KREATIVNI GRAD – NOVI IZAZOVI

1. KREATIVNI GRAD – NOVI IZAZOVI Doc dr Predrag Cvetičanin 12.03.2014

2. POJAM KREATIVNIH GRADOVA • Pojam „kreativnihgradova“ najpre se pojavio u američkomibritanskomkontekstuinajčešće se vezujezaautorepoputRičardaFloride (Richard Florida) iČarlsaLendrija (Charles Landry). • On je, pri tom, jedan od pojmova (pored kreativnihindustrija, kreativneekonomije, kreativnihcentara, kreativneklase...) kojiističukreativnostkaokarakteristikukojapresudnoodređujeuspeh (posebnoekonomskiuspeh) u promenjenom, post-industrijskomsvetu.

3. POJAM KREATIVNOSTI • Korenrečipotiče od lat. glagolacreareštoznačistvarati, rađati, nastajati. • Konceptkreativnosti se možedefinisatikao„bitiinventivan, maštovit, prikazatimaštovitostkaoodređenoumeće” (Oxford English Dictionary) iliindividualnakreativnost se dogodikadaosobaiskorači izvan tradicionalnih načina rada, znanjaistvaranja.

4. POJAM KREATIVNOSTI • “Pod kreativnošću se podrazumevasposobnost (pojedinaca, institucija, gradova...) stvaranjanovog; spremnost da se napusteuhodaniputevii da se zatečenimuslovimaiproblemimapristupiotvorenoguma; sklonostkaeksperimentisanjuihrabrost da se preuzmuintelektualnirizici; umeće da se pronađurešenjazaneobične, neočekivaneproblemeiliokolnosti; isposobnost da se okolnostimaiproblemimapristupiholističkiirefleksivno – da se prevaziđuuskaspecijalističkagledišta, te da se učiizinovativnihrešenja u praksinaosnovukojih bi bilipokrenutinovikreativniciklusi”(Ch. Landry).

5. RUTINIZACIJA KREATIVNOSTI • Andreas Rekvicukazuje da je, kada se ovajpojampojavio u perioduromanticizma, on bio rezervisanzaumetnikeiestetskusferu. Umetnicisu, nasuprot „običnimljudima“, predstavljanikaoizuzetne, herojske figure kojekarakterišekreativnost, inovativnostiimaginacija. • Po Rekvicu, trendovi u savremenomsvetudovelisu do „rutinizacijeinormalizacijekreativnosti“. Ona se danasposmatrakaosposobnostpotencijalnoprisutna u svimljudimaipoželjna u svimoblastima (a ne samo u kulturiiumetnosti). Štaviše, kreativnost se vidikaonormativniimperativ, dok se ne-kreativnosttretiramaltenekaooblikpatologije

6. KREATIVNE INDUSTRIJE • Prvopojmovnovezivanjekreativnostizaekonomskusferunalazimo u konceptu „kreativnihindustrija“. Pojam se skovan u Australiji u okvirukoncipiranjakulturnepolitikezemlje (“Creative Nation” – 1992 - 1994), ali je međunarodnupromocijudoživeozavremeprvogperiodavladavine „novihlaburista“ u VelikojBritaniji.

7. KREATIVNE INDUSTRIJE • Prvikorak u ovomprocesu (1997. godine) bilo je re-koncipiranjeipreimenovanjedotadašnjegMinistarstvazanacionalnubaštinu u Ministarstvozakulturu, medijei sport (DCMS). • Ono je formiraloodeljenjeiradnugrupuzakreativneindustrije (Creative Industries Unit and Task Force), koje je iniciralodvaprojektamapiranjakreativnihindustrija u zemlji (1998. i 2001.); podržavalonjihovrazvoji, prekoBritanskogsaveta, promovisaloovaj model svuda u svetu.

8. KREATIVNE INDUSTRIJE • «Kreativne industrije» su one delatnosti i privredne aktivnosti koje su zasnovane na individualnoj kreativnosti, veštini, talentu, a koje imaju potencijal za ostvarenje dobiti i otvaranje novih radnih mesta korišćenjem autorskih prava. Kreativne industrije uključuju sledeće oblasti: oglašavanje (advertajzing), arhitekturu, ručne radove (zanate), dizajn, visoku modu, film i video, interaktivne sftvere za zabavu, kao i muziku, izvođačke umetnosti, izdavaštvo, televiziju, radio.

9. KREATIVNA KLASA • U knjigama „Usponkreativneklaseikakoonatransformiše rad, dokolicuisvakodnevniživot“ (2002), „Gradoviikreativnaklasa“ (2005) Ričard Florida se baviglobalnimsocijalnim, ekonomskimikulturnimpromenamakojedovode do formiranjaikulturnehegemonije „kreativneklase“; kaoivezomizmeđuekonomskoguspehagradova, demografskogsastavanjihovogstanovništvainjihovihopštihkarakteristika

10. KREATIVNA KLASA • Kreativnaklasauključujepripadnikeprofesijakojioperišukulturnimsimbolimaikreirajuoriginalne, noveproizvode u oblastimaistraživanjairazvoja (research & development), softverskeindustrije, dizajna, kulturnihindustrijaiumetnosti u tradicionalnomsmislu, aliifinansijskihikonsultantskihusluga. • Iakoje osnovnoodređenjekreativneklaseprofesionalno, njih, poFloridi, karakterišeikreativnietosispecifičnistilživotakojikarakteriše „otvorenostpremaraznolikostisvihvrsta“ i „potragazaiskustvimavrhunskogkvaliteta“.

11. KREATIVNA KLASA I KREATIVNI GRADOVI • Ono štopovezujeFloridinaistraživanjasapojmomipraksomkreativnihgradovajestenjegovuvid da pripadnicikreativneklasenisupodjednakoraspoređeni u geografskomprostoru, već da se grupišu u onimgradovimairegionimakojiimpružajupogodnostiiiskustvavrhunskogkvaliteta; kojisuotvorenipremasocijalnojikulturnojraznolikostiikojiimomogućavaju da se iskažukaokreativneosobe. • To su, po Floridi, uspešnigradovi (poput San Franciska, SijetlailiBostona u SAD) kojekarakterišu tri „T“: tehnologija, talenatitolerancija“.

12. TALENAT, TOLERANCIJA, TEHNOLOGIJA • Oslanjajući se naistraživanjavezeizmeđuljudskogkapitalaiekonomskograzvojaiproširijućiih u novimpravcima, Florida ističe da su ova tri uslovanužni, alisvakizasebenedovoljan - te da je, da bi se privuklikreativniljudi, generisaleinovacijeistimulisaoekonomskirazvojneophodno da gradoviposedujusve tri karakteristike.

13. KREATIVNI GRADOVI • Uprkosrazlikamameđuzastupnicimakoncepcije „kreativnihgradova“, pojamipraksaovihgradova dele nekolikozajedničkihkarakteristika. U njihspadajutretiranjetalenataljudi (gradskogsoftvera), kaojednakovažnog, ako ne ivažnijegzarazvoj od gradskoghardvera (gradskeinfrastrukture, postojećihobjekataiindustrije); postojanjekreativnihindustrija u gradu, kojebaratajusa – iliproizvodenovetehnologije; oslanjanjenakulturneresursegrada (širokoshvaćene u rasponu od umetnosti do lokalnekulinarsketradicije); ipostojanjekulturneraznolikosti u ovimgradovimaitolerancija u odnosunanju.

14. KREATIVNI GRADOVI • U koncepcijiČarlsaLendrija, akcenat je stavljennakreativnokorišćenjekulturnihresursagradova u ciljurazvoja urbane ekonomije, obnavljanjagrađanskogponosa, jačanjasocijalnekohezijeipodizanjakvalitetaživota. • U njegovojverovatnonajpoznatijojknjizi„Kreativni grad: alatza urbane inovatore“ Lendrinavodi da su „kulturniresursisirovimaterijalgradainjegovevrednosnebaze; resursikojizamenjujuugalj, čelikilizlato. Kreativnost je metodzakorišćenjeovihresursaizapomoć u njihovomrastu (...). Zadatakurbanihplanera je da prepoznaju, upravljajuikoristeoveresurseodgovorno.

15. KREATIVNI GRADOVI • Pri tom, u Lendrijevojkoncepciji, nabaziovog „sirovogmaterijala“, gradovi bi trebalo da razvijuvlastitidistinktivniidentitet, utemeljennapostojećimlokalnimresursima - jedinstvenomkarakterumestailjudikojiihčine – čime bi se izdvojiliizmorauniformnihgradova, kojeprocesglobalizacijeikorporativnistilovigradnjereprodukujuširomsveta. • Ta posebnost bi učinila grad vidljivimi - pretpostavka je - u njegamoglaprivućipredstavnikevisokomobilne „kreativneklase“, investitoreituriste.

16. MREŽE KREATIVNIH GRADOVA • Svetskazajednica je takođečinilaičininapodsticajukreativnosti u gradovimairazvojunovihkreativnihgradova. • Jedan od boljih primera primene i promocije kreativnosti jednog grada u svetu je svakako i Creative Cities Network organizacija (http://portal.unesco.org/culture/en/ev.php-URL_ID=35257&URL_DO=DO_TOPIC&URL_SECTION=201.html) .

17. KREATIVNI TURIZAM Doc dr Predrag Cvetičanin 05.03.2014

18. KULTURNI TURIZAM • Razvoj kulturnog turizma i urbana regeneracija zasnovana na kulturi od 1970-ih (kao alternativa masovnom turizmu i industriji kao osnovi ekonomskog života u gradovima) • Tokom 1990-ih - ponuda kulturnih atrakcija rasla brže od potražnje za njima • Pojava sličnih kulturnih strategija razvoja u gradovima i pozajmljivanja iskušanih modela (McGuggenheimization)

19. KREATIVNI TURIZAM • «Kreativni turizam je forma turizma koji nudi posetiocima mogućnost da unaprede svoje kreativne potencijale kroz aktivno učešće u iskustvu koje je edukativno,učestvovovanjem na kursevima, i naučenom iskustvu koje je karakteristično za određenu lokaciju gde se nalaze” (Richards, 2005)

20. KREATIVNI TURIZAM • Dobar primer je (www.creativetourism.co.nz) turizam Novog Zelanda koji je utemeljio mrežu kreativne poslovne ponude turistima. Ova mreža pruža širok spektar iskustava, uključujući i rezbarenje na kostima, učenje Maori jezika, tkanje, pravljenje šešira, drvorezbarenje i gastronomiju.

21. TIPOVI KREATIVNOSTI U TURIZMU • Prema Andersonu (1998) postoje dva osnovna tipa kreativnosti: strukturna i izvedena. • ”Strukturna kreativnost” se odnosi na unapređenje nove infrastrukture ili nove upotrebe stare infrastrukture i ona se može ponuditi kroz korišćenje realnog kulturnog kapitala. • Npr. stari fabrički pogoni koji su preuređeni u koncertne dvorane, klubove, izložbene prostore, ili čak pozorišta, koji se sve češće viđaju u svetu i kod nas

22. IZVEDENA KREATIVNOST • Drugi tip kreativnosti je “izvedena kreativnost” ili stvaranje neke potpuno nove vrednosti - eksperimentisanjem i istraživanjem destinacije. Ona je kompleksnija i potrebno je više povezanih faktora da bi se sprovela u delo. • Ti faktori su: bogati, ali ne i strogi finansijski sistemi, etničke grupe na destinaciji, kompleksnost i različitost arhitekture, atraktivna i dostupna mesta, slobodno cirkulisanje informacija i kulturnih dobara...

23. GRAD KAO RESURS U TURIZMU Doc dr Predrag Cvetičanin 07.03.2013

24. GRAD KAO RESURS U TURIZMU • Gradovi obezbeđuju različite društvene, kulturne i ekonomske aktivnosti koje privlače ljude, a turizam, kao razonoda je glavna uslužna aktivnost (Page, 2003). • Danas oko 46% svetske populacije živi u gradovima i prema prognozama, smatra se da će 2030 taj broj porasti na 61%. • Ovi rezultati pokazuju porast važnosti gradskih mesta za potrošnju turista i slobodno doživljavanje

25. GRAD KAO RESURS U TURIZMU • Gradska turistička kretanja se odlikuju relativno kratkim boravcima, a to opet potvrđuje njihovo kulturno obeležje, jer se kulturne turističke potrebe zadovoljavaju za relativno kratko vreme-posmatranjem, razgledanjem i upoznavanjem. • U savremenim trendovima u turizmu, kratka, više puta godišnje ponovljena putovanja su najbrojnija. • Kao motiv takvih putovanja, gradovi su se vratli na vrlo visoko mesto u hijerarhiji.

26. PRIVLAČNI FAKTORI ZA GRADSKA PUTOVANJA

27. TIPOVI TURISTIČKIH GRADOVA • Glavni gradovi (pr. London, Pariz) i kulturne prestonice (npr. Rim) • Mitropolitski centri i istorijski utvrđeni gradovi (pr. Kanterburi i Jork) • Značajniistorijski gradovi (pr. Oksford, Kambridž i Venecija) • Revitalizovana šetališta uz more ili reku (pr. London Doklands i Sidnej Darling Harbor) • Industrijski gradovi (pr. Bredford iz XIX veka) • Ciljno-građena turistička mesta - turističko-zabavni kompleksi (pr. Diznilend i Las Vegas) • Kulturni/umetnički centri (pr. Firenca)

28. URBANI TURIZAM • Prema Ešvortu turizam u urbanom okruženju nije doveo do razvoja jednog specifičnog "urbanog turizma": šta više, istraživanja se fokusiraju na turizam u gradovima. • Jedno objašnjenje ovog čudnog paradoksa je da turizam u gradovima nije značajan atribut koji se povezuje sa glavnom funkcijom grada.

29. URBANI TURIZAM • Pošto je potražnja i ponuda turizma u gradovima isprepletana sa drugim aspektima urbanih funkcija, planeri, lica sa komercijalnim interesom i lokalne vlasti retko vide turizam kao značajan element u okvirima urbane ekonomije (sa izuzetkom turističkih mesta). • Turizam se uzima kao propratna aktivnost funkcionisanja gradova, kao jedan efemeralni fenomen koji ima sezonski i prolazni karakter. • Sve češće u svetu ima primera koji opovrgavaju ovakav odnos. Najbolji primer su gradovi Italije, koji su već u fazi traženja izlaza od prevelikog broja posetilaca grada (Rim, Venecija, Firenca, Piza...).

30. CITY BREAK TURIZAM • «City Break» ili kratki gradski odmor je kratki odmor i boravak u gradu, koji obično traje izmedju jednog i četiri dana, ponekad i duže, a predstavlja drugi, treći ili četvrti odmor u godini. • Glavni motivi City Brake turista su: kulturne potrebe i upoznavanje sa kulturnim, istorijskim vrednostima, posete muzejima, umetničkim priredbama i dugim kulturnim atrakcijama, prisustvovanje kulturnim manifestacijama, noćni život, šoping, ponekad posao.

31. CITY BREAK TURIZAM • Tržište za ovu vrstu proizvoda u Evropi je izuzetno bogato i konkurentno. Bogatom ponudom, prilagođenošću za kratke ali sadržajne posete danas u Evropi, ali i svetu, turiste privlači veliki broj, ili skoro svi poznatiji gradovi: Pariz, London, Amsterdam, Rim, Barselona, Prag, Berlin, Beč, Budimpešta... • Pojavljuju se novih oblici City break odmora: «two city break» paketi poput šoping trougla: Pariz-London-Milano, «Literary city break»:Dublin-Prag, «Classic city break»: Rim-Atina, «Canals city break»: Amsterdam-Venecija itd itd.