SILIKATNE ALGE

1. SILIKATNE ALGE

2. Alge • Algesu velika grupa organizama u koju spadaju raznovrsni oblici, od jednoćelijskih do višećelijskih. • Nauka koja se bavi proučavanjem algi je algologija. • U alge spada više različitih razdela nižih biljaka koje u ćelijama imaju hlorofil. • Algežive u vodi ili vlažnim staništima. • Imaju vegetativno telo-talus. • One mogu da vrše fotosintezu i da se hranefotoautotrofno i heterotrofno. • Razmnožavaju se vegetativno, bespolno i polno. • Najveći broj algi živi u vodialii van vode-na vlažnom zemljištu, kori drveća, vlažnim stenama • Zive I samostalnoali i u zajednici • Vrstealgi: 1) CRVENE ALGE (Rhodophyta) 2) MRKE ALGE (Phaeophyta) 3) SILIKATNE ALGE (Bacillariophyta) 4) ZELENE ALGE (Chlorophyta) 5) EUGLENOIDNE ALGE (Euglenophyta) 6) ALGE HARE (Charophyta)

3. Silikatne alge Silikatne alge su dobile naziv po silikatnim tvorevinama koje stvaraju u cilju zaštite.

4. VRSTE SILIKATNIH ALGI: FRAGILARIA

5. Attheya armatus

6. striatellales

7. Ardissoneales

8. Tipovigrađe iveličina • To su jednoćelijski i kolonijalni organizmi. • Kolonije mogu biti različitih oblika: lepezaste, vrpčaste, trakaste, zvezdaste, a po tipu su otvorene.  • Ćelije koje ih čine povezane su izraštajima nalik na bodlje ili zupce ili su spojene galertom. • Veliki broj algiizlučuje galertu. • Izlučuju je kroz posebno diferencirane pore na jednomkraju ćelije. • Izlučena galerta može imati oblik drške ili postolja, cevi ili vrećice, a i ne mora da ima poseban oblik. • Preko nje se alge utvrđuju za podlogu. • Pri deobitih ćelija izlučuju se nove galertne drške koje se spajaju sa starim i stvara se razgranata kolonija • Poputpojedinačnihjednoćelijskihpredstavnikaikolonijesumikroskopskisitne

9. Gomphonema Licmophora

10. GradjaĆelije • Posebno svojstvo ovih algi je što se njihov protoplast nalazi u dvodelnom silikatnom panciru. • Na površini protoplasta nalazi se plazmalema koja je uz pancir i kroz otvore na njemu prodire u njegovu unutrašnjost. • Citoplazma se nalazi u perifernom delu ćelije, dok sredinu zauzima krupna vakuola. • Nekada je ta vakuola podeljena na dva dela citoplazmatičnim mostićem. • U citoplazmi je jedno loptasto jedrosa jednim ili više jedaraca • U citoplazmi se nalaze i hloroplastikoji mogu biti pločasti (1 ili 2) ili sočivasti (višenjih). • U stromi hloroplasta su lamele koje grade po tri tilakoida koje opasuje jedan periferni tilakoid. • Pigmenti: -hlorofil a i s, -karoteni i ksantofilikojidaju različte boje • Karakterističan je pigment iz grupe ksantofila, dijatomin koji je po hemijskom sastavu blizak fukoksantinumrkih algi, što dovodi u vezu ove dve grupe algi. • Rezervne supstance ovih algi su ulja, volutin i hrizolaminarin.

11. Pancir I njegovasimetrija • Pancirse sastoji iz dva nejednaka dela koji se preklapaju.Veći deo je epiteka, a manji hipoteka. • Na svakom od njih se razliku valva , odnosno ljuska i pleura  koje su čvrsto srasle. • Valve pojedinih vrsta se razlikuju po izgledu (okrugle, eliptične, trouglaste). • Kod nekih vrsta između valvi i pleura obrazuju se među pojasevi koji se nazivaju kopule ili spone. • Međupojasevi povećavaju površinu ćelije i doprinose njenom rastenju • Na panciru se pod elektronskim mikroskopom uočavaju pore i areole. • Pore su razgranate i na oba kraja otvorene. • Areole su mali otvori pravilno raspoređeni, prekriveni na jednom ili oba kraja velumom.  • Velum je tanka silikatna opna sa jednim većim ili više manjih otvora. • Progresivna karakteristika koja je prisutna kod nekih silikatnih algi je postojanje šava. • Šav je kraća pukotina na valvi, a ima ulogu u kretanju alge i komunikaciji sa spoljašnjom sredinom. • Simetrija pancira takođe ima značaj pri klasifikaciji silikatnih algi. • Pancir može biti radijalnoili bilateralno simetričan . • To se određuje prema osama i ravnima simetrije

12. Klasacentrophyceae

13. razmnozavanje • Vegetativno se razmnožavaju deobom, tako što se osim ćelije i pancir deli u zoni pojasa. Jedna novonastala ćelija dobija epiteku, a druga hipoteku. • Međutim, kod obe taj deo pancira postaje epiteka i one moraju da stvore hipoteku. To znači da dve novonastale ćelije međusobno neće biti jednake. • Polno se razmnožavaju izogamijom ,heterogamijomi oogamijom. • Ove alge pribegavaju polnom načinu onda kada veličina ćelija u populaciji dostigne suviše malu veličinu, mada je početak polnog procesa i u vezi sa starenjemćelija i spoljnim ekološkim faktorima. • Silikatne alge su diploidni organizmi. • Odlikuju se gametskom smenom jedrovih faza, što znači da redukcionim deobama jedra nastaju gameti. • Nakon oplođenja nastaje zigot koji se uvećava i prelazi u auksosporu koja se javlja samo kod silikatnih algi. • Auksospora nema silificiran pancir već na svojoj površini stvara perizonijum od pektina koji joj dozvoljava da raste • Kada dovoljno izraste u njoj se stvara nova ćelija alge. • Bespolno se razmnožavaju morske planktonske alge koje obrazuju trajne spore u svojim vegetativnim ćelijama. • One imaju pancir, ali bez pojasa i rastu slično auksosporama. ISHRANA Većina vrsta se hrane autotrofno, neke su miksotrofi ili heterotrofi

14. Staniste I nacinzivota • Imaihili u morimaili u slatkimvodama, što je njihovoosnovnostanište, aliihimainavlažnomzemljištu, u stenama, čakisneguiledu. • Veomasuosetljivenasalinitet, hemijskisastavvode, temperaturuisvetlost. • Najzastupljenije suu planktonu i bentosu.  • Prilagođenost planktonskih oblika se ogleda u tome da sadrže kapljice ulja, imaju galertni omotač i karakterističan oblik tela. • Dabi se održale na površini vode, uvećavaju svoju površinu udruživanjem u kolonije. • Bentos je ipak bogatiji vrstama silikatnih algi. • Veliki broj vrsta se aktivno kreće po dnu, a neke se utvrđuju za podlogu galertnim omotačem. • Neke, posebno nekolonijalnesuepifiti.

15. Epifit : COCCONEIS PEDICULUS

16. Znacaj I evolucija • Značajne su kao producenti organskog materijala i kiseonika i početna su karika u lancu ishrane pre svega vodenih ekosistema. • Za vodene životinje predstavlju hranu • Panciri uginulih algi padaju na dno i stvaraj mulj.Moćne naslage ovog mulja poznate su iz tercijera i kvartara. • Ovaj materijal sačinjen uglavnom od silicijum-dioksida je lak, rastresit i šupljikav i nalazi primenu u građevinarstvu, prehrambenojindustriji • O evoluciji ovih algi se zna dosta. • Smatra se da su nastale u juri , a svoj „procvat“ imale u kredi. • Centrični oblici sa radijalnom simetrijom su nastali prvi, a tek u paleogenu su nastali penatni oblici čiji je pancir izdužen i bilateralnom simetričan. • Nešto kasnije u tom dobu su počele da osvajaju i slatke vode, jer su se prvo pojavile u morima. • Tek se kod slatkovodnih oblika razvija šav. • U kvartaruintenzivno nastaju nove vrste sa sve složenijom građom pancira.  • Iako su evoluciono mlada grupa organizama, njihov broj prelazi 10.000 .

17. NikolinaPavkovićI3 AnđelaStojanović 17.03.2013.