6 8 . Istraživačko veče Grac, 20 .5.2014

1. Nina Marković (Jagodina)Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu, Jagodinamarkovinina@yahoo.comParadoksalnost sudbina folklornih junaka u dramama Borislava Mihajlovića Mihiza i Ljubomira Simovića 68. Istraživačko veče Grac, 20.5.2014

2. 1) Istorizacija naspram univerzalizacije 2) Semantika paradoksalnih sudbina dramskih likova 3)Banović Strahinja 4) Kraljević Marko 5)Hasanaginica 6) Umesto zaključka 7) Izvori i literatura

3. Istorizacija naspram univerzalizacije • Univerzalizacija u dramama Borislava Mihajlovića Mihiza i Ljubomira Simovića dominira nad procesom istorizacije. • U njihovim dramama prisutna je težnja da se „ jedna legenda [...] uklopi u naše moderno skeptično iskustvo” (Stamenković 1998: 99).

4. Istorizacija naspram univerzalizacije • Indikativan je paradoksаlni autorski komentar u drami Banović Strahinja: „Drama nije istorijska. Zato su anahronizmi u njoj namerni i onda kada su slučajni.” (Mihajlović 1986: 7)

5. Istorizacija naspram univerzalizacije • U literaturi je primećeno da u složenosti istorijskih odnosa B. M. Mihiz vidi čoveka kao predmet i cilj svog stvaralačkog interesovanja (Topolovački 1998: 88).

6. Istorizacija naspram univerzalizacije • Istorija je u dramama Borislava Mihajlovića Mihiza prisutna kao entitet naspram kojeg će se posmatrati svevremeni problem ljudskog postojanja (Selenić 1998: 96) u nametnutom i jasno određenom kontekstu.

7. Istorizacija naspram univerzalizacije • U Hasanaginici Ljubomira Simovića mitski okvir i posebnosti dramskog jezika omogućavaju da se prošlost transponuje u savremenost. • Sinhronicititet različitih vremenskih ravni osavremenjuje istorijski društveno-politički kontekst i formira specifičan utisak svevremenosti (Vrbavac 20).

8. Semantika paradoksalnih sudbina dramskih likova • Osnovna zajednička nit sudbina Banović Strahinje, Kraljevića Marka i Hasanaginice ogleda se u činjenici da svojim postupcima i odlukama ni na koji način ne mogu da utiču na zbivanja ili u njima pronađu određeni smisao. Paradoksalno, posledice po njih same bivaju sve gore.

9. Semantika paradoksalnih sudbina dramskih likova • Navedeno zapažanje navodi na razmišljanje o autorskom stavu prema egzistencijalnom položaju pojedinca. • B. M. Mihiz i Ljubomir Simović u dehumanizovanim društveno-političkim i istorijskim okolnostima naziru „stagnaciju filozofske misli i propast čovekovu” (Toplovački 1998: 88).

10. Banović Strahinja • Ideja o Istoriji, u odnosu na koju se samerava i vrednuje odluka Banović Strahinje da oprosti, u Mihizovoj drami oblikovana je kroz likove Jug Bogdana i Jugovića majke.

11. Banović Strahinja • Istorija je, baš kao i Jug Bogdan, ironična. • Ona u velikom broju slučajeva relativizuje istinske zasluge, a ličnostima i događajima daje drugačiji smisao od izvornog.

12. Banović Strahinja • Budući da je konstrukcija, Istoriju oblikuju ne oni koji, kao Banović Strahinja, hoće ono što moraju, već oni koji moraju ono što hoće – „I onda to mora i ceo svet. A oni sede i izmišljaju šta im se hoće, a hoće im se sve nekako ljudska krv” (Mihajlović 1986: 18).

13. Banović Strahinja • S druge strane, Istorija je, poput Jugovića majke, nepokolebljiva, neporeciva i surova, nošena snažnom ambicioznom destruktivnom energijom i principima koji ne mare za pojedinačne ljudske živote.

14. Kraljević Marko • Dijalektično oblikovanje Markovog lika u sudaru epskih i istorijskih predstava i paradoksalno savremeništvo epskih pevača i junaka o kome pevaju, smešteno u kontekst istorijskih zbivanja, doprinosi oblikovanju ideje o usamljenim i otuđenim egzistencijama.

15. Kraljević Marko • Nimalo slučajno, drama se završava replikom Marka Kraljevića: „A svejedno živ čovek živoga čoveka ne razume.” (Mihajlović 1986: 204)

16. Hasanaginica • Semantika Simovićeve drame snažno je obeležena idejom o ukinutoj slobodnoj volji i dehumanizovanim međuljudskim odnosima, odnosno društveno-političkim okolnostima. • S druge strane, u Hasanaginičin lik utkani su elementi predstave o idealnom, arkadijskom egzistiranju (Vrbavac 2005).

17. Hasanaginica • Kategorije božanskog i ljudskog su zamenile pozicije u korist onoga što je u čoveku nečovečno. Zato paradoksalnost Hasanaginičinog položaja presudno doprinosi potpunom uništenju svega što se može uključiti u opseg kategorija idealnog i mitskog (Vrbavac 2005).

18. Umesto zaključka • Fluidna krivulja nepodudarnosti (Finci 1998: 92) izbeđu prototekstova i dramskih transpozicija predstavlja najznačajniji prostor u kome se oblikuje savremena, ali i svevremena ideja o problematičnoj poziciji pojedinca u okvirima društva i istorijskih zbivanja.

19. Izvori i literatura • Mihajlović 1986: Михајловић, Борислав. Издајице (драме). Београд. • Vrbavac 2005: Врбавац, Јасмина. Жртвовање краља: мит у драмама Љубомира Симовића. Нови Сад. • Jovanov 1999: Jovanov, Svetilsav. Obmanuti Eros. Beograd.

20. Izvori i literatura • Pešikan-Ljuštanović 2009: Пешикан-Љуштановић, Љиљана. Кад је била кнежева вечера?: усмена књижевност и традиционална култура у српској драми 20. века. Нови Сад. • Selenić 1998: Селенић, Слободан. Борслав Михајловић: „Бановић Страхиња”. У: Други – о Михизу (прир. Јанковић, Владета и Јанковић, Милан). Београд. С. 95–98.

21. Izvori i literatura • Simović 1984: Симовић, Љубомир. Драме. Београд. • Stamenković 1998: Стаменковић, Владимир. Романтична интрига, иронична теза. У: Други – о Михизу (прир. Јанковић, Владета и Јанковић, Милан). Београд. С. 99–100.

22. Izvori i literatura • Topolovački 1998: Тополовачки, Милан. Драмско дело Борислава Михајловића. У: Други – о Михизу (прир. Јанковић, Владета и Јанковић, Милан). Београд. С. 85–90. • Ćirilov 1986: Ћирилов, Јован. Михизове чудне издајице. У: Михајловић, Борислав. Издајице (драме). Београд.С. 385–403.

23. Izvori i literatura • Finci 1998: Финци, Ели. Историја и савременост. У: Други – о Михизу (прир. Јанковић, Владета и Јанковић, Милан). Београд. С. 91–94.