Prim d r sci Jelena Paunović-Pfaf

1. Prim dr sci Jelena Paunović-Pfaf EKONOMSKI ZNAČAJ MEDICINE RADA

2. Ustaljeno mišljenje poslodavca je da je za njega medicina rada još jedan od niza troškova. Da li je to tako može da se vidi ako podjemo od zadatka medicine rada. Osnovni zadatak medicine rada je unapredjenje, prilagodjavanje i podešavanje radnog mesta i radnih uslova prema radniku, a u cilju izmegavanja njegativnih efekata rada na zdravlje zaposlenih.

3. negativni efekti su povrede na radu, profesionalna oboljenja i bolesti u vezi sa radom, a posledica su loših uslova na radu, loše organizacije rada, lošeg režima rada, zastarele tehnologije itd Za poslodavca to znači povećan broj zaposlenih koji odsustvuje sa posla, povećan broj nezadovoljnih i slabo motivisanih radnika čije su posledice pad produktivnosti sa jedne strane i povećanje troškova poslodavca sa druge strane.

4. Poznato je da postoji korelacija izmedju povreda na radu i profesionalnih oboljenja i izgubljenih radnih dana zbog odsustvovanja radnika sa posla. Medjutim broj izgubljenih radnih dana sam po sebi ne daje pravu sliku ekonomskog gubitka jer pored troškova za izgubljeno radno vreme, prisutni su i troškovi za popravku oštećene opreme za rad, zbog prekida proizvodnje, gubitka tržišta itd. Ti troškovi su vrlo veliki.

5. Medjunarodna asocijacija socijalnog osiguranja navodi da svake secunde 4 osobe dožive povredu na radu. Na svakih 20 osoba jedna mora zbog povrede na radu da odsustvuje 3 dana sa posla Procenjuje se da se godišnje izgubi oko 4% internog bruto proizvoda zbog izdataka izazvanih povredama na radu i profesionalnim oboljenjima

6. u EU oko 8% od ukupno zaposlenih dožive povredu na radu ili profesionalno oboljenje. Najviše u poljoprivredi 13, u industriji 8 a u uslužnim delatnostima 3 (na 100 000 zaposlenih). Godišnje se potroši oko 25 milijardi evra za nadohnade zbog povreda na radu i profesionalnih oboljenja, ne računajući druge troškove Odsustvovanja sa posla nisu posledica samo povreda i profesionalnih oboljenja već drugih bolesti bilo da su u pitanju bolesti u vezi sa radom ili druga oboljenja

7. Rizik se danas uzima kao ozbiljan ekonomski problem U novom sistemu socijalnog osiguranja od povrede profesionalnog oboljenja premije osiguranja će zavisiti od stepena rizikana radnom mestu i u radnoj sredini Medicina rada ima značajnu ulogu u identifikaciji rizika na radnom mestu i u radnoj okolini Osim učešća u samoj identifikaciji njen značaj je i u upoznavanju zaposlenih sa rizikom, njegovim delovanjem i merama eliminisanja, smanjenja ili upravljanja rizikom Jasno je da manji rizik za poslodavca znači veću dobit

8. Medicina rada ima zadatak i da oceni radnu sposobnost zaposlenih,odnosno da oceni pod kojim uslovima radnog okruženja i radnog mesta zaposleni može optimalno i bez oštećenja zdravlja da obavlja odredjeni posao u odredjenom vremenu. To se postiže lekarskim pregledima a rezultat toga je radnik koji može da da maksimalni učinak na radu, što dovodi do veće produktivnosti i ekonomske dobit za poslodavca.

9. Zna se da su brojni faktori koji utiču na nivo produktivnosti, evo nekih od njih: zamor česta kašnjenja i odsustvovanja sa posla loši radni uslovi, monotonijau toku radaitd Osim toga produktivnost, kao i radna sposobnost radnika se menjaju u tokom rada a te promene nisu iste za svakog radnika

10. Značajno mesto ima specijalista medicine rada kao konsultant poslodavcu pri uvođenju novih tehnologija, načina rada, izbora materijalna i opreme sa kojima se radi i sl., time se pomaže poslodavcu da u startu izbegne, smanji ili stavi pod kontrolu rizik a specijalista medicine rada može odmah da utvrdi koje su to posebne zdravstvene ili psihofiziološke sposobnosti koje mora da ispunjava radnik za uspešan rad

11. Još jedna značajna komponenta koja utiče kako na produktivnost tako i na zdravlje zaposlenih je zamor. Prevencija zamora je odmor. Da bi odmor doprineo smanjenju zamora i obnovi radne sposobnosti zaposlenog važni su dužina , vreme i način koriščenja odmora. Sve ovo zavisi od mnogo elemenata te je neophodno da kada su u pitanju režim rada i odmora biva konsultovan i specijalista medicine rada Dobar odmor znači veći nivo produktivnosti i radne sposobnosti radnika.

12. Promocija zdravlja čiji je ciljda se promenom radnih i životnih navika, unapredi zdravlje i redukuju faktori rizika od nastanka bolest pozitivno se odražava na smanjenje oboljevanja, smanjenje odsustvovanja sa posla i povećavanja radne sposobnosti zaposlenih.

13. Prilagodjavanje opterećenja na radu i drugih zahteva rada ličnim potrebama i sposobnostima svakog pojedinog radnikaje jedan od zadataka medicine rada Ovo je od posebnog značaja kada su u pitanju stariji radnici, trudnice, hendikepirani, hronično oboleli i drugi radnici sa posebnim potrebama ili posebnom osetljivošću jer im to omogućava da uspešno rade.

14. Strategijom EU u oblasti zdravlja i bezbednosti na radu 2002-2006 godine se zdrav rad tretira kao faktor učinka ekonomije i kompanija ulaganjem u zaštitu na radu uključujući i medicinu rada, povećava troškove ali smanjuje gubitke usled nekvalitetnog odnosno nebezbednog rada i time se poboljšavaju ne samo ekomomski efekti već i imidž kompanije

15. Poslodavac treba da shvati da je zdrava i bezbedna radna sredina realan i ostvarljiv cilj i da predstavlja dobru investiciju a ne trošak da se zdrava i bezbedna radna sredina može planirati, izgraditi, organizovati i održavati ukoliko se primene najviši standardi medicine rada i bezbednosti na radu Većom saradnjom sa specijalistom medicine rada, poslodavac će shvatiti da ulaganje u medicinu rada na duži rok predstavlja profitabilnu investiciju

16. Međutim ukoliko medicina rada nema dovoljno sredstava za izvodjenje preventivnih i kontrolnih aktivnosti mnogi štetni elementi sa radnog mesta i iz radne okoline će i dalje delovati negativno na zdravlje radnika Najuspešnije privrede su pokazale da su radna mesta koja su kreirana premaispravnim principima medicine rada, bezbednosti na radu i ergoniomije istovremeno i najodrživija i najproduktivnija

17. HVALA NA PAŽNJI