RISK MENADŽMENT U OSIGURANJU I PRAVCI RAZVOJA

1. …svi rizici. Svirizici RISK MENADŽMENT U OSIGURANJU I PRAVCI RAZVOJA ERM …. i operativni Prof.Dr Boris Marović Dr Vladimir Njegomir ALM …. i investicioni Rizik osiguranja

2. U nauci, kao i u ljubavi, koncentrisanje na tehniku najčešće će dovesti do impotencije. • Zahvaljujući ekonomskom razvoju, tehničkom i tehnološkom napretku, razvoju medicine, globalizaciji poslovanja, povećavanju broja stanovnika i ekonomskih vrednosti, pojedinci, privredni subjekti i čitavo društvo danas su izloženi rizicima više nego ikada do sada • Koncentracija ljudi, zgrada, fabrika i infrastrukture po jedinici zemljišta do kojih je došao svet današnjice znači da ekonomski štetni događaji istog intenziteta mogu ugroze veći broj ljudi i izazovu veću štetu za imovinu.

3. Portfolio rizikaiprocesmenadžmentarizicima u osiguravajućimdruštvima • Savremena uslovi poslovanja dovode do potrebe za adekvatnom funkcijom menadžmenta i njegovog upravljanja rizikom kao osnovnim sredstvom ostvarivanja uspešnosti poslovanja • Risk menadžment je sastavni deo upravljačkih aktivnosti osiguravajućih društava • Suština poslovanja osiguravajućih društava jeste u menadžmentu i njegovom upravljanju rizicima

4. Povezanost risk menadžmenta osiguravača i reosiguravača sa brojnim subjektima

5. Ukupna izloženost rizicima osiguravajućih društava

6. Upravljanje rizikom kao termin nastalo je tokom pedesetih godina dvadesetog veka. • Proces risk menadžmenta

7. Upravljanje rizikom osiguranja • Teorijaverovatnoće i zakon velikih brojeva • U upravljanju rizikom osiguranja diverzifikacija osnovno sredstvo • Diverzifikacija može biti ostvarena: • izgradnja dovoljno velikog i homogenogportfelja rizika, • osiguranje više linija odnosno vrsta rizika, • primena kontrole akumulatinvosti kako bi se izbegla preterana izloženost rizičnim faktorima koji utiču na više polisa, • kupovina reosiguravajućeg pokrića, • primena alternativnih mehanizama transfer rizika.

8. Upravljanjerizikomosiguranjazadržavanjem • Pravilnim osmišljavanjem i upravljanjem rezervama omogućava očuvanje • supstance u cilju regulisanja isplate velikih šteta

9. Upravljanjerizikomosiguranjatransferom • Optimizovanje troškova zadržavanja i prenosa rizika osiguranja

10. Izloženost investicionom riziku i potreba za integralnim menadžmentom imovinom i obavezama • Rastuća institucionalizacija finansijske štednje, predstavlja najvažniju promenu na finansijskim tržištima u novije vreme • U 2008. na primer, investicije osiguravača u Evropi – 6900 milijardi eura • U SAD, osiguravači su najveći investitori u obveznice i četvrti po veličini investitori u akcije • …i u regionu je poslednjih godina došlo do rasta značaja institucionalnih investitorauključujući osiguravajuća društva

11. Neto investiciona zarada osiguravajućih društava u SAD u periodu 1994-2009 godine (u milijardama dolara)

12. Kretanje prinosa na investicije osiguravajućih društava u zemljama regiona u periodu 2004-2008 • ALM koncept – nastaje kao rezultat potrebe za istovremenim i koordiniranim upravljanjem imovinom i obavezama osiguravajućih društava - predstavlja prvi oblik integralnog risk menadžmenta osiguravajućih društava

13. Pouke stečene iz ostvarenja svetske finansijske krize • Kriza uslovila značajne poremećaje na finansijskom tržištu, uvećavajući cenu pribavljanja kapitala uz istovremeno umanjenje investicionih prinosa • Posledica – redukovanjeukupneizloženosti rizicima ili veći transfer rizika u reosiguranje • Reosiguranje dobija na značaju kao alternativni izvor kapitala

14. Primenjene prakse upravljanja rizicima nisu uspele da identifikuju mogućnost ispoljavanja sistemskog rizika • Primer AIG-a – problem u poslovima garantovanja (inovativnim finansijskim transakcijama) a ne u poslovima osiguranja • Ograničenost isključivog oslanjanja na kvantitativne modele – ekspertiza menadžera rizikom nije zamenljiva • Nova regulativa da, ali zasnovana na principima

15. Solvency II • Modifikacija postojećeg okvira regulacije solventnosti startovala početkom novog milenijuma • Solvency II predstavlja priliku da se unapredi regulacija solventnosti osiguravača uvođenjem: • sistema baziranog na riziku, • integrisanog pristupa za rezerve osiguranja i zahteve u pogledu veličine kapitala, • sveobuhvatnog okvira za upravljanjerizikom, • kapitalnih zahteva definisanih standardnim pristupom ili razvojem internih modela i • priznavanjem i nagrađivanjem diverzifikacije

16. Širi spektar ciljeva, koji se nastoje ostvariti, od Solvency I • Osim osnovnog cilja, obezbeđenja veće zaštite osiguranika, Solvency II ima za cilj i da bude podsticajan i da nagradi osiguravajuća društva koja primenjuju savremene prakse upravljanja rizikom koje su u saglasnosti sa njihovom veličinom i prirodom poslovanja • Osim ostvarenja ova dva osnovna cilja, Solvency II nastoji da ostvari i sledeće ciljeve: • stvaranje uslova za poštenu tržišnu utakmicu obezbeđenjem uporedivosti, transparentnosti i doslednosti, • izbegavanje nepotrebne kompleksnosti, • reflektovanje tržišnih promena, • uspostavljanje principa i izbegavanje prekomernog propisivanja, • koliko god je moguće veća usaglašenost sa uobičajenim računovodstvenim politikama i • izbegavanje nametanja nepotrebnih troškova kapitala.

17. Struktura Solvency II regulatornog okvira zasnovana na tri stuba

18. Ključna novina - baziranje kapitalnih zahteva na procenama rizika koji su inherentni poslovanju konkretnih osiguravajućih i reosiguravajućih društava. • Određivanje adekvatnosti kapitala na bazi svih rizika kojima je osiguravajuće ili reosiguravajuće društvo izloženo kao i njihovih međusobnih zavisnosti • Potreba da se organi supervizije preorijentišu sa usmerenosti na poznavanje pravila na razumevanje tržišta • Potreba da se osiguravači i reosiguravači preorijentišu sa udovoljavanja regulatornim zahtevima ka uspostavljanju kulture upravljanjarizikom

19. Implementacija - predviđena za oktobar 2012. godine • Primena Solvency II može obezbediti • veću harmonizaciju regulacije, • bolju saradnju organa supervizije i • podsticanje osiguravača i reosiguravača na unapređen risk menadžment • Izbegavanje procikličnog efekta - „ u vremenima izvanrednih kretanja na finansijkim tržištima organi supervizije moraju uzeti u obzir potencijalni prociklični efekat svojih mera“ • Solvency II okvir će, dati podsticaj razvoju alternativnih mehanizama transfera rizika kao što je sekjuritizacija

20. Sveobuhvatan risk menadžment – menadžmentsvimrizicimaosiguravajućihireosiguravajućihdruštava • Iako je upravljanje rizikom oduvek predstavljalo suštinu poslovanja osiguravača i reosiguravača fokus je bio isključivo na upravljanju rizicima osiguranja • Međutim, poslovanje osiguravajućih društava ugrožavaju brojni drugi rizici kao što su rizik finansijskog tržišta, kreditni, operativni, rizik likvidnosti i reputacije • Sve više su izraženi zahtevi za integralnim upravljanjem svim rizicimaod strane rejting agencija, regulatornih organa (Solvency II) i vlasnika kapitala

21. Vlasnici kapitala žele da osim informacija o očekivanom prinosu imaju informacije i o ukupnoj izloženosti rizika jer oni žele da obezbede adekvatno upravljanje kompromisom na relaciji rizik – prinos • Regulatorni organi i rejting agencije sve više koriste prisustvo praksi integralnog risk menadžmenta u osiguravajućim društvima kao bitan pokazatelj njihove finansijske snage • Osiguravajuća društva koja primenjuju sveobuhvatni pristup upravljanju rizikom dobiće bolji rejting i niže regulatorne zahteve u pogledu potrebne veličine kapitala

22. Solvency II - “osiguravajuća i reosiguravajuća društva moraju imati uspostavljene efektivne sisteme upravljanja rizikom koji se sastoje od stretegija, procesa i procedura izveštavanjaneophodnih za identifikovanje, merenje, kontrolisanje, postupanje i izveštavanje, na kontinuiranoj bazi rizika, na pojedinačnom i agregatnom nivou, kojima su ili mogu biti izloženi, kao i njihovim međuzavisnostima” • Iako se primena integralnog upravljanja imovinom i obavezama ostvaruje i primenom ALM koncepta, potreba upravljanja operativnim rizikom i njegovo uvrštavanje prilikom determinisanja potrebnog kapitala i solventnosti predstavlja potpunu novinu za osiguravajuća društva

23. Integralni pristup risk menadžmentu ima za cilj da kvantifikuje ukupnu izloženost riziku koje osiguravajuće društvo ima i uzme u obzir sve korelacije te time iskoristi prednosti suprotnog delovanja pojedinih rizika kako bi se ukupan nivo rizika a time i potrebnog kapitala minimizirao • “mozak i nervni sistem” • COSO - “proces, kojisprovodiodbordirektora, menadžmentiostalizaposleni, primenjen u postavljanjustrategijezačitavukompaniju, postavljenzaidentifikacijupotencijalnihdogađajakojimoguuticatinaorganizaciju, da bi obezediorazumnusigurnost u pogleduostvarenjaciljeva”

24. Značaj sveobuhvatnog upravljanja rizikom – postojanje korelacija i negativnih (međuzavisnost rizika doprinosi redukciji agregatnog rizika) i pozitivnih (međuzavisnost rizika doprinosi povećanju agregatnog rizika) • Sveobuhvatno upravljanje rizicima omogućava redukovanje neizvesnosti ali i identifikovanje rizika čije prihvatanje može obezbediti konkurentsku prednost

25. Sveobuhvatno upravljanje rizikom ne podrazumeva samo sveobuhvatan pristup u identifikovanju i proceni rizika već i primeni oblikapostupanjasarizikom • Postupanjesarizicimaobuhvatabrojnemetodekontrolerizika- izbegavanje, prevencijairedukcija, ifinansiranjarizika, u kojespadajuzadržavanjei transfer rizika • Primena različitih metoda u svakomkonkretnomslučajuzavisiodanalizeodnosarizikaiprinosapojedinihalternativa u koje spadaju: • diverzifikacijarizika, • transfer u reosiguranje, • formiranjerezervi, • primenafinansijskihderivata, • transfer rizikaosiguranjanatržištekapitala, • promenastrukturekapitala, • prestanakbavljenjaodređenimvrstamaosiguranja...

26. Softversko rešenje nužno za uspešnu imlementaciju sveobuhvatnog upravljanja rizikom, međutim ne i dovoljan preduslov • Potrebno je uspostaviti kulturu menadžmenta rizikom koja je u osnovi efektivnosti i efikasnosti celokupnog procesa

27. Modeliranjerizika – ključnikorakprocesasveobuhvatnogmenadžmentarizikom • Modeli omogućavaju bolje razumevanje odnosa između rizika i prinosa • kvantifikovanjem rizika sa kojima se suočavaju osiguravajuća društva, • određivanjem nivoa kapitala koji je potreban za pokriće tih rizika i • kvantifikovanjem rizikom prilagođenih prinosa. • Modeliranje uticaja rizika na osiguravajuće društvo se ostvaruje u četiri koraka: • identifikuju se faktori rizika, • izaberu se stohastički modeli za izabrane faktore rizika • utvrđuju se međuzavisnosti različitih fakora rizika • utvrđuje se kako se realizacija faktora rizika može odraziti na uspeh osiguravajućeg društva.

28. U primeni modeliranja rizika, kao procesa simplifikovanja realnosti u cilju kvantifikovanja veličine kapitala koja je potrebna imajući u vidu izloženost rizicima, savremeni trendovi nameću dve ključne dileme za risk menadžment: • dilemu primene internog modela i/ili standardne formule nameće novi regulatorni okvir Solvency II • ostvarenje finansijske krize nametnulo je dilemu primene kvantitativnog i/ili kvalitativnog pristupa u upravljanju rizicima.

29. Solvency II se bazira na dva kvantitativna zahteva, minimalnom preskriptivno određenom i maksimalnom • Za utvrđivanje maksimalnog kapitalnog zahteva Solvency II daje mogućnost primene standardne formule ali i delimične ili potpune primene internih modela • Još ne determinisanu standardnu formulu predložiće Evropska komisija a interni modeli osiguravača i reosiguravača moraju dobiti dozvolu za primenu od organa supervizije • Jednom prihvaćene modele osiguravači i reosiguravači će morati da kontinuirano testiraju analiziraju njihove performanse i da rezultate i eventualne promene, dokumentuju

30. Uvođenje internih modela u prakse risk menadžmentazahtevaće troškove i vreme ali i obezbediti niže kapitalne zahteve i time redukovati cenu kapitala • Standardna formula je jednostavnija za razumevanje ali onemogućava identifikovanje rizika koji su specifični za konkretnog osiguravača ili reosiguravača • Primena jedne ili druge opcije zavisiće od stepena usaglašenosti prednosti i nedostataka jednog i drugog pristupa sa karakteristikama rizika kojima su izloženi i raspoloživim kapitalom

31. ...pouzdanije odluke o veličini premije osiguranja, ulasku na nova tržišta, uvođenju novih proizvoda, spajanjima i pripajanjima i sl • Međutim, kvantitativni modeli predstavljaju samo apstrakciju realnosti poslovanja osiguravača i reosiguravača koja se bazira na rezultatima iz prošlosti • Oslanjanje isključivo na kvantitativne pristupe kao što je VaR koji se bazira na podacima iz prošlosti može sugerisati odsustvo rizika u situaciji kada je rizičnost na vrlo visokom nivou, kao što je bio slučaj sa bankama ali i AIG-om pre finansijske krize – kvantitativni modeli nisu identifikovali prisustvosistemskog rizika • neophodno je rezultate kvantitativnih modela kombinovati sa znanjima aktuara, finansijskih i eksperata iz oblasti risk menadžmenta koji razumeju poslovni kontekst i koji mogu identifikovati moguće izazove relevantne za poslovanje konkretnog osiguravača ili reosiguravača

32. Zaključci • Dugoročno održiva solventnost i kontinuitet poslovanja – zajednički interes osiguravača i reosiguravača ali i osiguranika, akcionara i društva u celini • Finansijska kriza, Solvency II i zahtevi rejting agencija naglašavaju značaj sveobuhvatnog pristupa upravljanju rizikom u cilju identifikovanja agregatne izloženosti svim rizicima i njihovim međuzavisnostima • U fokusu će biti risk menadžment baziran prvenstveno na suštinskom razumevanju rizika i usklađen sa specifičnim karakteristikamaposlovanjasvakog pojedinačnog osiguravača

33. Budućnost risk menadžmenta u osiguranju pripada sveobuhvatnom pristupu, koji će obuhvatiti pre svaga rizike osiguranja ali i investicione, kreditne i operativne • Njegova primena nezamisliva je bez visokoobrazovanih menadžera na svim nivoima, a posebno u domenu strateškog pristupa: planiranja, stvaranja vizije, poslovnih poduhvata i učenja, odnosno obrazvoanja novih kadrova • Pokretačka snaga u budućnosti biće obrazovani risk menadžeri a u njenoj srži obrazovni proces, na fakultetima i institutima. Učenje Rizik Osiguranje University

34. Hvala na pažnji! Prof. DR Boris Marović Dr Vladimir Njegomir