Vanzemaljske civilizacije ili ti da li su mogu ći bliski susreti treće vrste ?

1. Prof.dr Dragan Gaji} Vanzemaljske civilizacijeilitida li su mogući bliski susreti treće vrste?

2. Da li vam deluju prepoznatljivo?

3. Inteligentni vanzemaljci mogu da deluju kao dobrice ... - ili kao zlice ...

4. ali su u na{im pri~ama i “svedo~enjima”, manje - vi{e, antropomorfni. -

5. Ne treba ni da ~udi {to je to tako. Pa i Bog je, prema biblijskom predanju, Adama stvorio prema svom obli~ju. Uostalom, na Internetu se mo`e na}i gomila snimaka vanzemaljskih inteligentnih stvorenja koja su nas pose}ivala. - Oni li~e na nas, ali su sigurno na vi{em civilizacijskom nivou, ~im mogu svaki ~as da nas pose}uju i kontroli{u. Neki od njih su nastradali prilikom havarija svojih letelica. Zemaljski nau~nici su ih, normalno u potpunoj konspiraciji, ~ak i obdukovali i secirali.

6. Poznat je incident u Rozvelu (Novi Meksiko, 1947.), kada se “sru{io” lete}i tanjir (NLO ili UFO). Ameri~ka avijacija je objavila da se radi o delovima balona u okviru “Projekta Mogul” za detekciju sovjetskih nuklearnih proba. Ko tu la`e? - A {ta }emo sa ostacima u tajnoj Oblasti 51 (SAD)? Zar se niko ne pita kakvi su to tajni snimci, koji se mogu na}i na hiljadama sajtova na Internetu? Snimak levo je napravljen tokom obdukcije vanzemaljca u Beogradu.

7. “Postoji” na hiljade fotografija i “materijalnih dokaza” o postojanju inteligentnih vanzemaljaca, razli~itih (mada ne drasti~no) oblika, koji su nas pose}ivali. Poslednjih godina na desetine hiljada ljudi bilo je uvereno da su oteti i odvedeni na vanzemaljske brodove, gde su ispitivani, pa vra}eni. To se, uglavnom, doga|alo u “gluvo” doba no}i, kada su `rtve spavale, tj. kada su se nalazile u tzv. hipnogo{kom stanju izme|u sna i jave. Nepobitno je pokazano da su mnogi od njih imali zvu~ne i vizuelne halucinacije, koje deluju kao autenti~na se}anja u koja se veruje. -

8. Brojni su “snimci” i “dokazi” postojanja vanzemaljskih kosmi~kih brodova, koji se kre}u ogromnim brzinama, isijavaju}i svetlosti razli~itih boja i intenziteta. - Interesantno je da su oblici NLO vrlo razli~iti: nekad su u obliku sojenih tanjira, cigara, bundeva, hipermodernih aerodinami~kih aviona, itd. Ne mali broj “o~evidaca” tvrdi da se u toku leta ~ak i menja oblik letelica!

9. To ukazuje da posetioci iz Kosmosa poti~u sa razli~itih svetova (mada im je razvoj sli~an), da ih ima mnogo, ~im nas malo-malo pose}uju. - Mnogo je verovatnije da psihi~ka napetost “o~evidaca”, izazvana uverenjem o prisustvu ~udnovatom doga|aju, iskrivljuje sliku, daju}i ma{ti na volju. Tako se “od komarca dolazi do magarca”.

10. Ovakve predstave o NLO imale su svoje refleksije u brojnim SF romanima, filmovima, radio emisijama. - Kultna remek dela ovih `anrova presudno su delovala na poimanje vanzemaljaca od strane {irokog kruga publike.

11. Herbert D`ord` Vels je 1898. g. napisao “Rat svetova”. Emitovanje radio dramatizacije ovog dela (Orson Vels, 1938), izazvalo je masovnu paniku u SAD. Kako nije nagla{eno da se radi o radio- drami, usledile su pani~ne reakcije gra|ana zbog “invazije” Marsovaca. - Takvo pona{anje Amera, verovatno, nije neposredan razlog za stav Marsovaca prema njima.

12. Uticaj inteligentnih vanzemaljaca na umetnost ispoljava se i preko postojanja d`inovskih misterioznih krugova u `itu. Logi~no obja{njenje ezoteri~ara je da su njih jedino mogli da naprave oni “odozgo”. - Ne poma`u izjave i snimci ljudi – tvoraca ovih prekrasnih slika. U ljudskoj prirodi je da pre veruje misterioznim obja{njenjima sa “one” strane svesti od relevantnih tvrdnji do kojih je do{la nauka.

13. U ezoteri~ne tvrdnje spadaju i one da su piramide iz Gize vanzemaljska tvorevina, da produ`eci njihovih visina prolaze kroz mati~ne zvezde misterioznih do{ljaka. To {to se zvezde kre}u i pomeraju na na{em nebu ne opovrgava ove tvrdnje! - Postoje i “dokazi” da su Stounhend`, kipovi na Uskr{njim ostrvima, misteriozne kamene kugle {irom sveta, itd. “rukotvorina” vanzemaljaca.

14. U “dokaze” da su nas “obilazili” spadaju i drevni crte`i i freske na kojima su “prikazane” osobe u svemirskim brodovima, sa skafandrima ili bez njih, itd. Neki od ovih “dokaza” imaju impresivne dimenzije. -

15. Me|u kreacionisti~kim teorijama ima mi{ljenja da je na{a civilizacija i “razuman” `ivot na Zemlji uop{te plod “podsticaja” od strane vanzemaljaca. -

16. - Zar sjajni oreoli i aure oko glava svetaca na freskama nisu jasna asocijacija na skafandre? Ili se, ipak, radi o bo`anskom atributu koji podse}a na zlatni krug boga Sunca (politi~ka solarna mitologija)!

17. -

18. Ako su oni toliko napredniji od nas i ako ostavljaju toliko tragova o svom prisustvu, za{to se ne ubace u na{u globalnu komunkacionu mre`u. Dokle i ~emu tolika konspirativnost?

19. Nau~ni pristup o postojanju vanzemaljskih civilizacija deluje sasvim druga~ije od pominjanih egzoti~nih i ezoteri~nih tvrdnji!

20. Kosmi~ke civilizacije su, nema sumnje, visoko • organizovane forme materije u Vasioni. Osnova za njihovo postojanje le`i u slede}im pretpostavkama: • Postoji jedinstven zakon razvoja materije u Kosmosu • Prihvata se materijalisti~ki pristup procesima • razvoja `ivota na Zemlji (i u Kosmosu, uop{te) • 3) Podaci savremene astronomije potvr|uju tipi~nost • razvoja Sun~evog sistema i ne daju nikakve osnove • za bilo kakav privilegovan funkcionalan polo`aj • Sunca u odnosu na ostale zvezde Galaksije. U tom • kontekstu raznolikost fizi~kih uslova u okolini • razli~itih zvezda mo`e da dovede do raznoraznih • visoko organizovanih formi `ivota. Ideje o mno{tvu svetova nisu nove: sre}u se jo{ kod Anaksagore i njegovog prijatelja Metrodora. Anaksagori je su|eno zbog bezbo`ni{tva.

21. \ordano Bruno je, zbog sli~nih stavova (izme|u ostalog) spaljen 1600. godine.

22. Mogu}nost opa`anja vanzemaljskih civilizacija zavisi od njihove rasprostranjenosti i udaljenosti od Zemlje. Drejkova jedna~ina(Univerzitet Kornel, 1961) Pomo}u nje je mogu}e odrediti broj N civilizacija koje mogu da u~estvuju u komunikacijama u Galaksiji

23. N=R fs fp ne fi fj fc L R - brzina nastanka novih zvezda u Galaksiji (oko 20 godi{nje). fs - defini{e koliki deo novonastalih zvezda je sli~nih Suncu. Drejk je smatrao da ova vrednost iznosi 1/10. fp - verovatno}a da zvezda sli~na Suncu ima planetarni sistem. Drejk je predlo`io da vrednost 0.5. Smatralo se da je predlo`ena vrednost previ{e optimisti~ka, ali po{to je do{lo do ubrzanog otkrivanja ekstrasolarnih sistema (264 do 11.11. 2007), danas izgleda da je Drejkov predlog OK.

24. ne - broj planeta koje su pogodne za nastanak `ivota u svakom planetarnom sistemu. U na{em sistemu takva je samo Zemlja (ne=1). fi - broj nastanjivih planeta u planetarnom sistemu na kojima se razvio `ivot. Radi se o broju koji je verovatno manji od 1. fj - procenat planeta na kojima se pojavio inteligentan oblik `ivota. fc - procenat inteligentnih vrsta koje ~ine tehnolo{ku civilizaciju. L - trajanje civilizacije u komunikativnoj fazi izra`eno u godinama. Prilikom sastavljanja jedna~ine uzimani su u obzir principi antropi~ke kosmologije (svemir mora biti takav kakav jeste zato {to mi postojimo) ili slaboantropi~kog na~ela (vrednosti svih fizi~kih i kosmolo{kih veli~ina dopu{taju pojavu `ivota na bazi ugljenika).

25. Jasno je da se vrednosti parametara u jedna~ini mogu prili~no neodre|eno proceniti. Te{ko je napraviti realnu procenu: broj takvih cvilizacija u ovom trenutku je od nekoliko miliona u Galaksiji do jedne u nekoliko galaksija. U nebrojenom mno{tvu planeta oko zvezda, ogroman broj }e ispunjavati uslove za nastanak civilizovanog `ivota. Njegovim razvojem formirale bi se vremenom civilizacije, koje bi bile u stanju da se ra{ire po ~itavoj galaksiji. Enriko Fermi postavio paradoks: “Ako je to tako, pa gde su oni?”.

26. Paradoks bi bio razre{en ako bi se ostvarili kontakti izme|u nas i njih. Kontakti mogu biti: a) neposredni (uzajamno pose}ivanje) b) kanalima veze c) me{ovitog tipa (slanjem kiberneti~kih ili drugih sondi u odre|ene reone Kosmosa) Te{ko}e neposrednog kontakta: iako je Kosmos pun galaksija i zvezda, on je prili~no {upalj. Rastojanja izme|u zvezda su ogromna. Vreme trajanja letova bilo bi stravi~no dugo, verovatno du`e od trajanja mati~ne civilizacije. Nerelativisti~kim brzinama putovanja bi trajala stotinama hiljada godina.

27. “Vojad`eru 1” bi}e potrebno 76 000 godina da prevali rastojanje od 4.2 sg, koliko je od nas udaljena najbli`a zvezda Proksima Kentauri. Do udaljenijih zvezda vreme putovanja bilo bi vi{estruko du`e. Posade bi jako dugo morale da budu u stanju hibernacije (anabize). Za to vreme nije isklju~eno da bi mati~na civilizacija izumrla. Putovanja koja bi trajala vi{e generacija ne bi bila celishodna.

28. Do bli`ih zvezda putovanja bi trajala relativno kra}e, ali je tu manja verovatno}a za nala`enje komunikativnih civilizacija. Kretanje relativisti~kim brzinama povezano je sa velikim energetskim problemima. Zbog relativisti~kog rasta mase za ubrzavanje do brzine svetlosti potrebna je beskona~na pogonska sila. To ipak ne postoji.

29. Postoje projekti kosmi~kih letelica budu}nosti. “Dedal” bi bio vi{estepena raketa du`ine 200 m, mase 54 000 t. Kao gorivo bi se koristile kuglice deuterijuma i helijuma 3. One bi se ubacivale u fuzionu komoru. Masa korisnog tereta bila bi 400 t. Brzinom od 0.13 c bila bi upu}ena ka Barnardovoj zvezdi. Putovanje bi trajalo 50 godina, a kroz sistem ove zvezde kretanje bi trajalo 20 h.

30. Postoje i dugi projekti raketa sa fuzionim pogonima.

31. Postoji i Robert Forvardov projekat jedrenja me|u zvezdama. Klju~ni element je aluminijumsko jedro dimenzija 3.6 km i debljine 16 nm. Letelica bi iz Sun~evog sistema bila “lansirana” snopom iz velikog lasera. Mogla bi da se ubrza do 0.1 c.

32. Komunikacija kanalima veze – najbr`i i najjeftiniji na~in komunikacije bio bi preko elektromagnetnog zra~enja. Ukoliko bi vreme prostiranje signala bilo du`e od vremena trajanja civilizacije, veza bi bila jednostrana. Signali pomo}u svetlosti – bili bi malo verovatni zbog velike apsorpcije u me|uzvezdanoj sredini. Izbor dijapazona e.m. talasa zavisi od prozra~nosti sredine, najmanjih gubitaka, itd.

33. Komunikaciju radio talasima prvi je predlo`io Nikola Tesla. Bio je uveren da je Mars nastanjen inteligentnim bi}ima (verovatno i pod uticajem svojih prijatelja Persivala Lovela i Hjuga Gensberga, oca nau~ne fantastika u SAD). Tvrdio je da je u Koloradu Springsu “uhvatio radio signale sa Marsa. Mogu}e da je detektovao radio {umove sa Jupitera.

34. Karl Janski je detektovao prvi ekstraterestri~ki radio signal, {to predstavlja ra|anje radio astronomije. Ovaj sistem komunikacija povezan je sa vi{e problema. Prvi problem je vezan za tehnologiju. Signali slabe pri prolasku kroz me|uzvezdanu sredinu i atmosferu Zemlje. Prora~uni pokazuju da je potrebna snaga za komunikaciju ovim putem na rastojanjima od 10 kpc reda 108 GW. To je za 10 redova veli~ine ve}e od maksimalne snage svih komercijalnih transmitera na Zemlji.

35. Problem je i nerazumevanja, jer se verovatno radi o druga~ijim kognitivnim sistemima. Mi na Zemlji ne mo`emo da komuniciramo ~ak ni sa delfinima za koje se pouzdano zna da me|usobno komuniciraju. Javlja se problem de{ifrovanja signala i izrada komunikacionog jezika. Prilikom detektovanja signala postavlja se pitanje da li se radi o “uhva}enom” signalu interne komunikacije ili se radi o signalu namenjenom za komunikacije me|u razli~itim civilizaciajama.

36. Detekcija signala zavisi od odnosa njegove ja~ine prema prisutnom {umu (ja~ina signala mora da bude ve}a od praga opa`anja). Javlja se i problem izdvajanja informacionog signala od mno{tva {umova. Kao kriterijumi ovog postupka su: mala ugaona dimenzija signala, promenljivost fluksa zra~enja, postojanje monohromatskih linija na specijalnim frekvencijama, karakteristi~na spektralna raspodela, itd. [umovi imaju gausovsku raspodelu ja~ine signala, {to zna~i da treba tragati za negausovskim ja~inama signala. Ispunjenost svih vih kriterijuma jo{ uvek ne zna~i da se radi o signalu neke civilizacije.

37. Va`an zadatak je izbor frekventnog opsega komunikacije. Apsorpcija radio talasa povezana je sa slobodno-slobodnim prelazima elektrona i srazmerna je sa 1/n2. Naniskim frekvencama me|uzvezdana sredina neprozra~na je na rastojanjima od 10 kpc gde nema oblaka me|uzvezdanog gasa sa grani~nom frekvencom od 106Hz (talasna du`ina od 300 m). Na 10 kpc u ravni Galaksije je prisutno 102 velikih oblaka gasa neutralnog vodonika. Tu je grani~na talasna du`ina 16 m. Donja granica talasnih du`ina odre|ena je apsorpcijom od strane me|uzvezdane pra{ine i iznosi 35 mm. Na kra}im talasnim du`inama potrebna je ve}a koli~ina energije za emisiju, a na ve}im je prisutno mnogo vi{e kosmi~kih {umova od strane slobodnih elektrona.

38. Za komunikaciju su najpogodniji talasi sa talasnom du`inom 21.1 cm, {to odgovara emisiji neutralnog vodonika, koji je najzastupljeniji u Kosmosu. Interesantna je i linija OH grupe (18.3 cm). Njihove kombinacije daju vodu, tako da se taj frekventni opseg naziva vodena rupa. Problem je {to su to talasne du`ine koje odgovaraju minimumu galakti~kog {uma. Interesantne su i talasne du`ine koje odgovaraju vodi (1.35 cm) i amonijaku (1.25 cm).

39. Ne treba smetnuti s uma da na{a civilizacija je tehni~ki sposobna da radio komunicira tek stotinak godina. Na{e prve radijske emisije su se odbijale od jonosfere i nisu odlazile dalje u kosmos. Prvi signali “dobre” frekvence, ~ija je snaga bila takva da su mogli da se otkriju sa daljine je BBC-jev prenos sa Olimpijade u Berlinu 1936. g. Granica do koje su do danas stigli ovi signali je oko 20 pc. Pre{li su preko nekoliko desetina zvezda (dvadesetak ih je od Sunca udaljeno do 3 pc). Bitan je vremenski interval evolutivne koincidencije civilizacija., tzv “prozor mogu}nosti”. Smatra se da on traje milion godina. Verovatno}a komunikacije je 10-10.