DROGE ,NJIHOVA ZLOUPOTREBA I EFEKAT NA ZDRAVLJE

2. DROGE ,NJIHOVA ZLOUPOTREBA I EFEKAT NA ZDRAVLJE DR MIRJANA ILIĆ SPEC.MEDICINE RADA UDRUŽENJE GRAĐANA HUMANI BANAT

3. PO MKB ZAVISNOST POSTOJI UKOLIKO SE U POSLEDNJIH GODINU DANA JAVLJAJU BAR TRI OD SLEDEĆIH PROMENA: • POTEŠKOĆE U KONTROLI PONAŠANJA OKO UNOSA SUPSTANCE U SMISLU POČETKA, ZAVRŠETKA ILI KOLIČINE UNETE SUPSTANCE • SNAŽNA ŽELJA ILI NEODOLJIVA POTREBA ZA UZIMANJEM SUPSTANCE • APSTINENCIJALNI SINDROM KOJI SE JAVLJA KADA SE PREKINE SA UNOSOM SUPSTANCE ILI SE SMANJI DOZA SUPSTANCE, I TO KAO KARAKTERISTIČNI APSTINENCIJALNI SINDROM ZA SUPSTANCU ILI UZIMANJE ISTE ILI SLIČNIH SUPSTANCI SA NAMEROM DA SE OLAKŠA ILI IZBEGNE APSTINENCIJALNI SINDROM • ZANEMARIVANJE ALTERNATIVNIH ZADOVOLJSTAVA ILI INTERESOVANJA ZBOG UZIMANJA SUPSTANCE, TROŠENJE SVE VIŠE VREMENA ZA NABAVKU, UZIMANJE ILI OPORAVAK OD NJENIH POSLEDICA • NASTAVLJA SA UZIMANJEM SUPSTANCE UPRKOS OČIGLEDNIH POSLEDICA • TOLERANCIJA U SMISLU POVEĆANJA DOZE SUPSTANCE NEOPHODNE DA BI SE POSTIGLI EFEKTI,U POČETKU POSTIZANI SA MANJOM DOZOM

4. Psihoaktivna supstanca (PAS) • Je svaka materija koja kada se unese u organizam menja jednu ili više psihičkih funkcija. • Psihičke funkcije su:mišljenje, pamćenje, opažanje, učenje, emocije, …

5. Po tvojoj proceni, koliko tvojih prijatelja...?

6. Po tvojoj proceni, koliko tvojih prijatelja...?

7. U kojoj meri smatraš da LJUDI RIZIKUJU da sami sebe povrede (fizički ili na druge načine), ako oni...?

8. Postoje dve podele PAS-i: • Vrste PAS-i • Podela po poreklu: -prirodne -sintetičke -polusintetičke • Podela po dejstvu: -stimulansi -depresori -halucinogeni -kanabis

9. Depresori CNS-a - opijum i njegovi prirodni i sintetski derivati (morfijum, kodein, heroin, Trodon, Valoron, Metadon, Heptanon,...) - lekovi za smirenje i spavanje (Bensedin, Diazepam, Xanax, Lexillium, Flormidal, Nitram,...) - analgetici (Novalgetol, Caffetin,...). Stimulansi CNS-a - amfetamin - speed (metamfetamin) - ekstazi - kokain, crack - kofein - efedrin...

10. Halucinogeni iCanabis sativa može da se svrstava u halucinogene, ali ne izaziva uvek halucinacije, nego prostorne i vremenske iluzije. -LSD - PCP (fenilciklidin=anđeoski prah) - lekovi za Parkinsonovu bolest: Akineton, Artane Parkopan... - bunika - gljive - meskalin (iz južnoameričkog kaktusa Pejotla) - psilocibin - najčešće se u ovu grupu svrstavaju i organski rastvarači : lepak, petrolej, benzin, boje, lakovi...

11. Efekti droga: • Heroin, morfin - imitiraju endorfin i prirodne ublazivaće bola. • Kokain - pojaćava efekat dopamina, jedinjenja koje izaziva prijatna osećanja. • Spid, ekstazi i drugi amfetamini - povećavaju oslobadjanje dopamina u mozgu. • Marihuana - stimuliše molekule čija je funkcija regulisanje raspoloženja, bola i apetita. • LSD - imitira serotonin; dovodi do halucinacija. • PSP (andjeoski prah) blokira glutamat i dovodi do halucinacija. • Alkohol - utiče na osnovne hemijske mesendžere; pojačava efekat GABA čineci efekat sličan valijumu; u većim dozama blokira glutamat, vodeći do halucinacija i odvajanja od stvarnosti. • Nikotin - imitira molekule koji regulišu razmisljanje.

12. Istrazivaci su pokazali da droge na samom pocetku uzimanja menjaju hemiju mozga na razlicit nacin nego nakon stvaranja navike. • Kada droga po prvi put dospe u mozak, specificni molekuli naglasavaju prijatne osecaje pojacavajuci efekte nekoliko mozdanih metabolita. • Kada molekuli droge dospeju do mozga, oni pojacavaju dejstvo dopamina i gase neke od specificnih, normalnih biohemijskih reakcija nervnih celija. Ovim reakcijama stvara se molekul poznat kao cAMP.

13. Nakon nekog perioda izlozenosti dejstvu droge, mozak pocinje da kompenzuje ove promene stvaranjem vecih kolicina cAMP. Na ovaj nacin korisnici droga pocinju ponovo da se osecaju „normalno". Ali kada pokusaju da prestanu sa upotrebom droga, nastaju problemi. • Sada je nivo produkcije cAMP visok.Smatra se da je upravo to razlog za vrlo neprijatna stanja koja prate prekidanje uzimanja droga. • Najjednostavniji nacin da se ponovo osecate normalno jeste da nastavite da uzimate drogu",

14. Marihuana

15. STA SE DESAVA PRILIKOM PUŠENJA MARIHUANE? • Efekti zavise od nekih okolnosti: • Kolika je jačina droge (koncentracija THC) • Šta uzivalac očekuje da se desi • Gde se uzima (misli se na mesto) • Kako se uzima • Da li se koristi još neka droga ili alkohol uz nju

16. Neki ljudi ne osećaju efekat marihuane. • Kod drugih on izaziva stanje opuštenosti ili povišenog raspoloženja ("Hi feeling" ) • Kod nekih marihuana izaziva pojačano osećanje žedji i gladi. • Ali moze da ima i teške efekte: pojačanu zabrinutost i paranoidne ideje (osećaj proganjanja).Ovakva stanja izaziva droga sa vecom koncentracijom THC ("trava k'o grom").

18. Marihuana utice na pamcenje, rasudjivanje i percepciju. Pa time kvari uspeh u skoli, sportu ili kontaktu s prijateljima. Često pušenje marihuane moze da dovede do gubitka interesa za lični izgled, za školu ili posao,dok se osećaj za vreme, pokreti i koordinacija menjaju pod njenim dejstvom. Ako si 'high' mozes da ucinis gomilu glupih gresaka koje te mogu dovesti u neprijatnu situaciju ili se mozes povrediti ( rizični seksualni odnosi , Hepatitis B i C ,AIDS) Pusenjem "trave" se povecava rizik od pojave bronhitisa i emfizema pluca, a tri dzointa, u tom smislu, predstavljaju ekvivalent popusenoj pakli cigareta..

20. U KOM UZRASTU DECA OBICNO POCINJU SA UZIMANJEM MARIHUANE? • Sa upotrebom marihuane i ostalih droga pocinje se u srednjoj školi i ranim dvadesetim, a u kasnijim godinama stanje se pogorsava. • Vreme pocinjanja konzumiranja marihuane i ostalih droga, u proseku se pomerilo na oko 15 godina. Zabelezen je i porast sve mladjih i mladjih adolescenta, dece od 12, 13 ili 14 godina

21. AKO TRUDNICA PUSI MARIHUANU MOZE LI DA NASKODI BEBI? • bebe, rodjene od majki koje su pusile marihuanu – lakše su , manje i imaju manju glavu od beba rodjenih od majki koje nisu uzimale ovu drogu. • Istrazivanja su, takodje, ukazala na probleme nervnog sistema kod dece cije su majke pusile marihuanu. Deca mogu imati problema i sa koncentracijom

22. DA LI SE MARIHUANA MOZE KORISTITI KAO LEK? • THC, aktivna supstanca marihuane, proizvedena je u obliku tableta i izdaje se na recept. • KORISTI SE ZA SPREČAVANJE MUČNINE I POVRAČANJA KOJI SE JAVLJAJU KOD NEKIH VRSTA KARCINOMA, KAO I ZA OTVARANJE APETITA PACIJENTIMA OBOLELIM OD AIDS-A, DA BI IM SE POVEČALA TELESNA TEZINA. • Marihuana (ili preciznije rečeno, njen glavni aktivni sastojak, jedinjenje THC) može da pomogne u smanjena bolova i napetosti mišića kod reume i multiple skleroze.

23. HEROIN • Posle marihuane najzastupljenija droga je heroin. • U heroinu koji se prodaje na ulici je, u 99 odsto slucajeva, samo oko 10 odsto pravog heroina, a ostalo su šecer i druge supstance. • Sto je duži lanac preprodaje droge, smanjuje se procenat čistoce, a posto se i 90 odsto dilera drogira, oni najbolje ostavljaju sebi, a prodaju „miksovan" heroin.

25. Korisnici heroina najcesce umiru usled predoziranja. • To se desava kada narkoman promeni dilera i umesto heroina u kojem je bilo deset odsto droge, naidje na onaj u kojem je preko 30 odsto. Njegov organizam na to nije navikao i on umire • narkomani su ujedno i pocinioci velikog broja krivicnih dela, a nisu retki slucajevi da su u stanju i da ubiju kako bi dosli do novca za drogu.

26. KOKAIN • je veoma adiktivan stimulans koji direktno deluje na mozak. • Cista supstanca, hidrohlorid se zloupotrebljava vise od 100 godina, a lisce koke, izvor kokaina, zvace se vec hiljadama godina. • Hidrohlorid ili kokain u prahu rastvara se u vodi, a prilikom zloupotrebe uzima se intravenozno (kroz venu) ili intranazalno (kroz nos). • Slobodna baza je jedinjenje na koje se nije delovalo kiselinom da bi se dobio hidroklorid i koristi se za pusenje. • Kokain se obicno prodaje na ulici kao fini, beli, kristalizovani prah koji se u zargonu zove "koka", "koks" itd. • Ulicni dileri u kokain dodaju skrob, puder i/ili sećer, ili droge kao sto je prokain (lokalni anestetik) ili stimulante kao što su amfetamini. • Bez mirisa je i gorkog je ukusa.

29. Crack • je ulični naziv za slobodnu bazu kokaina koja se dobija tako sto se kokain hidrohlorid u prahu preradjuje da bi se dobila supstanca pripremljena za pusenje. Termin "crack" je nastao zbog toga sto se cuje pucketanje kad se dobijena smesa pusi. • Crack kokain se dobije kada se kokain pomeša sa amonijakom ili sodom bikarbonom i vodom, a zatim zagreje da ispari hidrohlorid. • Kad se crack puši, korisnik oseca euforiju za manje od 10 sekundi. Ovako brz i snazan efekat doveo je do toga da crack stekne ogromnu popularnost sredinom 1980-ih. Osim toga, crack se jeftino proizvodi i prodaje, pa je i to uticalona njegovu popularnost.

30. Osnovni putevi kojima se kokain unosi u organizam su: Usmrkavanje je proces udisanja kokainskog praha kroz nos, odakle on ide u krvotok kroz tkivo u nosu. Injiciranje droga dolazi direktno u krvotok, pa je zbog toga i njen efekat jaceg intenziteta. Pusenjem se kokainska para ili dim unosi u pluca, gde je apsorpcija u krvotok jednako brza kao kod injiciranja. Droga se, takodje moze utrljati u tkivo sluzokoze. Neki korisnici kombinuju kokain ili crack sa heroinom i to se naziva "speedball".

31. Ne postoji siguran nacin uzimanja kokaina. Svaki nacin dovodi do apsorpcije toksicnih količina kokaina, sto moze dovesti do akutnih kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih teskoca koje mogu rezultirati iznenadnom smrcu. • Ponovljena upotreba kokaina moze dovesti do zavisnosti i drugih stetnih posledica po zdravlje. • Efekti kokaina se javljaju gotovo odmah po uzimanju jedne doze i nestaju nakon nekoliko minuta ili sati.

32. Uzet u malim kolicinama (do 100 mg) kokain obicno kodkorisnika : • stvara osecaj euforije, energicnosti, govorljivosti i dolazi do promena u percepciji. • Moze se, takodje, privremeno smanjiti potreba za hranom i spavanjem. • Duzina trajanja euforicnih efekata koje stvara kokain zavisi od nacina unosenja droge u organizam. Sto je brza apsorpcija to je euforija intenzivnija. • Takodje, sto je brza apsorpcija, to je krace trajanje osecanja opijenosti. • Po usmrkavanju, euforija relativno sporo pocinje, ali moze trajati 15 do 30 minuta, dok kod pusenja traje od 5 do 10 minuta.

34. Kratkorocni efekti kokaina manifestuju se suzavanjem krvnih sudova, prosirenim zenicama, ubrzanim kucanjem srca, povisenom temperaturom i krvnim pritiskom. • Vece kolicine kokaina (nekoliko stotina miligrama ili vise) mogu intenzivirati osecaj euforije, ali takodje mogu dovesti do agresivnosti, bizarnog i nasilnog ponasanja, sto moze biti praceno drhtavicom, vrtoglavicom, grcevima u misicima, paranojom, ili, kod ponovljenog uzimanja, toksicnom reakcijom slicnom onoj kod trovanja amfetaminima. • Neki korisnici kokaina osecaju nemir, napetost, razdrazljivost i zabrinutost. U retkim situacijama moze doci do iznenadne smrti i posle prvog uzimanja. Kokainom izazvane smrti su rezultat prestanka rada srca ili napada za kojim sledi prestanak rada respiratornog sistema.

35. Kokain je veoma adiktivna droga. Posto prvi put proba kokain, osoba ce tesko moci predvideti ili kontrolisati kada ce je i do kada uzimati. Moze da se razvije vidljiva tolerancija na kokain o kojoj mnogi narkomani govore, a to znaci da ne uspevaju da ponovo dozive prijatne efekte koje su doziveli prvi put. Zato stalno povecavaju doze da bi intenzivirali i produzili euforicne efekte. • Dok se prag toleracije za uzbudjenje povecava, korisnici mogu postati osetljiviji na kokainske anesteticke i konvulzivne (izaziva grceve) efekte, bez povecavanja kolicine uzete droge. • Ova povecana osetljivost moze biti uzrok iznenadne smrti posle uzimanja relativno malih doza kokaina. Ukoliko se droga uzima ponovno i u sve vecim kolicinama dolazi do stanja povecane razdrazljivosti, nemira i paranoje. Ovo moze rezultirati pravom paranoidnom psihozom, gde osoba gubi svaki kontakt sa stvarnoscu i dozivljava halucinacije.

36. Zdravstvene teskoce: • Neke od najcescih su: kardiovaskularni problemi kao sto su aritmija i srcani udar; • respiratorni problemi kao sto su bol u grudima i prestanak disanja; • neuroloski problemi kao sto su mozdani udar i glavobolja; stomacni problemi kao sto su bolovi u abdomenu i mucnina. • Upotreba kokaina je vezana za razlicite bolesti srca: haotican srcani ritam, koji se zove ventrikularna fibrilacija; ubrzani rad srca i ubrzano disanje; povisen krvni pritisak i povisena telesna temperatura. • Fizički simptomi su bolovi u grudima, mucnina, zamagljen vid, groznica, grcevi i koma.

37. Razliciti nacini uzimanja kokaina mogu izazvati razlicite posledice. • Ako se kokain usmrkava moze doci do gubitka cula mirisa, krvarenja iz nosa, otezanog gutanja, promuklosti, nadrazenosti sluzokose nosa, sto moze dovesti do hroničnog zapaljenja, curenja iz nosa. • Unosenje kokaina na usta moze izazvati tesku crevnu gangrenu pracenu smanjenim protokom krvi. • Ukoliko se kokain unosi intravenozno osoba ima tragove uboda, najcesce na nadlaktici.Intravenozni korisnici kokaina mogu imati alergijske reakcije, ili na drogu, ili na neke dodatke koji se nalaze u ulicnom kokainu, sto u tezim slucajevima moze dovesti i do smrti. • Kokain smanjuje potrebu za hranom, pa mnogi hronicni korisnici kokaina izgube apetit, sto dovodi do velikog gubitka na tezini.

39. Istrazivanjima se doslo do saznanja da je opasno mesati kokain i alkohol. Kada se kombinuju ove dve droge telo ih pretvara u cocaethylene. Efekti cocaethylene-a traju duze i toksicniji su nego svaka od ovih droga posebno. • Bitno je naglasiti da je mesavina kokaina i alkohola najcesca kombinacija koja rezultira smrcu. • Hepatitis C se, takodje, veoma brzo siri medju intravenoznim korisnicima droge. Jos uvek ne postoji vakcina protiv hepatitisa C, a lecenje je skupo, cesto neefikasno i moze imati teske propratne pojave.

40. Korisnici kokaina, posebno intravenozni, spadaju u grupu koja je izlozena velikom riziku da se zarazi HIV virusom i prilikom deljenja zarazenih igala i ostalog pribora. • Virus se moze preneti i indirektno, sa majke koja je HIV pozitivna, na dete. To je veoma alarmantno, jer su u vise od 60% slucajeva zene te koje imaju SIDU. • Uzimanje droge utice na donosenje odluka, sto moze dovesti do seksa bez zastite; zatim narkomani cesto izmedju sebe dele igle i ostali pribor, ili se prostituisu za drogu, bilo da se radi o zenama ili muskarcima.

42. Uticaj na trudnocu: • najcesce prevremeno rodjene, lakse su, imaju manju glavu i manje su od drugih beba. • neadekvatna prenatalna nega; zlostavljanje i zanemarivanje dece, zajedno sa majcinim nacinom zivota; • socio-ekonomski status; lose zdravlje majke • Naucnici su otkrili da izlozenost fetusa kokainu tokom razvoja moze dovesti do znacajnih teskoca kasnije u domenu ponasanja u skolskom periodu, kao na primer na nemogucnost obracanja paznje i na dugotrajniju koncentraciju.

43. LSD • je sinteticki narkotik, veoma jak halucinogen. Smatra se da je jaci od drugih narkotika i ostavlja vece posledice po mentalno i duhovno zdravlje korisnika. • Uzima se oralno (gutanjem i apsorbovano kroz tkivo usta), najcesce na komadicima upijajuceg papira, kocki secera ili u vidu tableta bele boje. • Izaziva halucinacije jakog intenziteta, stvara iskrivljenu percepciju, izoblicenje zvucnih i vizuelnih dozivljaja, strah i euforiju. • Efekti mogu biti ispoljeni i kroz: depresiju, samoubilacke tendencije, ostecenja mozga, kosmar. • Kratkorocni efekti su: prosirene zenice, konfuzno ponasanje, dezorijentisanost u vremenu i prostoru. Ubraja se u tzv. klupske droge.

46. METAMFETAMIN -SPEED • je adiktivni stimulant koji snazno aktivira odredjene mozdane celije. Hemijski je veoma slican amfetaminu, ali efekti metamfetamina na centralni nervni sistem su jaci. • Obe droge se koriste u medicinske svrhe, uglavnom u lecenju gojaznosti. • Metamfetamin se proizvodi u ilegalnim laboratorijama. U zargonu ima razlicite nazive kao sto su: 'speed', 'meth' i 'chalk'. Metamfetamin hidrohlorid, cisti providni komadici slicni ledu, koji se unose pusenjem, odnose se na: 'ice', 'crystal' i 'glass'.

47. Metamfetamin se uzima • oralno • intranazalno (usmrkavanje praha), • intravenoznim ubrizgavanjem • i pusenjem. • Odmah posle pusenja ili ubrizgavanja korisnik dozivljava intenzivno uzbudjenje koje se naziva "flash" i koje traje samo nekoliko minuta i smatra se izuzetno prijatnim. • Usmrkavanje ili oralno uzimanje stvaraju euforiju, • Korisnici brzo postaju zavisni, sto dovodi do češćeg uzimanja droge i povečavanja doze.

48. Izaziva povecanu budnost, fizicku aktivnost, smanjuje apetit,euforiju • Ostali efekti su: razdrazljivost, konfuzija, drhtavica, grcevi, anksioznost, paranoja i agresivnost. Hipertermija i grcevi mogu razultirati smrcu. • Metamfetamin izaziva ubrzano lupanje srca i povisen krvni pritisak, sto moze izazvati nepopravljiva ostecenja krvnih sudova mozga i mozdanog udara. Njegova upotreba moze izazvati kolaps kardiovaskularnog sistema i smrt. • Ostali efekti metamfetamina su: respiratorni problemi,ekstremna anoreksija i podizanje telesne temperature.

50. MDMA-EKSTAZI • je sinteticki narkotik (psiho supstanca) • ubraja SE u tzv. klupske droge. U kombinaciji sa alkoholom moze proizvesti jako stetno dejstvo po mentalno i duhovno zdravlje korisnika. Hemijska struktura ekstazija slicna je ostalim sintetickim drogama koje izazivaju ostecenja mozga. • Kratkorocni efekti: razdrazljivost, paranoidne psihoze, delirijum, impontencija, lupanje srca, poviseni krvni pritisak, hiper aktivnost.