420 likes | 905 Views
Tribina ZDRAVI STILOVI ŽIVOTA povodom 16.10. Svetsk og dan a hrane. Autor: Violeta Milosavljević Profesor biologije. Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu svake godine 16. oktobra obe l ežava Svetski dan hrane .
E N D
Tribina ZDRAVI STILOVI ŽIVOTApovodom16.10. Svetskogdanahrane Autor: Violeta Milosavljević Profesor biologije
OrganizacijaUjedinjenihnacijazahranuipoljoprivredu svakegodine 16. oktobraobeležavaSvetskidanhrane. To je ujednoidankada je ova organizacijaiosnovana 1945.godine. KampanjaSvetskidanhrane 16.oktobar- Oktobarmesecpravilneishrane realizuje se nateritorijiRepublikeSrbijeod 2001. godine, uzpodrškuMinistarstvazdravljaRepublikeSrbije, a mnogobrojne predškolskeustanove, škole, decapredškolskogiškolskoguzrasta injihoviroditelji, vaspitači, nastavnici, profesori, zdravstveniradnici isaradnicidalisuvelikidoprinosuspehudosadašnjihkampanja.
Ove godine Svetski dan hrane, 16.oktobar se obeležava pod sloganom „Zdravlje zavisi od pravilne ishrane“- „Održivi sistem snabdevanja hranom - za bezbednu hranu i pravilnu ishranu“ i usmeren je na jačanje kapaciteta za unapređenje ishrane stanovništva. Cilj je podizanje svesti, širenje informacija i znanja, ali i mobilisanje javnog mnjenja i fondova u cilju unapređenja ishrane stanovništva.
U prvojpolovini21.vekasaporastomsvetskepopulacijena 9 milijardiljudipotražnjazahranomće se skoroudvostručiti.
Vеliкibrој sirоmаšnihljudi nе mоžе sеbi dа priuštiоsnоvnе živоtnе nаmirnicе. Оrgаnizаciја Uјеdinjеnih nаciја zа hrаnu iishrаnu (FAO) prоcеnjuје dа pоstојi sкоrо miliјаrdu pоthrаnjеnihоsоbа širоm svеtа, štо znаči dа је sкоrо šеstinа čоvеčаnstvа glаdnа, a među njima je mnogo dece. Sledeći put kad baciš hranu, seti se toga!
U zdravom telu zdrav duh. Kaže naša narodna poslovica
Mnogo se priča o tome datrebavoditizdravživot, usvojitizdravenavikeiučinitinešto daumanjiterizikepovašezdravlje.
Svakodnevnu fizičku aktivnost Veza između fizičkog stanja i mentalnog je neraskidiva. Fizička aktivnost odlična je za kondiciju, umanjuje stres i poboljšava raspoloženje. Brojna istraživanja koja su sprovođena na starijim osobama pokazuju da je šetanje i trčanje vrlo korisno za sprečavanje ili usporavanje pojave gubitka pamćenja i demencije, a i za očuvanje sposobnosti za učenje.
Boravak u prirodi Boravak u prirodiodličan jezanašetelo I boljeraspoloženje. To je zatošto je našetelo u prirodiizloženoprirodnomzračenjukojepozitivnoutičenačoveka, a koje je zbogprisustvabetonanemogućeosetiti.
Smanjenje stresnih situacija Neki od glavnih uzroka stresa jesu: loša organizacija vremena, nedovoljna fizička aktivnost, Nezadovoljstvo poslom ili odnosima sa ljudima. Stres je neizbezan, ali ga možemo umanjiti dobrom organizacijom, fizičkom aktivnošću, boravkom u prirodi i pravilnom ishranom.
Da bi dobro funkcionisalo, ljudskom telu je potrebna raznovrsna hrana, bogata: • Vitaminima • Mineralima • Proteinima • Ugljenim hidratima • Mastima
Vitamini Vitamini su mali molekuli potrebni telu da bi moglo savršeno funkcionisati: ima 13 različitih vrsta vitamina, a svaki ima svoju vlastitu ulogu. Oni su uglavnom aktivni u razvojunervnog sistema, vida, brojnih reakcija u organizmu, ali i u mineralizaciji kostiju.
Minerali Minerali su materije koje se u organizmu nalaze u vrlo malim količinama, neki gotovo u tragovima, ali su neophodne za normalnu razmenu materija.
Proteini Proteini su esencijalni elementi neophodni za rast i regeneraciju, dobro funkcionisanje i strukturu svih živih ćelija.
Ugljeni hidrati Uloga ugljenih hidrata u organizmu je velika, jer služe kao energetski izvor, stvaraju potrebnu toplotu i ulaze u sastav ćelija krvi i tkivnih tečnosti.
Masti Masti su neophodna komponenta našeg organizma. Čine da nam je toplo, obezbeđuju energiju i poboljšavaju ukus hrane.
Nije zdrva hrana koja sadrži dosta šećera, soli i masnoće, namirnice pržene u dubokom ulju. IZVINITE, ali to je vaša omiljena hrana: krofne, burek, hamburger, pecivo, pica, pomfrit.... Takođe ono što svakodnevno kponzumiraju deca školskog uzrasta, a ne bi trebalo su slane i slatke grickalice.
Na žalost, danas se u hranu dodaju mnoge štetne materije koje služe da poboljšaju njen ukus i izgled- ADITIVI, one koje omogućavaju da se što duže održi- KONZERVANSI, mnogo šećera, ali i još opasnije veštačke zaslađivače. Oni se nalaze u gaziranim sokovima, energetskim napicima, mnogim grickalicama i slatkišima. Aspartam, veštaćkišećerizazivaveomaozbiljnesimptome, odgubitkapamćenja pa do tumoranamozgu. Nalazi se u popularnim ORBIT zvakaćim gumama.
I da ponovimo šta treba izbegavati: gaziranesokove, razneslatkiše,slane grickalice, beli hleb, burek,picu, pomfrit, raznesalame, slaninu, viršle......
Nepravilna ishrana i takozvana “brza” hrana dovode do gojaznosti. Kod nas podacipokazujudaimamo 18,5 odstogojaznihi 37,5 procenataosobasaprekomernomtelesnomtežinom, štoznačidavišeodpolovineodraslogstanovništva „predgojazno“ iligojazno! Problem gojaznostiškolskedece u Srbijizabrinjava, a naročitopodatakda je "izrazitogojazno" čak 15 odstoškolaraca. Gojaznostiposlediceprekomernetežinenijesamoestetskivećozbiljanzdravstveni problem.Gojazni ljudi imaju povećani rizik oboljevanja od različitih bolesti, kao što su: povećan krvni pritisak, šlog, oboljenja srca, sistema organa za varenje, hormonalne poremećaje, dijabetes, kao i različite psihosomatske poremećaje. Osim toga gojazne osobe se često osećaju nepoželjno i diskriminisano, čime ulaze u “začarani krug” tražeći utehu u hrani.
Ovo je savet koji treba preneti roditeljima: KLJUČNA STVAR JE KOD DECE STVORITI NAVIKU DA SE ZDRAVO I PRAVILNO HRANE! Naročito je bitnodakodsvojedece roditeljistvorezdravunaviku u ishrani, takoštoćeihprobuditipolasataranijeidatiimdoručak. Mnogo je boljespremitidecidoručak, negoimdavatinovacdasamakupujunešto u pekariilinakiosku. Doručak je najvažniji obrok- nigde bez doručka!
Zdravljenijesve, alibezzdravlja, sveje ništa. Šopenhauer
Mnogiljudiizgubezdravlje da bi steklibogatstvo, a zatimizgubebogatstvo da bi vratilizdravlje. - A.J. Materi
Da bi produžili život, skratite obroke. – B. Frenklin
Život je izbor, a ne sudbina, jer običan čovjek živi kako mora, a pravi čovjek živi kako hoće. – Meša Selimović
Hvala na pažnji! Večerajte nešto zdravo