencija rasta prosečne iskorišćenosti kapaciteta, ali još uvek nepovoljna

11. Uticaj turizma na platni bilans Italije • 2000.god. prihodi od međunarodnog turizma (28 mlrd USD)- 2,36 DP, sa domaćom turističkom potrošnjom – 4,5% • U ukupnoj vrednosti izvoza roba i usluga – 10% • U ukupnoj vrednosti izvoza usluga – 41% • Suficit turističkog bilansa oko 15 mlrd USD • U ukupnoj vrednosti uvoza roba i usluga – 9% • Suficit turističkog bilansa povećava suficit i trgovinskog (i platnog) bilansa

12. Najznačajnije mere turističke politike u oblasti stimulisanja razvoja turističke ponude Italije • Plansko angažovanje države • 1919.god. osnovan ENIT (Ente Nacionale Italiano del Turizmo), poseban državni organ • 1931.god. Komesarijat za turizam • Redovne intervencije države radi racionalnijeg i uravnoteženijeg granskog i teritorijalnog razvoja turizma • Podela na zone; kriterijumi: dosadašnji razvoj i perspektive

13. Najznačajnije mere turističke politike u oblasti stimulisanja razvoja turističke ponude Italije • Povoljni krediti • Direktni doprinosi na rate otpate kredita • Doprinosi na račun uloženog kapitala • Fiskalne olakšice

14. Najznačajnije mere turističke politike u oblasti stimulisanja razvoja turističke ponude Italije Kreditna politika • Namena: izgradnja, rekonstrukcija, modernizacija ugostiteljskih kapaciteta; opremanje smeštajnih kapaciteta; izgradnja, modernizacija, transformacija objekata u banjama i turističkim mestima; izvođenje radova i nabavka opreme za sportske i rekreativne objekte.

15. Najznačajnije mere turističke politike u oblasti stimulisanja razvoja turističke ponude Italije Kreditni uslovi • Kamatna stopa: 3-4% godišnje • Rok otplate zajma: 10-25 godina • Predračunska vrednost investicija: 25-60% • Poseban tretman južnom delu Italije; fond “Cassa per Mezzogiorno” • Banco Nazionale del Lavoro i druge kreditne institucije koje određuje Ministarstvo za finansije • Stimulisanje stranog kapitala (posebno sredinom 70-ih)