VRSTE BUDŽETA

1. VRSTE BUDŽETA prof. dr Gordana Ilić-Popov

2. BUDŽET LINIJSKIH STAVKI • Tradicionalni pristup budžetiranju • Nastao još tokom 19. veka • Prikazivanje različitih stavki javne potrošnje • Davanje odgovora na pitanje za koje namene se troše budžetska sredstva • Pokazuje koja organizaciona jedinica unutar države ima pravo da troši budžetska sredstva

3. BUDŽET LINIJSKIH STAVKI -nastavak • Zadatak budžeta je da utvrdi: 1. vrstu troška 2. mesto trošenja finansijskih sredstava u budžetskom sistemu • Javni prihodi i javni rashodi su svrstani po kategorijama (ekonomska i organizaciona budžetska klasifikacija)

4. BUDŽET LINIJSKIH STAVKI -nastavak • Relativno jednostavan za planiranje i razumevanje • Efikasan u procesu naknadne budžetske kontrole • Dominantan model budžetiranja na centralnom i na lokalnom nivou vlasti u Republici Srbiji

5. BUDŽET UČINKA • Nastao 50-tih godina 20. veka u SAD • Praćenje ostvarenja rada • Budžetom treba da se obezbedi dovoljan obim finansijskih sredstava koji će biti utrošen za realizaciju različitih oblika delanja budžetskih korisnika • Kontrola vremenske dinamike ispunjenja plana zadataka i kvantiteta učinaka

6. BUDŽET UČINKA - nastavak • Poštovanje principa produktivnosti, efikasnosti i odgovornosti vršenja i finansiranja javnih funkcija • Daje jasan uvid u prednosti i nedostatke ulaganja u određene aktivnosti i ukazuje na “cenu koštanja” njihovog obavljanja

7. PPBS MODEL • Programski budžet • Vezuje se za reformu sistema finansiranja Ministarstva odbrane SAD 1961. godine • Povezuje proces budžetskog planiranja i programiranja sa procesom utvrđivanja ciljeva i aktivnosti • Ocena različitih alternativa upotrebe resursa

8. PPBS MODEL - nastavak • Budžetski program je ključni nosilac informacija i instrument upravljanja u sistemu • Odgovornost za sprovodjenje programa • Transparentan mehanizam za praćenje budžetskih rashoda • Donosioci odluka mogu lakše da razumeju vezu između traženih sredstava i programa • Obezbeđuje racionalnu upotrebu resursa

9. BUDŽETIRANJE SA “NULTOM POLAZNOM OSNOVOM” • Razvijen 70-tih godina 20. veka • Utvrđivanje troškova javnih usluga i rangiranje prema prioritetima • Svaka budžetska godina treba da predstavlja “novi početak” za sve učesnike u procesu budžetskog planiranja

10. BUDŽETIRANJE SA “NULTOM POLAZNOM OSNOVOM” - nastavak • Nijedan učesnik u sistemu nema zagarantovanu startnu poziciju u pogledu obima sredstava kojim će raspolagati u narednom budžetskom periodu • Nema, čak, ni garancije da će dobiti onoliko sredstava koliko je imao u prethodnoj godini • Omogućava ukidanje nepotrebnih rashoda u budžetu i postiže uštede u javnim finansijama zemlje

11. BUDŽETIRANJE SA “NUTOM POLAZNOM OSNOVOM” - nastavak • Slabosti ovog modela: • Teško je poći “od nule” u procesu planiranja sredstava za narednu godinu • Složen sistem za upravljanje • Generiše preveliku birokratiju • Teškoće u rangiranju prioriteta kod “paketa javnih usluga”

12. CILJNO BUDŽETIRANJE • Nastao 80-tih godina 20. veka • Pokušaj racionalizacije budžetskog procesa • Planiranje “odozgo, na dole” • Prioriteti su unapred određeni za svaku budžetsku godinu • Smanjuje arbitrernost kod donošenja odluka u procesu planiranja i izrade budžeta • Budžetski korisnici unapred znaju raspoloživi obim finansijskih sredstava

13. TEORIJA CIKLIČNIH BUDŽETA • Neka vrsta eksperimenta 60-tih godina 20. veka u Belgiji, Švedskoj, Finskoj, Švajcarskoj (manje države) • Belgija (1959. godine): Donet zakon po kome država u periodu depresije može da se zaduži do visine od 5 mlrd. franaka, a u periodu prosperiteta taj dug da vrati iz viškova poreza koji tada ostvaruje; To se sprovodi preko “egalizacionog fonda”

14. TEORIJA CIKLIČNIH BUDŽETA -nastavak • Švedska: Budžet je, pod uticajem socijalista, imao anticiklični zadatak. Rashodi u budžetu su imali dva cilja: 1. vodjenje anticiklične ekonomske politike i 2. progresivno razvijanje državne imovine. • Budžet je mogao da ima deficit u periodu krize, koji je pokrivan suficitom u periodu prosperiteta. Razlika između rashoda i prhoda se knjižila preko egalizacionog fonda. • Napuštanje ovog eksperimenta, jer su se zbog sve veće intervencije države u privredi izgubile pojave ciklusa.

15. TEORIJA KOMPENZACIONIH BUDŽETA • U klasičnim finansijama deficit je mogao da predstavlja samo trenutnu pojavu. • U modernim, funkcionalnim finansijama, deficit postaje stalan instrument ekonomske politike. • Treba obezbedii punu zaposlenost, bez obzira na to koliko će iznositi deficitarno trošenje finansijskih sredstava.

16. TEORIJA KOMPENZACIONIH BUDŽETA • Razlika između anticikličnog i kompenzacionog budžeta: • Kompenzacioni budžeti ne isključuju pojavu ravnoteže, pa i suficita u budžetu, ali to su samo prolazni fenomeni, a ono što je “normalno” u finansijskoj politici su budžetski deficiti. • Ova doktrina uvodi kategoriju sistematskogdeficita, koji se rešava stalnom uporebom državnih zajmova (oni su redovno sredstvo pokrića deficita).

17. TEORIJA STABILIZACIONIH BUDŽETA • Zanemaruje godišnju ravnotežu u budžetu, već je glavni cilj ravnoteža u privredi. • Oslanja se na automatske “ugradjene stabilizatore” u privredi. • Automatski stabilizatori su instrumenti, koji bez ikakvog uvođenja zakonskih mera, čine da budžeti postaju elastični u smislu kontracikličnih kretanja u privredi.

18. TEORIJA STABILIZACIONIH BUDŽETA • Automatski stabilizator je sadržan u prirodi nekih poreza - porez na dohodak: Sa povećanjem nacionalnog dohotka, povećavaju se poreski prihodi, i bez izmena poreskih stopa, i obrnuto. • Automatski stabilizator je sadržan i u prirodi nekih rashoda – socijalna davanja: Nezaposlena lica primaju pomoć iz fonda za nezaposlene. Kada se zaposle pomoć prestaje, ali se fond uvećava doprinosima koji oni u njega ulažu.