270 likes | 498 Views
KAKO SE PI ŠE PREDLOG PROJEKTA Logical Framework Approach. Doc dr Predrag Cvetičanin Fakultet za sport i turizam TIMS Novi Sad. PRISTUP LOGIČKE MATRICE.
E N D
KAKO SE PIŠEPREDLOG PROJEKTALogical Framework Approach Doc dr Predrag Cvetičanin Fakultet za sport i turizam TIMS Novi Sad
PRISTUP LOGIČKE MATRICE • Pristup logičke matrice (Logical Framework Approach – LFA) je analitički proces i skup instrumenata koji se koristi u planiranju, rukovođenju i evaluaciji projekata. • Prvobitno razvijen u sferi nauke (NASA) pristup logičke matrice je, početkom 1970-ih usvojio najpre USAID, a potom i sve velike donatorske agencije (UN, EU, AusAID, CIDA, NORAD, SIDA) • Rezultat planiranja uz pomoć LFA je logička matrica (Logical Framework Matrix – LFM)
ANALITIČKA FAZA FAZA PLANIRANJA 1. Analiza zainteresovanih aktera 1. Definisanje logike intervencije 2. Analiza problema 2. Specifikovanje pretpostavki i rizika 3. Analiza ciljeva 3. Identifikacija indikatora 4. Analiza strategije 4. Pripremanje rasporeda aktivnosti 5. Pripremanje budžeta THE LOGICAL FRAMEWORK APPROACH
ANALITIČKA FAZA KORAK 1: ANALIZA ZAINTERESOVANIH AKTERA • ZAINTERESOVANE STRANE= STAKEHOLDERS • svi oni koji imaju neki interes (stake) vezan za projekat, • svi oni kojih se projekat na neki način tiče • Zainteresovane strane mogu biti pojedinci, grupe, organizacije i institucije: • svi oni koji učestvuju u projektu (direktno ili indirektno – nosioci projekta, partneri u projektu, fonderi, nacionalne, regionalne, lokalne vlasti, institucije, grupe i pojedinci koji učestvuju u projektu) • svi oni na koje projekat deluje (direktno ili indirektno/ pozitivno ili negativno – direktna i indirektna ciljna grupa) • zainteresovane strane na koje projekat deluje pozitivno nazivaju se korisnicima (beneficiaries)
ANALITIČKA FAZA KORAK 1: ANALIZA ZAINTERESOVANIH AKTERA Na početku projekta uvek stoji problem koji bi trebalo rešiti - projekti se prave da bi odgovorili na probleme koje imaju korisnici Da bi se došlo do stvarnih problema s kojima se suočavaju korisnici neophodno je uraditi analizu postojeće situacije. Postojeća situacija na različit način opaža iz ugla različitih zainteresovanih strana. Brainstorming workshop
Zainteresovana strana (pojedinac, grupa, organizacija, institucija) i njihove karakteristike Šta je problem zainteresovne strane i šta je njihov interes? Koje su pretpostavke da bi oni davali kontinuiranu podršku projektu ? Na koji način bi oni mogli da učestvuju u projektu ? 1. 2. 3. 4. ANALITIČKA FAZA TABELA ZA ANALIZU ZAINTERESOVANIH AKTERA
ANALITIČKA FAZA PROCENA SNAGE ORGANIZACIJA/INSTITUCIJA (SWOT ANALIZA) SWOT analiza je oruđe kojim se vrši procena snage organizacija/institucija i ona uključuje analizu četiri komponente: 1. Strengths (snage) – pozitivnih osobina same organizacije/institucije 2. Weaknesses (slabosti) – negativnih osobina same organizacije/institucije 3. Opportunities (šansi) – spoljašnjih faktora koji bi mogli pozitivno da utiču na uspešan rad organizacije/ realizaciju projekta 4. Threats (pretnji) – spoljašnjih faktora koji bi mogli negativno da utiču na rad organizacije/realizaciju projekta
ANALIZA PROBLEMA (UZROCI I POSLEDICE) Analitička faza – korak 2: Analiza problema
ANALIZA CILJEVA(CILJEVI I SREDSTVA) Analitička faza – korak 3: Analiza ciljeva
ANALIZA STRATEGIJE • Analitička faza: korak 4 • Poslednji korak u okviru analitičke faze podrazumeva selekciju strategije ili niza strategija koje će biti primenjene u okviru projekta i razmatranje njihove ostvarivosti. • Strategija se sastoji od “grozdova” blisko povezanih ciljeva. U analizi strategije odlučujemo kojim ćemo se od ovih “grozdova” baviti u okviru projekta, a koji će od njih ostati izvan njegovog domašaja.
FAZA PLANIRANJA KORAK 5: DEFINISANJE LOGIKE INTERVENCIJE • Logika intervencije predstavlja opis četiri nivoa “hijerarhije ciljeva” • dugoročnih ciljeva • ciljeva projekta • rezultata • aktivnosti The Logical Framework Martix se sastoji od četiri reda i četiri kolone. Vertikalna logika ili logika kolona definiše hijerarhiju ciljeva, odnosno šta se projektom namerava da postigne, pojašnjava uzročno-posledične odnose i specifikuje važne pretpostavke i rizike koji se ne nalaze pod kontrolom menadžera projekta. Horizontalna logika ili logika redova odnosi se na merenje efekata i resursa kroz specifikovanje indikatora postignuća, kao sredstava kojima se postignuće može verifikovati.
FAZA PLANIRANJA KORAK 6: SPECIFIKOVANJE PRETPOSTAVKI I RIZIKA Bez obzira na to koliko je projekt dobro planiran, pojaviće se faktori koji nisu pod kontrolom menadžerskog tima koji će uticati na ostvarenje projekta i trajnost njegovih rezultata. Jednom kad su ove pretpostavke identifikovane, one se jezički formulišu u obliku željene situacije, npr. ministarstvo je odobrilo uvodjenje tog programa, republička vlada podržava realizaciju projekta, itd Dugoročni cilj Cilj projekta Pretpostavke 3 Rezultati Pretpostavke 2 Aktivnosti Pretpostavke 1
ALGORITAM PRETPOSTAVKI Da li je spoljašnji faktor važan ? Da Ne Hoće li biti ostvaren ? Skoro sigurno Ne treba ga uključivati u logframe Verovatno Treba ga uključiti kao pretpostavku Nije verovatno Da li je moguće preformulisati projekt tako da se utiče na spoljašnji faktor Da Ne Preformulisati projekt, dodati rezultate ili aktivnosti ili promeniti cilj projekta Projekat nije tehnički ostvariv
INDIKATORI POSTIGNUĆA (OVI) I IZVORI VERIFIKACIJE (SoV) • Indikatori postignuća (OVI) su mere ostvarenosti ciljeva • Minimum – QQT • Kvantitet • Kvalitet • Vreme • Pun obim - QQTTP (Quantity, Quality, Time, Target group, Place) • Izvori verifikacije (SoV) – iz kojih izvora možemo verifikovati stepen ispunjenosti indikatora, odnosno stepen ostvarenosti rezultata i ciljeva.
Merenje Logika projekta Dugoročni cilj Cilj projekta Rezultati Aktivnosti Indikatori postignuća Merenje postignuća u pravcu ostvarenja dugoričnog cilja Merenje postignuća u pravcu ostvarenja cilja projekta Pretpostavke koje utiču na vezu između rezultata i aktivnosti Izvori informacija i metode upotrebljene da bi se potvrdila postignuća u pravcu ostvarenja dugoročnog cilja Izvori informacija i metode upotrebljene da bi se potvrdila postignuća u pravcu ostvarenja cilja projekta Merenje postignuća u pravcu ostvarenja rezultata Izvori informacija i metode upotrebljene da bi se potvrdila postignuća u pravcu ostvarenja rezultata Inputi – potrebni ljudski i materijalni resursi Troškovi - angažovanja ljudskih i materijalni resursa Pretpostavke i rizici Pretpostavke koje utiču na vezu između dugoročnog cilja i cilja projekta Pretpostavke koje utiču na vezu između cilja projekta i rezultata THE LOGICAL FRAMEWORK MATRIX
KAKO SE PIŠEPREDLOG PROJEKTA IIstandardni obrazac Doc dr Predrag Cvetičanin Fakultet za sport i turizam TIMS Novi Sad
DELOVI PREDLOGA PROJEKTA 1. PROPRATNO PISMO Ono predstavlja vašu instituciju/organizaciju i partnerske institucije/organizacije, ukoliko je reč o zajedničkom predlogu projekta Ono jasno upućuje šta ste poslali, kome i zašto (npr. ukazuje na to šta sve sadrži predlog projekta, upućuje na vaše priloge ili uputstva vezana za predlog projekta). Njega potpisuje rukovodilac projekta i/ili predsednik skupštine opštine ili izvršnog odbora/ili direktor vaše organizacije.
DELOVI PREDLOGA PROJEKTA 2. SAŽETAK PROJEKTA Ne sme da bude duži od jedne stranice! Organizacija / institucija koja podnosi projekat treba da bude pomenuta u jednoj od uvodnih rečenica. Ukazuje na problem koji vaša organizacija planira da reši, kao i na predloženo rešenje (svrhu projekta, ciljeve i aktivnosti) U njemu se navodi ukupni budžet i onaj deo sredstava koji se traži od donatora. Trebalo bi da sadrži nešto zanimljivo, duhovito, nešto što će već na prvoj strani privući pažnju donatora i izdvojiti vaš projekta izmedju hiljada drugih. (Catch an eye!)
DELOVI PREDLOGA PROJEKTA 3. UVOD U njemu se daje detaljan opis vaše organizacije (misija, istorijat, struktura, programi, službe, itd) Sadrži najznačajnije uspehe/dostignuća vaše organizacije U njemu se spominju drugi izvori finansiranja programa/projekata Navode se drugi donatori kojima je upućen vaš predlog projekta. Završetak uvodnog dela treba da vodi razmatranju problema koji je predmet projekta
DELOVI PREDLOGA PROJEKTA 4. OBRAZLOŽENJE PROBLEMA Daje se opis problema, navode uzroci, ukazuje na rasprostranjenost problema, moguće posledice ako se problem ne reši Projekat će biti dobar projekat ukoliko je problem koji se želi rešiti stvarni, a ne izmišljeni problem, a obrazloženje problema uverljivo u onoj meri u kojoj ukazuje da organizacija stvarno razume problem: vidi njegove uzroke, zna načine kako bi problem mogao da se prevazidje i raspolaže resursima da razreši problem. Važno je da projekat ne pokušava da “spasi svet”, nego da razreši neki konkretan, lokalni problem.
DELOVI PREDLOGA PROJEKTA 5. CILJ ILI SVRHA PROJEKTA Trebalo bi da logično sledi iz vašeg obrazloženja problema U širem smislu, pokazuje šta organizacija namerava da postigne Postizanje tog cilja će umanjili i/ili ukloniti problem. Trebalo bi da bude realističan i ostvariv
DELOVI PREDLOGA PROJEKTA 6. REZULTATI PROJEKTA Rezultati predstavljaju preciziranje cilja projekta Oni treba da budu specifični, konkretni i praktično usmereni Za svaki rezultat treba utvrditi odgovornu osobu i rok u kome bi rezultat trebalo da bude ostvaren Trebalo bi da je njihov uspeh/neuspeh moguće izmeriti Vodite računa da ne pomešate rezultate sa metodama (aktivnostima) projekta. Rezultati su rezultati aktivnosti, a metode kojima se pristupa ostvarenju ciljeva su aktivnosti koje se preduzimaju da bi se razultati ostvarili.
DELOVI PREDLOGA PROJEKTA 7. AKTIVNOSTI (METODE) Aktivnosti za postizanje rezultata trebalo bi da budu logično povezane sa rezultatima. Njima se objašnjava kako će svaki pojedinačni rezultat biti ostvaren. Navodi se detaljan plan rada u kome se jasno opisuju aktivnosti, razlozi za izbor odredjenih aktvnosti, redosled aktivnosti i raspored ljudi koji će raditi na realizaciji tih aktivnosti. Aktivosti (metode) uslovljavaju učešće odredjenih stručnjaka, njihov profil i kvalifikacije i poslove koje će obavljati. Aktivnosti (metode) uslovljavaju i opremu i sredstva koja će biti potrebna za ostvarivanje projekta
DELOVI PREDLOGA PROJEKTA 8. EVALUACIJA (VREDNOVANJE PROJEKTA) Navode se metode za evaluaciju projekta i indikatori (pokazatelji) koji će biti korišćeni da bi se procenio uspeh vašeg projekta Ukazuje se na to šta će biti stalno ocenjivano, a šta samo na kraju projekta. Odredjuje se ko će vršiti evaluaciju. Opisuju se načini na koje će korisnici usluga ili projekta biti uključeni u proces evaluacije Kod pisanja izveštaja i iznošenja rezultata evaluacije ne prikrivajte probleme i neuspehe, jer oni nisu nužno proizvod vaših grešaka. Oni vam mogu pomoći kod planiranja narednih projekata, a mogu biti korisni i samim donatorima kod sličnih predloga projekta. (Naravno, nemojte preterivati s “iskrenošću”).
DELOVI PREDLOGA PROJEKTA 9. BUDŽET Mora da sadrži sve očekivane troškove i sve moguće prihode tokom trajanja projekta. Mora da se pravi “odozdo”, a ne “odozgo” (ne da se najpre odredi ukupan iznos, pa da se onda popunjava stavkama, nego da se krene od konkretnih aktivnosti, troškova, sredstava koja treba da budu nabavljena i sl. da bi se došlo do krajnjeg zbira) Ne sme da sadrži stavku “razno” ili “ostali troškovi”! Treba da bude jasan i lako čitljiv (ukupan iznos, iznosi po glavnim stavkama, konkretni troškovi) Treba da bude jako specifikovan (osnovne stavke moraju da budu razložene na konkretne troškove) i da se može uporediti sa budžetima sličnih projekta.