Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

1. Inkluzijaiinkluzivnoobrazovanje Prof. dr Vesna Radoman FASPER

2. INKLUZIJA (uključivanje) • Inkluzija je koncept koji se razvio u drugoj polovini 20v. i podrazumeva da svako bez obzira koliko bio različit, treba da bude uključen i prihvaćen od strane društvene zajednice i da joj na svoj način doprinosi, ali i da se oseća zadovoljno i ravnopravno sa ostalim članovima društva. • Ključni princip za ostvarenje inkluzije jeste da zajednica mora da se menja i prilagođava tako da može da obuhvati i podrži sve svoje članove bez obzira na različitost

3. Pokret za inkluziju • Ovaj pokret razvio se 70-ih i 80-ih godina 20-og veka u zapadnom društvu od strane samih osoba sa smetnjama i teškoćama koje su bile obrazovane (pravnici, profesori itd.) kao i od strane organizacija i udruženja roditelja ovakve dece. Oni su se udružili u pokret koji se bori za ljudska prava marginalizovanih društvenih grupa i njihovo uključivanje u različite tokove društvenog života.

4. Dometi ovog pokreta • Pokrenuli su mnogobrojne promene na nivou UN, UNICEF-a (rezolucije, deklaracije itd.)kao i zakonodavne promene i promene u socijalnoj i obrazovnoj politici mnogih država i vlada koje otpočinju sa novom inkluzivnom praksom. Italija je pre 40-tak godina prva zakonom ukinula specijalne škole i otpočela isključivo inkluzivno obrazovanje • Uključuju se i socijalne nauke pa i socijalna i pedagoška psihologija, socijalna medicina, sociologija, pedagogija, rehabilitacione nauke. One se bave empirijskim istraživanjima efekata inkluzivne prakse i razvojem teorije u ovoj oblasti (modeli ometenosti) • Danas ovo postaje jedna od vodećih tema u naukama o detetu, obrazovanju, pedagoškoj praksi

5. Inkluzija u javnikulturniživotiumetnost • Američkiglumacizabavljač- osobasaDaunovimsindromom K R I S B U R K

6. Inkluzija i inkluzivno obrazovanje u Srbiji • Postaju važna tema u Srbiji od 2000g. kada su otpočele demokratske promene • Ministarstvo prosvete osniva ekspertsku grupu 2002g.koja pravi strateški plan za reformu našeg obrazovnog sistema i koja se zalaže za jedno uravnoteženo rešenje što većeg uvođenja inkluzivne prakse ali i reformu specijalnog školstva koje takođe treba da opstane ali u redukovanom vidu.

7. Inkluzivno društvo • Društvo koje ravnopravno tretira sve svoje članove nastojeći da onima koji imaju različite teškoće zbog kojih su isključeni iz mnogih oblasti društvenog života (ekskluzija), omogući,olakša, podpomogne njihovo uključivanje u društvene tokove gde god je to moguće

8. Predpostavke na kojima počiva inkluzija • Svaki čovek (dete) je individualno i jedinstveno biće koje ima svoje specifičnosti, potencijale, talente i teškoće. • Sistem treba da se podesi tako da se potencijali i talenti razviju, a teškoće prevazilaze • Društvena zajednica je odgovorna prema svim svojim članovima među kojima su i oni kojima je potrebna posebna i veća društvena podrška

9. Inkluzija • Dečak sa telesnom invalidnošću učestvuje zajedno sa drugom decom u sportskim aktivnostima (atletika)

10. Ključne reči su : • Ravnopravnost • Informisanost • Ljudska prava • Participacija • Obrazovanje • Dostojanstvo ličnosti

11. Participacija i dostojanstvo ličnosti • ....

12. Društveno i psihološko okruženje • Ima ogromnu ulogu u razvoju ličnosti svakog pojedinca, a posebno je važno za dete pa i odraslu osobu sa ometenošću. • Društveno i psihološko okruženje deteta (odrasle osobe) sa jezičkom ometenošću ima posebnu važnost i značaj za razvoj stabilne i zrele ličnosti u odnosu na druge koji nemaju ovu ometenost jer su tu smešteni važni instrumenti za podsticanje adekvatnog psihičkog razvoja

13. Društveno institucionalno i vaninstitucionalno delovanje u inkluzivnom smeru • Institucionalno delovanjese odvija kroz - Obrazovni sistem koji se prilagođava i potrebama osoba sa ometenošću • Prilagođeno pružanje zdravstvenih usluga i komunikativna i fizička pristupačnost zdravstvenih službi ovim osobama • Politiku njihovog zapošljavanja, • Pristupačnost kulturnih sadržaja (pozorište, film, tv,kompjuteri, sport, verski život) • donošenje antidiskriminacionih zakona i donošenje propisa koji ih pozitivno diskriminišu

14. Pozitivan društveni odnos – inkluzivni etos • Potrebno je da svako društvo naročito ako se zalaže za demokratske vrednosti razvija odnos prihvatanja, tolerancije, pozitivnog i podstičućeg prema onima koji su različiti pa tako i prema osobama sa nekom vrstom ometenosti • Predrasude i negativni stavovi prema njima mogu imati pogubno dejstvo na njihov psihički razvoj i psihičko funkcionisanje

15. Delovanje okruženja na psihološku klimu i psihički razvoj deteta sa smetnjama i teškoćama u razvoju • Osim uticaja porodice kao najvažnijeg sredinskog faktora u psihičkom razvoju deteta sa oštećenim sluhom, veliki je uticaj škole, vršnjaka, (re)habilitacionog sistema i zdravstvenih službi kao i političkog sistema naročito socijalne politike i zakona koji mogu biti stimulativni ili destimulišući u pogledu njegovog adekvatnog psihičkog razvoja

16. Socijalna inkluzija • Koncept društvenih promena koje će omogućiti svestrano uključivanje (inkluzija) svih osoba koje su do tada bile isključene (ekskluzija) iz raznih oblasti društvenog života, naročito iz važnih društvenih tokova, a to je pre svega obrazovanje i školovanje. • Smatra se da uvođenje promena treba započeti sa obrazovanjem

17. Inkluzivno obrazovanje • Ono predstavlja jedan vid socijalne inkluzije ali onaj koji je od najveće važnosti a podrazumeva podešavanje redovnog obrazovnog sistema specifičnim i posebnim potrebama učenika kako bi postao obuhvatan za svu decu , što podrazumeva i decu sa teškoćama i smetnjama u razvoju • Inkluzivna škola mora biti podešena kadrovski, organizaciono,didaktički, arhitektonski kao i u pogledu inkluzivnog etosa

18. Дефинисање основних појмова у области: • деца са посебним потребама • Деца са ометеношћу у развоју • ученици са посебним образовним потребама • медицински и социјални модел ометености (disability) • интеграција и инклузија • образовање за све

19. Деца са посебним потребама(деца којој је потребна посебна подршка) • Деца са телесном менталном и сензорном ометеношћу • Са поремећајима понашања • Са тешким хроничним обољењима • Са емоционалним поремећајима • Деца без родитељског старања • Злостављана деца • Деца ометена ратом • Деца из социјално и материјално депривираних средина итд.

20. Деца са ометеношћу (disability) • Деца са телесном сензорном и менталном ометеношћу • У просвети код нас се данас користи термин: Ученици са сметњама и тешкоћама у развоју

21. Деца са посебним образовним потребама • Сва она деца која имају тешкоће у учењу и образовању а могу бити последица ометености или других неповољних околности

22. Медицински модел ометености • Третира ометеност као болест и нарушење здравља • Који захтева лечење, корекцију,рехабилитацију • Да се oсоба приближи нормалном функционисању • Убаци у постојећи систем и функционише у њему

23. Социјални модел ометености • Третира ометеност као ограничење у активностима потребним за учествовање у друштву на истом нивоу са другима • Као неподешеност друштвеног окружења у менталном, физичком и организационом облику да задовољи посебне потребе

24. Интеграција • Интеграција подразумева убацивање детета (особе) у редовну школу или шире друштвено окружење без његовог претходног прилагођавања посебним потребама појединца

25. Инклузија • Подразумева обавезне измене и прилагођавање редовног образовног система или друштва уопште како би се изашло у сусрет посебним потребама појединца

26. Образовање за све • То је назив светске декларације усвојене у Јомтијену (Тајланд 1990г.) • Допуњене Дакарском декларацијом (Сенегал 2002г.) Оне дефинишу циљеве квалитетног образовања за сву децу дакле и ону која нису обухваћена школовањем , она која имају посебне образовне потребе и слично

27. Међународни документи • Домаћи документи • Савремена научна сазнања • Домаћа актуелна пракса • Међународна пракса

28. Међународни документи • Конвенција о правима детета (код нас ратификована 1990г.) • Саламанка документ (светска конференција о образовању за посебне потребе 1994г у Шпанији) • Стандардна правила за уједначавање могућности особа са ометеношћу ,Резолуција УН (1993г.)

29. Домаћи документи • Стратегија МПС за период 2005-2010г. • Стратегија за смањење сиромаштва у Републици Србији • Национални план акције за децу (2004г.) • Анализа актуелног стања и предлози за реформу образовања ученика са посебним потребама 2004г. • Документ Завода за унапређивање образовања и васпитања

30. Савремена научна сазнања • Педагогија, психологија,специјална едукација и рехаб. , социјалне науке • Школа по мери детета а не дете по мери школе • Позитиван селф концепт, демократски приступ ученику и његово достојанство • Одвајање (сепарација) и ментално здравље итд.

31. Преглед актуелног стања у образовању ученика са сметњама и тешкоћама развоја у Србији

32. Актуeлнисистем- 3 облика образовања • 1. Школе за уч. са сметњама у развоју ( са менталним, физичким и сензорним ометеностима и децу са поремећајима у друштвеном понашању • 2.Посебна одељења при редовним школама за уч. са сметњама у развоју • 3.Одељења редовних школа у којима се уч. са сметњ.у раз. образују са осталом децом

33. Структура школа за ученике са смет.у развоју у Србији (2006г.)

34. Број ученика у школској 2005/2006

35. Посебна одељења при редовним школама • 82 основне и 6 средњих школа • Укупо 88 редовних школа

36. Број ученика са сметњама у развоју у редовним основним школама • Оштећење вида 3116 уч. • Ментална омет. 774 • Оштећење слуха 238 • Телесна инвалид. 209 • Церебрална парал. 56 • Аутизам 29 Укупно: 4422

37. Број ученика са тешкоћама у развоју на узорку од 220 ОШ. • Обухваћене су дислексије, дисграфије, дискалкулије, моторичке сметње, емоционални проблеми хиперкинетички синдром • Број ученика са сметњама и тешкоћама у развоју: 18 032

38. Карактеристике актуелног образовања • Алармантно велики број деце ван система образовања • Редовни образовни систем нeдовољно припремљен • Систем специјалних школа је боље прилагођен посебним потребама али је неповезан са редовном школом

39. Ниска стопа запошљавања (13%, посебно жена) • Студије на ФАСПЕР-у засноване су претежно на медицинском моделу,након болоњске реформе крећу се постепено ка социјалном моделу • Пракса Комисије за разврставање деце ометене у развоју налази се у процесу трансформације • Веома мали број деце је обухваћен предшколским образовањем (1%)

40. ... • Образовање одраслих је потпуно занемарено • Одвајање деце од породице и смештање у институције има лоше ментално хигијенске ефекте

41. Присутни негативни социјални ставови и предрасуде • Физичка недоступност образовним институцијама • Материјални положај специјалног и редовног образовања је релативно слаб

42. Додатне категорије ученика са посебним образовним потребама које би требало нарочито подржати у Србији • Проблеми ромске популације у образовању • Расељена деца и омладина још увек представљају осетљиву групу • Рад са децом са емоционалним проблемима није систематски решен • Даровити ученици се недовољно подржавају и стимулишу

43. Инклузија у образовању ученика са посебим потребама

44. Међународна пракса 1.Земље које развијају инклузивно образ. (Италија,,Грчка,Кипар,Шпанија,Ирска, Португалија,Шведска,Норвешка ) 2.Земље које развијају многобројне службе између система специјалног и редовног образовања ( Финска,Данска,Британија,Француска,Пољска,Чешка,Словенија,Хрватска) 3. Земље са два одвојена, неповезана, паралелна система (специјални и редовни). Белгија,Немачка ,Швајцарска, Србија

45. Инклузивни вид образовања не тражи само прилагођавање образовања за посебне потребе ученика са ометеношћу и осталих ученика са посебним потребама већ тражи и намеће реформу читавог система образовања у интересу свих ученика

46. Нова стратегија у образовању ученика са посебним потребамапредложена 2004-2008 у Србији

47. Изградити целовит образовни систем који ће бити: • Флексибилан- индивидуалноприлагодљив • Континуиран- од предшколског до високог образ. • Инклузиван - свеобухватан • У складу са социјалним моделом

48. Предложени модел образовања • Поседује вертикалну и хоризонталну проходност

49. Вертикална проходност • Повезује нивое од предшколског до образовања одраслих и високог образовања • Повезана је са узрастом ученика, сазревањем и развојем

50. Хоризонтална проходност • Заснована је на принципу разгранавања и диверсификације како би се уважиле различитости и посебне потребе појединих ученика • Три генералне опције (гране) су: -инклузивно образовање -делимично инклузивно образовање -специјално образовање