GRČKA KNJIŽEVNOST

1. GRČKA KNJIŽEVNOST prezentacijupripremila: Tamara Popov

2. GrčkaknjiževnostobuhvataknjiževnostvaralaštvonagrčkomjezikukojezapočinjeHomerovimepovimaoko 8. veka p. n.e., a završava se oko 529. godinenove ere, kada je vizantijski car JustinijanzatvorioPlatonovuAkademiju u Atini. Grčkaknjiževnost je presudnouticalanaformiranjerimskeknjiževnosti, a imala je ivrlovelikiuticajinarazvojcelokupneevropskeknjiževnosti. Antičkagrčkaknjiževnostmožeda se podelinačetiriperioda: • Arhajskorazdoblje (odprvihpisanihspomenika - kraja 6. vekap.n.e.); • Klasičnorazdoblje (od 5 - 4. vekap.n.e.); • Aleksandrijskorazdoblje (od 3 - 1. vekap.n.e.); • Rimskorazdoblje (od 30. god. n.e. - 529. god. nove ere). 1

3. POČECI GRČKE KNJIŽEVNOSTIArhajsko razdoblje • Početke grčke književnosti obeležavaju Homerovi epoviIlijada i Odiseja. • Homer je prvi pisac grčke književnosti i najveći epski pesnik svih vremena. Pretpostavlja se da je živeo negde u 8. veku p.n.e., ali, pouzdanih podataka o njemu, i njegovom životu, zapravo nema. Veruje se da je bio slepi pevač. 2 Homer

4. ILIJADA • Ilijada nosi ime po Iliju, drugom imenu grada Troje. U ovom epu prikazani su događaji tokom 51 dana u desetoj godini trojanskog rata. Glavna tema ovog epa je svađa između Ahileja i Agamemnona zbog otmice robinje Briseide, i Ahilejev gnev na trojanskog junaka Hektora, koji je ubio Ahilejevog prijatelja Patrokla. 3

5. ODISEJA • Homerova Odiseja nosi ime prema glavnom junaku Odiseju i opeva Odisejev povratak na Itaku. Nakon desetogodišnjeg trojanskog rata, Odisej luta deset godina po raznim morima i doživljava mnogo opasnih pustolovina. Vraća se na Itaku, gde se, uz pomoć sina Telemaha, osvećuje proscima koji su maltretirali njegovu vernu ženu, Penelopu, i na gozbama rasparčavali njegovu imovinu. 4

6. KLASIČNO RAZDOBLJE • U drugojpolovini 6. vekap.n.e., Jonijapada pod persijskuvlastigubiprvenstvo u kulturnomrazvojugrčkogsveta, kojećeotada pa tokom 5. i 4. vekap.n.e. pripadatiAtini. KulturnaprevlastAtine se takopodudarasanjenompolitičkomprevlašću, koja je započelaatinskimpobedamakodMaratona, SalamineiPlateje, tokomgrčko-persijskihratova, iučvrstila se izgradnjomAtinskogpomorskogsaveza. • Osnovnaobeležjaantičkeklasičneknjiževnostisu: tesnapovezanostsanarodom, obradasvakodnevnihživotnihproblemaihumanizam. • Najznačajnijiknjiževni rod ovogperioda je drama, injenevrstetragedijaikomedija, kaoi drama u užemsmislu, ilitragikomedija, kojaće se razviti u kasnijemperiodu. 5

7. KORENI GRČKOG POZORIŠTA • Poreklogrčkogpozorištadovodi se u vezusaobrednimkultomposvećenimboguvinaDionisu. • Dionis je bio obožavan u oblikumaskekoja se kačila o drvoiukrašavalabršljenom (svetombožijombiljkom). Maska je bilaonošto je omogućavaloprikazivanjemitova u dramskojformi. • S maskom je glumacmogaodaslobodnoizražavarazličitastanjaiidentitete, a ona, ujedno, činiladalikkoji se glumibudeprepoznatljiviji. 6

8. Šta su DITIRAMBI? • Ditirambi su književni i dramski oblik pesama. Prvi ih je razvio pesnik Arion iz Korinta (početkom VI v. p.n.e.). Pesmama horova, u Dionisovu čast, davala se narativna sadržina koja je činila određeno jedinstvo, koje se označavalo nekim naslovom. 7

9. ORGANIZACIJA DRAMSKIH SVETKOVINA • Na VelikimDionisijama (mart, aprilsvakegodine), svečanosti u častDionisa, napozornicipredpublikomkoja je dolazilaizceleHeladeizvodilo se pet komedija, tri tragedije, kaoiditirampskonadmetanje, tj. takmičenjehorova u izvođenjuhimni. • Država je plaćalaglumce, a bogatigrađanin hor. Ceonarod je učestvovao u organizacijidramskihsvetkovina. Država je stvorilateorikon – vrstunovčanepomoći, koja je siromašnimgrađanimadopuštaladabesplatnoprisustvujudogađaju. • Dramskipiscinisustvaralisvojadelazaelitu, većzaširokenarodnemase. 8

10. ZNAČAJ GRČKOG POZORIŠTA • Grčkopozorište je, odsvojihpočetaka, postaloključni element narodnekulture. Kombinovalopoeziju, pesmu, igruirecitovanje. • Kasnijesusviznačajnigrčkigradoviimalivelikapozorištanaotvorenomsamestimazapubliku (kavea), kružnimprostoromzahor (orkestra) imalompomoćnomzgradom (skene). Osnovnarazlika je u tome štosudanaspozorištazatvorenezgrade. 9

11. POČECI GRČKE TRAGEDIJE • Tragedija je nastala iz grčkog ditiramba. Povezana je sa politikom tirana, koji su bili naklonjeni Dionisu. • U tragedijama su bile zastupljene molitvene scene, himne bogovima, pesme za prizivanje mrtvih, razni obredi, i dr. • Tragedije su se prvenstveno izražavale jezikom mita. Poznate su samo dve tragedije sa istorijskom tematikom – FrinihovPad Mileta(prikazivala stradanje Jonjana pred naletom Persijanaca) i EshiloviPersijanci(izvedena osam godina nakon grčke pobede nad istočnim narodom). 10

12. ELEMENTI I STRUKTURA TRAGEDIJE • Dva osnovna elementa grčke tragedije su: glumci koji recituju delo u stihu, i hor, koji u dramski komad ubacuje pevanje. • Struktura tragedije: prolog (kroz koji se publika obaveštavala o događajima koji prethode dramskoj radnji), činovi (ili episodije), kroz koje se radnja postepeno razvijala i, na kraju, eksoda. • Postojao je otpor prema prikazivanju smrti na pozornici, tako da je o njoj publiku samo izveštavao glasnik, stilom koji je podsećao na epiku. • Glavni pisci antičke tragedije su bili: Eshil, Sofokle i Euripid. 11

13. ESHIL • Eshil se smatra pravim tvorcem helenske tragedije. Rodio se u Eleusini kod Atine 525.god.p.n.e., a umro 456.god.p.n.e. na Siciliji. • U svojim delima, bavio se ljudskom sudbinom, kojom upravljaju božanska pravda i večni zakoni, kojima ljudi treba da se pokoravaju. • Sačuvano je sedam njegovih tragedija: Persijanci, Sedmorica protiv Tebe, Okovani Prometej, Orestija, i druge. 12