290 likes | 575 Views
Strateški menadžment tehnologija i inovacija. Vežbe 19.10.2010. Pitanja:. Generiče strategije ? Uloga znanja u održavanju konkurentske prednosti? Definija inovacija? Klasifikacija inovacija? Izvori inovativnosti? prepreke inovativnosti? Paradigme inovacionih pristupa?
E N D
Strateški menadžment tehnologija i inovacija Vežbe 19.10.2010.
Pitanja: • Generiče strategije ? • Uloga znanja u održavanju konkurentske prednosti? • Definija inovacija? • Klasifikacija inovacija? • Izvori inovativnosti? • prepreke inovativnosti? • Paradigme inovacionih pristupa? • Odnos tehnika- tehnologija? • Definisanje tehnologije? • TEP- tehnološko ekonomska paradigma?
Nastavak.... 11. Izvori tehnoloških inovacija- P. Drucker ? 12. Inovativna organizaciona kultura ? 13. Linearni proces inovacija ? 14. Ključni činioci uspeha tehnoloških inovacija? 15. Najčešći faktori neuspeha tehnoloških inovacija ? 16. Intelektualna svojina ? 17. Oblici zaštite industrijske svojine ?
Generičke strategije - Ciljevi- željena buduća stanja - Strategija – način da se dođe do cilja Generičke strategije stvaranja konkurentske prednosti: 1. Strategija diferencijacije 2. Strategija vođstva u troškovima 3. Strategija fokusiranja (na 1 ili 2)
Konkurencija- svako želi i mora da bude bolji od ostalih konurenata, jer i oni žele da budu bolji od nas. To je beskonačan sistem direktnih i indirektnih veza između nebrojeno mnogo aktera na tržištu- konkurenata. • Konkurentska prednost- kada preduzeće ima profitabilnost veću od prosečne profitabilnosti preduzeća u toj industriji u toku određenog vremenskog perioda, kaže se da ima konkurentsku prednost.
ODRŽIVA KONKURENTSKA PREDNOST • “Teži koliko i san leptira”, a jedina donosi profit • Skraćeno je vreme: inovacija- imitacija- unifikacija • Znanje i brzina postaju ključni faktori za stvaranje konkurentske prednosti
Nematerijalna privreda • Jedna od najvažnijih neopipljivih komponenti poslovanja je ZNANJE. DOKAZI: • Atomi bivaju zamenjeni bajtovima, • Fizičke komponente proizvoda pojevtinjuju- gvožđe, čelik,... • 16% vrednosti automobila odlazi na fizičke delove, ostalo na softver, brend,…
Kreativnost ljudi kao uzrok promena • KREATIVNOST- stvaranje novih ideja, bez obzira koliko su one primenjive, ostvarive i tržišno prihvatljive. Predstavlja “mentalnu bazu” inovativnosti. • INOVATIVNOST- praktična nadgradnja kreativnosti( tržišna realizacija kreativnosti) • Teže je biti inovator nego inventor(pronalazač).
INOVACIJE KAO NAROČITA VRSTA PROMENA • Inovacija predstavlja primenu nečeg sasvim novog i time kreira promenu • Nisu sve promene inovativne prirode(npr promena klime, promena godišnjih doba,..). • Postoje tri ugla posmatranja promene: • Subjekt- za koga je nešto novo • Intenzitet- koliko je to zaista novo • Vremenski rok- koliko dugo je to novo
DEFINICIJA INOVACIJE Inovacija je zbir invencije i njene implementacije(komercijalizacije) • Inovacija je kreativan proces u kojem se dve ili više postojećih činjenica kombinuju na novi način, sa ciljem da se proizvedu nove vrednosti. • Savremeno shvatanje inovacije ne odnosi se samo na proizvodnju, već i na nova rešenja koja podižu kvalitet rada kvalitet života
KLASIFIKACIJA INOVACIJA • Inovacije se mogu podeliti na: administrativne, organizacione, finansijske, tehnološke, marketing, društvene inovacije,... • Na osnovu kriterijuma tehnoloških promena, inovacije možemo podeliti na: uvođenje novih proizvoda ili novih kvaliteta starih proizvoda, uvođenje novih proizvodnih procesa, osvajanje i širenje novih tržišta, razvoj novih izvora ponude inputa, promene u industrijskoj organizaciji
Na osnovu načina na koji nastaju inovacije mogu biti: • POTREBAMA GENERISANE- trž. potreba- marketing- R&D- proizvodnja • TRŽIŠNO VUČENE R&D- proizvodnja- marketing- trž. potreba • Prema intenzitetu inovacije mogu bitI: • RADIKALNE- struja, internet • INKREMENTALNE- tqm pristup • Prema uticaju na produktivnost, inovacije mogu biti: • RADNO INTENZIVNE • KAPITALNO INTENZIVNE
Osnovni izvori ideja za razvoj novih proizvoda/ procesa • Kupci- kreatori potreba koje budući proizvod teži da zadovolji • Zaposleni u preduzeću- ohrabriti i nagraditi radnike da iznose ideje u okviru svog radnog mesta • Sopstvena R&D funkcija- sistemski izvor, najelitniji mozgovi, za njih se odvaja i do trećine prihoda • Spoljašnji eksperti • Konkurencija- kao inspiracija, često na žalost kao imitacija i otvorena intelektualni krađa. • Distributeri- generisanje značajnih inovativnih ideja unutar distributivnih tokova • Ostali izvori: slučajni susreti, zapažanja na sajmovima, posete novim sredinama,...
PREPREKE INOVATIVNOSTI • Lična nespremnost za inovacije (strah, konformizam) • Neinovativna društvena klima i nerazvijena svest o značaju inovacija • Nepostojanje državne podrške za inovacije • Ekonomske prepreke (malo zatvoreno tržište, manjak kapitala, visoka ref. k.s.) • Poslovne prepreke (neinovativna org. kultura, manjak stimulacija,...)
PARADIGME INOVACIONIH PRISTUPA • Preduzetnička paradigma(KRAJ IXI, POČETAK XX VEKA)- posmatranje promena u društvu kao posledica individualnih pronalazaka (Tarde, Šumpeter) • Tehnološko ekonomska paradigma(30-40-50 GODINE XX VEKA)- tehnološki razvoj postaje ključ rasta i razvoja ekonomije. Glavni zadatak ekonomske teorije i menadžera je da razviju što efikasnije tehnološke modele. Preduzetnički model je potpuno potisnut. • Strateška inovaciona paradigma(OD 60. GODINA XX VEKA)- odbacuje prvu i drugu paradigmu i inovacije shvata kao centralno pitanje strateških menadžrskih teorija. TOP management je najodgovorniji za vođenje inovativnih procesa kao pokretača svih promena u preduzeću. INOVATIVNOST POSTAJE ESENCIJA EGZISTENCIJE
Tehnika-tehnologija • Skup postupaka i procesa u raznim oblastima ljudske delatnosti predstavlja tehnologiju u užem smislu, a zajedno sa tehnološkim znanjima tehnologiju u širem smislu. • Tehnika je opredmećena tehnologija, odnosno materijalno utelotvorenje akumulisanog znanja i umeća koje čovek koristi prvenstveno u proizvodnji
Definicije tehnologije • Tehnologija je proces, tehnika ili metodologija koja je opredmećena u dizajnu proizvoda ili u industrijskim ili uslužnim procesima- transformiše inpute u outpute veće vrednosti. • Tehnologija je proces pomoću kog organizacija transformiše rad, kapital i informacije u proizvode ili usluge • Tehnologija se odnosi na teorijska i praktična znanja i veštine koji se mogu koristiti za razvoj proizvoda ili usluga, kao i sistema proizvodnje i distribucije.
Ključni elementi tehnologije su implicitnog karaktera- teško ih je imitirati. Transformacija tehnologije u tehniku zahteva znanje • TEP- označava skup tehničkih i ekonomskih karakteristika nekog tehnološkog rešenja ili inovacije, koji vrši sveobuhvatan uticaj na sve delove ekonomskog i društvenog sistema.
Izvori tehnoloških inovacija- P. Drucker • Neočekivano- neočekivani neuspeh, neočekivani promašaj, neočekivani spoljni događaj • Nepodudarnost- između uočenih i stvarnih vrednosti, između realnosti i predpostavke o njoj • Potreba procesa- kada procesu kao celini nešto nedostaje • Promene u strukturi privrede ili tržišta • Ovi izvori tehnoloških inovacija su u samom preduzeću • Demografska kretanja • Promene u opažanju- istu stvar različiti ljudi vide na različite načine • Nova znanja- neophodnost velikih ulaganja u nova znanja • Ovi izvori su izvan preduzeća
Inovativna organizaciona kultura Organizaciona kultura predstavlja skup vrednosti, verovanja i normi koje dele članovi jedne organizacije, a koji je izgrađen na bazi višegodišnjeg zajedničkog rada i iskustva. • Oranizaciona klima u smislu inovacija može biti: • Promotivna(pokretačka) • Restriktivna(ograničavajuća) • Karakteristike promotivne organizacione klime: • Rast i inovativnost su superorni ciljevi • Visok stepen saglasnosti po pitanju organizacionih ciljeva • Menadžeri nižih nivoa imaju veća ovlašćenja • Odlučivanje je decentralizovano • Postoji menadžer inovacija, koji kreira inovativnu klimu i koordinira inovativnim aktivnostima
Linearni proces inovacija Generisanje ideja Testiranje koncepta Procena tehničke izvodljivosti Testiranje proizvoda Finansijska evaluacija Marketing evaluacija Lansiranje na tržište Upravljanje “životnim ciklusom”
Ključni činioci uspeha tehnoloških inovacija • Razumevanje potreba korisnika • Dobar marketing • Efikasnost razvojnog rada • Dobra komunikacija • Viši rang rukovodilaca inovacija
Najčešći faktori neuspeha tehnoloških inovacija • Velike organizacije imaju veliki otpor na promenu- nefleksibile su • Inovaciju mogu zaustaviti neki tekući uspesi • Korporacijska hijerarhija je konzervativna • Šeme o granicama proizvod/tržište mogu kočiti inovacije • Podvojenost moći koči inovacije • Velike kompanije naglašavaju potrebu za efikasnošću u kratkom roku • Sistem rotacije direktora velikih kompanija razvija za njih kratkoročne perspektive, što koči inovacije • Velike kompanije se često uzbuđuju samo oko nečega što je veliko • Marketing odeljenja su često sledbenici a ne vođe • Velika preduzeća imaju mogućnost rasta putem akvizicije, što baca važnost inovacija u drugi plan
Intelektualna svojina • Kreativna realizacija ideje koja je plod ljudskog intelekta i koja pripada njenom stvaraocu. • Neopipljivog je karaktera, ali se ipak može kupiti, prodati, pokloniti,... • Intelektualna svojina predstavlja nematerijalnu imovinu čija uspešna ekploatacija može biti važan temelj poslovanja. • Intelektualna svojina se deli na dve velike grupe: • Industrijsko vlasništvo • Autorska prava
Oblici zaštite industrijske svojine • PATENT- registrovanje izuma u nacionalom patentnom državnom organu. Ovo registrovanje daje izumitelju pravo na monopol nad izumom u vremenu trajanja patentne zaštite(10-20 godina). • Da bi se ‚neki izum mogao patentirati, mora posedovati sledeća svojstva: • Da rešava neki tehnički problem • Mora biti nov • Mora imati određeni nivo inventivnosti • Mora biti industrijski primenljiv
LICENCA- pored principa funkcionisanja, po pravilu uključuje konstruktivnu, radioničku i prateću dokumentaciju (kao što je uputsvo za montiranje,...) koja omogućuje uključivanje patenta u proces proizvodnje. • ŽIG- je pravno zaštićen znak koji služi za razlikovanje prizvoda jednog preduzeća od proizvoda drugih preduzeća. • Da bi znak postao žig mora se registrovati u Zavodu za intelektualnu svojinu. • Najvažnija funkcija žiga je individualizovanje robe, koja omogućava laku prepoznatljivost kupcima.