330 likes | 606 Views
KlizištE na fruškoj gori. Sava Panić ZK 1/2011. Šta su klizišta?.
E N D
KlizištE na fruškoj gori Sava Panić ZK 1/2011
Šta su klizišta? • Klizišta su termin za stenovitu ili rastresitu stensku masu odvojenu od podloge koja pod uticajem gravitacije klizi niz padinu. Kliženje ne mora da se kreće po jasno definisanoj površini. Sredina po kojoj se odvija kretanje tela klizišta naziva klizna zona. Kliženje se može odvijati veoma različitim brzinama, od najsporijih kada se kretanje tla ne primećuje, do veoma brzog kada je moguć nastanak velikih šteta i mogu biti ugroženi životi ljudi.
Tipovi klizišta Podela prema dubine klizne povrišine: • povšinska (<1m) • plitka (1-5m) • duboka (5-20m) • vrlo duboka (>20m)
Tipovi klizišta Podela prema količine pokretne mase: • mala (do nekoliko hiljada m3) • srednja (do nekoliko desetina hiljada m3) • velika (do nekoliko stotina hiljada m3) • vrlo velika (do nekoliko miliona m3)
Tipovi klizišta Podela prema mestu nastanka na padini: • delapsivna - klizište nastaje u nožici padine usled podsecanja i razvija seuz padinu • detruzivna - klizište nastaje u višim delovima padine, vrši pritisak na niže slojeve opterećujući ih i razvija se naniže
Tipovi klizišta Podela prema vremenu nastanka: • primarna - na terenima koji nisu ranije bili zahvaćeni klizištima • sekundarna - u okviru terena koji je ranije bio zahvaćen klizanjem
Tipovi klizišta Podela prema strukturi i sastavu padine: • asekventna - u jednorodnim i neslojevitim stenama • konsekventna - pojava klizanja je predisponirana nagibom slojeva ili sistema pukotina prema nagibu padine • insekventna - klizna ravan preseca slojeve različitog sastava bez obzira na predisponiranost u sklopu terena
Tipovi klizišta Podela prema strukturi i veličini: • klizišta smeše čvrstih stena • klizajući blokovi • klizni potoci • površinska tečenja male dubine pod uticajem padavina i podzemnih voda • površinsko tečenje male dubine pod uticajem samo atmosferskih padavina • manja otkidanja po zahvatu i dubini - blago zatalasane površine padina
Tipovi klizišta Podela prema mehanizmu: • klizanje • tečenje • složeno kretanje
Tipovi klizišta Podela prema obliku klizne površine, reljefu i načinu kretanja: • Slojna • Višeslojna • Rotaciona • Stepeničasta (kaskadna) • Blokovska • Potočasta
Tipovi klizišta Po mestu pojavljivanja: • Nadvodna • Podvodna klizišta
Načini nastanka klizišta Klizišta su uvek posledica neke neravnoteže ( nestabilnosti ) unutar tla. Ona predstavljaju "pokušaj" tla da dođe u ravnotežno (stabilno) stanje. Obično se aktiviraju posle velikih kiša ili naglih otapanja snega. Da bi nastalo klizište neophodna su 2 elementa: • Padina • Voda
Morfološki elementi klizišta • Telo klizišta • Klizna površina • Površina klizišta • Osa klizišta • Krila klizišta • Sekundarni ožiljci • Granica klizišta
Klizišta na Fruškoj gori Klizanjezemljišta je najizraženijinasevernimpadinamaFruške gore, gdesu I najvećaklizišta i to su: • PodručjedesnedolinskestraneDunava – odNeština do Suseka • Od Banoštora do Čerevića • Zapadnideo Sr. Kamenice • USremskimKarlovcimapodručjeRovina I istočnideoSremskihKarlovaca u širempodručjuLipovca • Od ciglane u SremskimKarlovcima do Beške • Od StarogSlankamenapremaČotu • Deoterena u SremskojKamenici, odnosnopodručjeRibnjaka I Kameničkog parka, kojespada u građevinskopodručjegradaNovogSada, predstavljaklizište, kojemožeda se aktiviraukolikodođe do noveizgradnjevećegobima I većegopterećenjazemljišta
Klizišta na Fruškoj gori Saobraćajnainfrastruktura je takođeugroženaklizištima I odronjavanjemzemljišta I to, putevi: • M-22/1, Novi Sad – Beograd • M-21, Novi Sad – RumaodronnadeluputaParagovo – IriškiVenac • R-107, Novi Sad – Beočin, klištenadeluputa u podnožjuTrandžamenta , kodsrušenezgrade TV Novi Sad • I nadeluputaBanoštor – Čerević Deloviželezničkihpravaca • Pruga Beograd – Subotica, klizištenadeluČortanovci – KarlovačkiVinogradi
U Srbiji je trenutno aktivirano više od 1.000 klizišta, koja su pričinila materijalnu štetu u iznosu od oko 3,5 milijarde dinara i pričinila štetu na gradjevinskim objektima, u iznosu od 11 miliona evra. • Jedno od mnogobrojnih ugroženih mesta od klizišta, je i mesto Čerević u Sremu. Problem klizišta u Čereviću je struktura zemljišta u kojoj se smenjuju pesak koji vodu propušta i glina koja je zadržava, što je veoma pogodno za pokretanje tla.
Klizište u Čereviću • Klizište koje se dogodilo marta 2011. godine u Čerevićuizazvalesu obilnepadavineodprošlegodine, kaoitopljenjesnega, što je dovelo do zasićenjapovršinskogslojazemljištaiizazvalonjegovogravitacionopomeranje ka Dunavu.
Klizište u Čereviću • U martu se sumnjaloda je klizištepokrenulaeksploatacijasirovinazaciglanuiznadsela, meštani nisu dobili odgovor da li je sumnja tačna. • Posledice klizišta su 250 urušenih i oštećenih kuća • Ugroženo oko 1000 ljudi, ali na svu sreću niko nije nastradao • KrajemmartaVladaVojvodine je izbudžetskihrezerviizdvojiladvamilionadinarazasanacijuklizišta u Čereviću. Zate pare prokopano je nekihosamkanala, kojisunakon četiri meseca već bili u poluurušenomstanju.
Klizište u Čereviću • Nakon sanacije procena geologa je da se ne zna da li ono može ponovo da se aktivira. • Dugo je okodvakilometra, širokokilometaritežiokomilionkubika. • O silizemljekoju je teškozaustavitisvedočestablaizvaljenaizkorena, procepiširokiokometar, nakrivljenebandereidalekovodi, kaoivodakojacuriizpukotina.
Klizište u Čereviću – video - • http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/sanirano-kliziste-u-cerevicu-geolozi-ispituju-teren_276658.html • http://www.youtube.com/watch?v=nc20MTfZ5eM