Назив пројекта: ИГРАЈМО, ПЕВАЈМО РОДНУ РАВНОПРАВНОСТ rodnaravnopravnost.wordpress

1. Назив пројекта: ИГРАЈМО, ПЕВАЈМО РОДНУ РАВНОПРАВНОСТ www.rodnaravnopravnost.wordpress.com

2. ПРОЈЕКАТ ФИНАНСИРА: МИНИСТАРСТВО РАДА И СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ УПРАВА ЗА РОДНУ РАВНОПРАВНОСТ www.gendernet.rs

3. НОСИЛАЦ ПРОЈКТА:Удружење грађана: ОБРАЗОВНЕ МРЕЖЕ Главни партнер на пројекту: ТУШ “Тоза Драговић” • Остали партнери на пројекту: • ОШ “21. октобар”, • ОШ “ТКБ”, • Прва техничка школа, • Друга техничка школа • Представници локалних медија

4. Зашто род мора бити развојно питање – • зато што тренутни однос мушкараца и жена чини да: • Жене чине око 51% светске популације. • Жене обављају 2/3 светског рада. • Жене чине 2/3 светске неписмене популације. • Жене зарађују 1/10 светских прихода. • Жене поседују мање од 1/100 светског власништва. • Жене чине 70% светског становништва које живи у сиромаштву, са мање од 1$ дневно (феминизација сиромаштва)

5. ЗАШТО ПРОЈЕКАТ?

6. ШТА НАМ ЈЕ ЦИЉ ?

8. КАКО ЋЕМО ОВО ДА РЕАЛИЗУЈЕМО ? • У школи ТУШ "Тоза Драговић" у периоду март –мај 2012 ће сеспроводити низ активности: • на часовима одељењског старешине –ученици ће се упознатио основним појмовима везаним за родну равноправност, законском регулативом, конвенцијиом CDEAW, Националном стратегијом за побољшање положаја жена и унапређење родне равноправности -март • на часовима грађанског васпитања реализоваће се радионице на тему родне равноправности – (март,април) • спровест ће се конкурс ликовних радова - (април) • припремити и извести драмска представа-(мај) • одржаће се трибине – (март-мај) • припремаће штампани, едукативни и промотивни материјал (јануар-мај) • снимаће се све активности припреме и реализације пројекта (резултат 2 финална видео клипа) (јануар-мај) • организовати свечаности - “отварања” и “затварања” пројекта (март,мај) • организовати радионице и трибине за ученике школа укључених у пројекат-април

9. КОЈЕ РАДИОНИЦЕ ?: Предлог радионице за I Р А З Р Е Д \ РАДИОНИЦА1: ПОДЕЛА РОДНИХ УЛОГА ЦИЉ: Циљ ове радионице је да ученици/е сагледају и разумеју суштину поделе родних улога и стекну увид у то да та подела није природна него друштвено конструисана. РАДИОНИЦА2: СОЦИЈАЛИЗАЦИЈА:УЧЕЊЕ РОДНИХ УЛОГА ЦИЉ:Циљ ове радионице је да ученици/е стекну увид у начине учења родних улога и последице које поделе родних улога имају на одрастање. Предлог радионице за II Р А З Р Е Д РАДИОНИЦА 3: УПОЗНАВАЊЕ СА КОНВЕНЦИЈОМ О ЕЛИМИНИСАЊУ СВИХ ОБЛИКА ДИСКРИМИНАЦИЈЕ ЖЕНА (CEDAW) ЦИЉ:Циљ ове радионице је да се ученици упознају са садржајем Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена . Предлог радионице за III Р А З Р Е Д РАДИОНИЦА4: ЖЕНЕ У БРОЈКАМА ЦИЉ: Да се ученици упознају са статистичким подацима о постојању и облицима дискриминације жена у друштву

10. РОДНА РАВНОПРАВНОСТОсновни појмови

12. ПОЛ биолошке разлике између жена и мушкараца Полне разлике су фиксне и непромењиве Полне разлике се не мењају током времена и у различитим културама РОД је појам који означава друштвено успостављене улоге (родне улоге), положаје и статусе жена и мушкараца у јавном и приватном животу Родне разлике могу бити промењиве родне улоге се мењају током времена и у различитим културама ОСНОВНИ ПОЈМОВИ • У нашем свету све је подељено на ‘мушко’ и ‘женско’: одећа, храна, боје, занимања... У складу са овом поделом, дели се и моћ у друштву. Сви се углавном слажемо са овом ‘структуром’ и прихватамо је, а социјалне разлике сматрамо ‘природним’ и непромењивим. • Али не треба заборавити да: • Родна подељеност ставља људе (и жене и мушкарце) у ризик. • Родна подељеност не пружа свима исте могућности. • Родна подељеност је повезана са насиљем.

13. ПОЈМОВИ И ТЕРМИНИ ВЕЗАНИ ЗА РОД Родна освешћеност– је разумевање да постоје социјално одређене разлике између жена и мушкараца, базиране на наученом понашању. су поједностављене и врло често искривљене менталне слике. Јављају се уз одређену полну групу и подразумевају читав низкарактеристика, било физичких било психичких, које ту групу описују и одређују. СТЕРЕОТИПИ “Жене су лоши возачи” ПРЕДРАСУДЕ Уноси се емоционална компонента Мужеви бране женама да возе јер сматрају да су лоши возачи ДИСКРИМИНАЦИЈА

14. СТЕРЕОТИПИ Мушкарци • агресивни • безосећајни • независни • објективни • доминантни • активни • Жене • пасивне • причљиве • нежне • осећајне • крхке

15. Родна осетљивост– подразумева могућност да се прихвате и истичу постојеће родне разлике, питања и неједнакости и да се оне укључе у стратегије и активности. Уродњавање– је процес којим се осигурава да мушкарци и жене имају једнак приступ и контролу над ресурсима, користи од развоја и одлучивању на свим нивоима развојних процеса и пројеката, програма и политика.

16. Једнаке могућности представљају поштовање и остваривање људских права заснованих на полу у свим областима друштвеног живота и могућност равноправног коришћења резултата који произлазе из развоја друштва. • Насиље засновано на полу јесте понашање којим се • угрожава телесни интегритет, • угрожавадушевно здравље или спокојство, • или наноси материјална штета лицу.

17. ПОЈМОВИ И ТЕРМИНИ ВЕЗАНИ ЗА РОД Родне наочаре - је назив концепта стављања једног паранаочара кроз које посматрамо нашу заједницу. Једним стаклом ми видимо учешће, потребе и реалности жена. Другим ми видимо учешће, потребе и реалности мушкараца. Наш поглед, или оно што видимо, представља комбинацију и једног и другог. Неопходно је да видимо кроз оба стакла (ока), зато што нам гледање на само једно око не даје праву слику ствари. Као што су нам потребна оба ока да би најбоље видели, тако су нам потребна партнерства и односи између мушкараца и жена у нашим заједницама, базирана на једнакости како бисмо имали праведније друштво.

18. Друштвени контекст Различита очекивања од друштвених улога жена и мушкараца: • Мушкарац је глава породице и онај који зарађује; • Жена рађа, храни и негује и брине се за породицу, децу и старије особе. Политички контекст • Разлике у начинима на које мушкарци и жене стичу и деле моћ и ауторитет: • Мушкарци су више присутни у националној и високој политици; • Жене су присутне више на нижим нивоима и у областима повезаним са њиховим улогама у домаћинству. Образовни контекст Разлике у могућностима стицањаобразовања и различитим очекивањимаод девојчица и дечака: • У појединим подручјима, дечаци се усмеравају на образовање више од девојчица; • Разлике у усмерењима и избору занимања

19. НЕРАВНОПРАВНОСТ Креирање друштвених мерила за жене и мушкарце, свођење жена на њихову репродуктивну функцију, потицање њихове пасивности, стереотипних улога. Омаловажавање оних жена које траже своје место и животни пут у тзв. мушком свету, подцењивањењихове креативности, способности, интелигенције. Отежавање њиховог избора честом дискриминацијомна полној основи указује на неравноправан положај жена и мушкараца у друштву.

20. Вербалног насиља Физичког насиља Психолошког насиља • Насиље над женама се обично дели у две категорије: • насиље у породици • сексуално насиље. • Међутим, насиље над женама укључује и друге облике као што је систематско занемаривање или чак намерно абортирање женске деце. У породици жене могу бити жртве Шта спада у вербално,шта у психичко а шта у физичко насиље

21. Вербално насиље добацивање, изругивање,омаловажавање, претње Психолошко насиље уцене, претње, избегавање, игнорисње, искључивање из активности,оговарање, ширење злобних трачева Физичко гурање, рушење, ударање, чупање,шамарање..

22. НАСИЉЕ је... ...када он контролише шта радиш...када ти он бира пријатеље...када прати твоје кретање...када увек иде са тобом...када виче и псује...када ломи ствари ...када те критикује ...када ти прети ...када те вређа...када те омаловажава...када те понижава..када он доноси важне одлуке...када он доноси одлику уместо тебе...када те уцењује...када жели да буде питан за све што радиш...када тражи да му предаш плату...када тражи да напустиш посао...када ти даје новац на кашичицу...када ти претура по стварима НАСИЉЕ = МОЋ, КОНТРОЛА

23. Свака трећа жена у Србији је жртва константног физичког насиља у породици а свака четврта је бар једном у животу била изложена физичком насиљу у породици.Свака друга жена у Србији је жртва психичког насиља.Сваког трећег дана у црним хроникама дневних новина у Србији извештава се о делу које је последица насиља у породици.Полицији се у Србији пријављује само 16,5% случајева насиља у породици.У 25% испитаних случајева насиље се понављало више од 5 пута.У 18% случајева, сем жене, злостављани су и други чланови породице.Чак 7.4% насилника користи оружје или оруђе којим може да зада тешке телесне повреде.У 74.8% случајева насиља над женама насилник је њен садашњи или бивши муж, а у осталим сл. то су очеви, мајке, деца...У 37.2% случајева насилник је под дејством алкохолаОд свих пријављених насилничких кривичних дела у Европи 25% се односи на злостављање супруга или партнерки СТАТИСТИКА

24. Шта можеш да урадиш? - позови полицију – 92 - позови хитну помоћ – 94 - позови пријатеље - позови родитеље - иди код лекара и прибави потврду о нанетим повредама - обрати се Центру за социјални рад

30. ДОКУМЕНТИ КОНВЕНЦИЈА О ЉУДСКИМ ПРАВИМА CEDAW КОНВЕНЦИЈА НАЦИОНАЛНА СТРАТЕГИЈА ЗА ПОБОЉШАЊЕ ПОЛОЖАЈА ЖЕНА З А К О Н О РАВНОПРАВНОСТИ ПОЛОВА

31. CEDAW конвенција Конвенција о елиминацији свих облика дискриминације према женама • - Најпотпунији и најшире прихваћен документ у коме је детаљно разрађен међународни стандард родне равноправности. • - Конвенција забрањује како директну, тако и индиректну дискриминацију жена по основу њиховог биолошког пола. • Дискриминација жена по Конвенцији је: “свако разликовање, искључивање или ограничавање људских права и основних слобода на политичком,економском, социјалном, културном, грађанском и другим подручјима живота жена, независно од њиховог брачног статуса” • (члан 1) • Има 16 чланова

32. ЧЛАН1:Дефинише дискриминацију над женама. ЧЛАН2: Обавезује државе потписнице конвенције да осуде дискриминацију над женма и елимнишу је путем уставних правних и других одговарајуих средстава. ЧЛАН3:Обавезује потпун развој и напредак жена у свим областима(политичкој, друштвеној, економској,културној) како би им се гарантовало остваривање основних људских права и слобода равноправно са мушкарцима. ЧЛАН4:Обавезује државе потписнице до уводе посебне мере за подстицање и остваривање родне равнопраности док год неједнаксти потоје. Посебне мере које се односе на право жена на заштиту материнства... ЧЛАН5:Промена стереотипних улога (најизраженије су у породичним односима). Државе потписнице се позивају да обезбеде да породично образовање истакне значај материнства као друштвене функције и подели одговорности између жена и мушкараца при подизању деце. ЧЛАН6:Односи се на трговину и експлатацију и проституцију жена ЧЛАН7: Третира учешће жена у јавном и политичом животу. ЧЛАН8:Заступљеност и ућешће у међународној политици и животу. ЧЛАН9:Обаезује државе потписнице да омогућеженамаједнака права као и мушкарцима да добију, промене или задрже држављансто а гарантује им и једнака права када се ради о држављанству њихове деце.

33. ЧЛАН10: Обаезује државе потписнице да омогуће жеама једнака права као и мушкарцима у области образовања, једнаке могућностистипендиранја, бесплатног школовања, бављење спортом...Посебнау пажњу држава треба да обрати на задовољавање потреба младих трудних ученица/студенткиња и мајки, као би им се омогућило да доврше школовање. ЧЛАН11:Обавезује једнака права при запошљавању. ЧЛАН12: Обабезује на једнака права у приступу здравственој заштити.Овим чланом је наглашен значај репродуктивних права, полног и репродуктивног здравља и планирања породице за индивидуалну, државну и међународну добит. Од држава-чланица тражи се да обезбеде програме за сузбијање од АIDS-a. ЧЛАН13: Једнака права да учествују у рекреативном и културном животу. ЧЛАН14: наглашава специфичан положај жена на села. Мора се обезбедити приступ здравственим установама, информације о планирању породице,право на запошљавање, самозапошљавање,.. ЧЛАН15:Једнакост мушкарца и жена пред законом у грђанско-правним стварим ЧЛАН16: Бави се дискриминацијом жена у браку и продичном животу

34. Корисни телефони

35. ХВАЛА НА ПАЖЊИ